Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

U novom programu Festivala autorskog filma „Hrabri Balkan”, u sredu, 2. decembra u Dvorani kulturnog centra premijerno je prikazan dokumentarac „Mala moja iz Bosanske Krupe” reditelja Puriše Đorđevića.

Film je, po rečima Đorđevića, svojevrsna, do sada malo poznata i skrivena biografija Branka Ćopića, jednog od najznačajnijih pisaca, pesnika i satiričara sprske književnosti.

„Mislim da je ostao dug prema čoveku izuzetne mašte, uzbudljivom piscu koji je u svojim knjigama spajao dečje snove, humor i oštru satiru, i da njegov život konačno treba da dobije onu istinitu, još neispričanu priču. Pregledao sam dvanaest njegovih knjiga, zaprepašćen motivima, tekstom, darom, počev od onih koje je pisao za decu, preko pesama koje je posvetio svojim saborcima i junacima iz partizanskih dana. Na kraju sam stigao do jedne velike i izuzetne književne proizvodnje, koju je započeo 1945. Do početka Drugogo svetskog rata, u Politici je objavio sto dvadeset šest priča, a u rat ušao kao pisac, ne samo kao borac. Po njegovim pričama snimio sam tri kratka filma i jedan igrani – Jabuka”, ističe Đorđević.

Kao jedinog neposrednog svedoka u dokumentarcu „Mala moja iz Bosanske Krupe” videćemo Momčila Srećkovića, koga su Ćopić i njegova žena Cica kao dečaka izdržavali, školovali i brinuli o njemu. On je i jedini koji danas zna pravu istinu o Ćopiću i on će ispričati u filmu kako su izgledala poslednja dva sata u životu ovog velikog pisca.

Izvor: www.b92.net

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanija Zepter raspisuju konkurs za najbolji obrazovni film na temu „Moć vode”

1. Pravo učešća imaju učenici svih osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije.

2. Za učešće na konkursu se prijavljuju timovi učenika osnovne škole sa svojim učiteljem, razrednim starešinom ili drugim mentorom projekta, i to u sledećim kategorijama:

– kategorija učenika mlađeg školskog uzrasta od prvog do trećeg razreda,
– kategorija učenika srednjeg školskog uzrasta od četvrtog do šestog razreda,
– kategorija učenika starijeg školskog uzrasta od sedmog do osmog razreda.

3. Jedan tim može da broji do 7 učenika.

4. Svaki tim mora da ima mentora.

5. Na konkursu može da učestvuje veći broj timova iz jedne škole ili odeljenja, ali ne sa istim filmom. Broj odeljenja koja se mogu prijaviti iz jedne osnovne škole nije ograničen.

6. Film može da traje najduže 7 minuta.

7. Film mora da bude snimljen u školi, školskim objektima , školskom dvorištu, u prirodnom staništu reke, bare, jezera, mora, ili u kombinaciji više prirodnih i veštačkih ambijenata, a može sadržati i delove posete objekata i institucije posećene u nastavne svrhe toga časa.

8. Sadržaj filma treba da prikazuje proces obrade nastavnog sadržaja koji govori o vodi ili je u vezi sa vodom. Može prikazati jednu nastavnu jedinicu ili više integrisanih nastavnih jedinica iz nastavnih i vannastavnih aktivnosti koje obrađuju temu konkursa.

Detaljnije o uslovima konkursa pročitajte OVDE.
Preuzmite PRIJAVNI FORMULAR.

ROK: 20. decembar 2015. godine

Izvor vesti: www.mpn.gov.rs

Film Whiplash scenariste i reditelja Demiena Čazela, iako snimljen za samo devetnaest dana, bez komlikovanog sižea i razuđene priče, oduševio je dve „grupe” ljudi: ljubitelje dobrog filma – izvanrednom glumom J. K. Simonsa i Majlsa Telera, i ljubitelje džeza – muzikom tokom celog filma, a pogotovo u završnoj sceni.

„Udarac biča” zainteresovao je, međutim, sve one koji na bilo koji način imaju dodirnih tačaka sa obrazovanjem i vaspitanjem: profesore, nastavnike, pedagoge, psihologe, roditelje…

Zašto?

Whiplash-scena

Tokom filma se smenjuju dve paralelne ravni: jednu čine pedagoške priče u visokoj muzičkoj školi, a drugu – serija dijaloga koja ima cilj da obrazloži (i, čini se, opravda) obrazovnovaspitni metod profesora Terensa Flečera. Njegov način rada sa studentima, odnos prema njima, obraćanje, specifičan način motivacije, rečnik – nameću pitanje da li ponašanje i ophođenje ovog profesora prema studentima opisuje vojskovođu ili pedagoga. I to ne bilo kakvog vojskovođu: njegov rečnik podrazumeva sočne psovke i morbidna poređenje, obrazloženje greške se svodi na odsečno Not my tempo, a nagrada za postignuti uspeh je ćutanje ili novo poniženje.

Kako se ispostavilo na kraju – žrtva, odricanje, bol, znoj, predan rad i upornost na kojima insistira Flečer urodili su plodom te od mladog Endrua, gladnog uspeha, učinile najboljeg bubnjara, kralja muzičke scene.

Ipak, da se priča zaustavlja na odricanju i upornosti, profesor Flečer ne bi bio nimalo drugačiji od svih onih profesora staroga kova, a uspeh njegovog najboljeg učenika bio bi logična posledica potpune predanosti ostvarenju cilja. Međutim, Flečer nije profesor staroga kova.

Njegov glavni adut za stvaranje najboljih nije samo upornost već, pre svega, mučenje, ponižavanje i fizičko i psihičko zlostavljanje, predstavljeno kao prepreka koju, videćemo kasnije – samo oni odabrani mogu premostiti i uzdići se iznad običnih i prosečnih. Do vrhunskih umetničkih dela, kakvo je ono koje će Endru stvoriti u završnoj sceni dolazi se samo, poručuje nam Flečer, uz svojevsrsno gaženje ponosa, emocija i stavova.

Od samog početka, kada upoznajemo nesigurnog i neodlučnog Endrua, prestrašenog Flečerovom gotovo demonskom pojavom, pa do kraja – svedoci smo veličanja zlostavljanja i mučenja studenata pod maskom pedagoških motiva. Dakle, tortura nad učenicima opravdana je ukoliko će na kraju izroditi genijalce koji će uspehom i slavom zalečiti pretrpljeni strah i traumu.

Kakvo je opravdanje za ovakav metod? Koji krajnji cilj može opravdati fizičko i psihičko zlostavljanje učenika?

Whiplash-scena2

Anegdota o Čarliju Parkeru i njegovom putu da postane kralj džeza trebalo bi da objasni i opravda ovaj pristup. Naime, nakon što je, kao šesnaestogodišnjak, tokom nastupa „ispao iz ritma”, bubnjar Džo Džons mu je zamalo činelom odrubio glavu. Nakon ovog neuspeha, Parker je čitavu godinu predano vežbao, da bi se onda vratio na pozornicu i ostvario veličanstven uspeh. Zaključujemo – poniženje i zlostavljanje isprovocirali su budućeg kralja džeza da prevaziđe sebe i postigne ono za šta je stvoren. (Naravno, anegdota se samo u oksnicama priče sudara sa istinom o Parkerovom životu; ostalo je dodatak i preuveličavanje zarad opravdavanja nasilja.)

Učitelj za svoga učenika želi samo najbolje; da bi bio najbolji, mora da probije granice; da bi probio granice, mora da prebrodi mučenje i poniženje – vrlo jednostavna vaspitnoobrazovna metoda profesora Flečera.

Da li je maltretiranje metoda kojoj imaju čast da se podvrgnu samo najbolji i odabrani? Kako Flečer objašnjava radoznalom Nimanu – pravi Parker se nije povukao i uplašio, već je istrajao i pružio ostatku sveta svoje najbolje. Kraj filma pokazuje da se isto dogodilo sa Flečerovim zamorčem – posle svih poniženja i maltretiranja, Endru Niman je rodio svoga genija i, konačno, pogodio Flečerov tempo.

Dakle, teror izdrže samo oni pravi (pravi Parker je izdržao). Ukoliko ipak dođe do neuspeha, sva odgovornost je na učeniku – na njegovoj slabosti i nemogućnosti da izdrži trnoviti put. Ne na nastavniku. Ako zaista voliš svoje učenike i želiš im najbolje – šamaraj, muči, ponižavaj, vređaj. Iskupiće te njihov uspeh. Na kraju će umetnost biti rođena. Ukoliko tako ne bude, onda je izbor bio pogrešan, jer učenik nije bio taj, nije bio pravi.

Whiplash se, naravno, primarno ne bavi obrazovanjem, ali je ono usred cele priče o rađanju muzičkog genija. Sve je podređeno konačnom cilju. Učenik koji se ubio jer nije mogao da izdrži Flečerovu torturu nije bio pravi umetnik, pa njegov život ne predstavlja veliki gubitak za umetnost. On je, čak, na neki način, usputno spomenut u filmu. Endru se pak nije ubio jer je bio jači i tvrdoglaviji. Da li će izdržati i postati genije koji je preživeo činelu zavisi od učenikove ambicije.

O kakvom nam to obrazovanju govori ovaj izuzetan film? I to krišom… Jer, paralisani, najpre, stalnom žurbom glavnog junaka, onda demonskom pojavom profesora, a onda neverovatnom završnicom na bini, ne stižemo da razmišljamo o tome kakvu nam pedagogiju predlaže. Možemo reći da je predlaže, jer je ne osuđuje niti opovrgava ni u jednom trenutku. Flečerova uvrnuta pedagoška metoda pokazala se, na Nimanovom primeru, kao plodotvorna.

whiplash-scena3

Izvor fotografija: www.fandango.com

Žao mi je, ali ne želim da budem vladar. To nije moja stvar. Ne želim vladati niti osvajati. Želim pomoći svima. Jevrejima, paganima, crncima, belcima. Ljudi smo, a oni se žele međusobno pomagati. Želimo deliti sreću, a ne patnju. Ne želimo se mrzeti. Na ovom svetu ima mesta za sve. Majka Zemlja je bogata i može nas sve prehraniti. Možemo živeti slobodno i lepo; ili smo promašili put.

Pohlepa je zatrovala naše duše. Postavila je prepreke od mržnje. Odvela nas je u patnju i krvoproliće. Razvili smo brzinu, ali smo se zatvorili u sebe. Izobilje nas ostavlja izgubljenim. Nauka nas je učinila ciničnim, a intelekt bezdušnim. Razmišljamo previše, a osećamo premalo.

Više nego mašine, mi trebamo humanost. Više od inteligencije, trebamo dobrotu i velikodušnost. Bez tih kvaliteta život bi bio nasilan i sve bi bilo izgubljeno. Avioni i radio-aparati su nas približili jedne drugima. Priroda tih pronalazaka čezne za našom dobrotom, za opštim bratstvom i jedinstvom duha.

I sada, moj glas doseže do miliona ljudi u svetu, miliona očajnih muškaraca, žena i dece, žrtava sistema koji muči i zatvara nevine ljude. Onima koji me čuju, kažem: ne očajavajte. Nesreće koja je nad nama događa se zbog pohlepe i gorčine čoveka koji se boji ljudskog napretka. Mržnja prolazi, diktatori umiru, i vlast oduzeta od naroda biće vraćena narodu. Dok ljudi umiru, sloboda neće iščeznuti.

Vojnici! Ne pokoravajte se okrutnima koji vas preziru, porobljavaju, koji vam uređuju živote, govore šta da radite, mislite, osećate. Koji vas tretiraju kao životinje, topovsko meso. Ne dajte se tom neprirodnom čoveku sa mehaničkim mozgom, mehaničkim srcem. Vi niste mašine, vi niste životinje. Vi ste ljudi! Sa svom ljubavi i humanošću u srcima! Vi ne mrzite, samo nevoljeni mrze. Ne borite se za ropstvo, borite se za slobodu! Kraljevstvo nije u jednom čoveku ili grupi, već u svim ljudima. Vama ljudima!

Imate moć da stvarate mašine. Moć da stvarate sreću. Vi, ljudi, imate moć da učinite život slobodnim i srećnim, da život bude divna avantura. U ime demokratije, iskoristimo našu moć, ujedinimo se svi. Borimo se za novi svet, prijatan svet, u kojem će čovek moći raditi, mladost imati budućnost, a starost sigurnost. Obećanjima da će vam sve to pružiti, ovi neljudi su preuzeli vlast. Ali lagali su i nikada ih neće ispuniti. Diktatori su oslobodili sebe, a porobili narod. Ostvarimo sami ta obećanja!

Borimo se za oslobođenje sveta, za ukidanje nacionalnih barijera, pohlepe, mržnje i netolerancije. Borimo se za razuman svet nauke i napretka, koji će svima doneti sreću. U ime demokratije, ujedinimo se svi!

Čarli Čaplin, završni govor iz filma „Veliki diktator”