Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

У новом програму Фестивала ауторског филма „Храбри Балкан”, у среду, 2. децембра у Дворани културног центра премијерно jе приказан документарац „Мала моја из Босанске Крупе” редитеља Пурише Ђорђевића.

Филм је, по речима Ђорђевића, својеврсна, до сада мало позната и скривена биографија Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца, песника и сатиричара спрске књижевности.

„Мислим да је остао дуг према човеку изузетне маште, узбудљивом писцу који је у својим књигама спајао дечје снове, хумор и оштру сатиру, и да његов живот коначно треба да добије ону истиниту, још неиспричану причу. Прегледао сам дванаест његових књига, запрепашћен мотивима, текстом, даром, почев од оних које је писао за децу, преко песама које је посветио својим саборцима и јунацима из партизанских дана. На крају сам стигао до једне велике и изузетне књижевне производње, коју је започео 1945. До почетка Другого светског рата, у Политици је објавио сто двадесет шест прича, а у рат ушао као писац, не само као борац. По његовим причама снимио сам три кратка филма и један играни – Јабука”, истиче Ђорђевић.

Као јединог непосредног сведока у документарцу „Мала моја из Босанске Крупе” видећемо Момчила Срећковића, кога су Ћопић и његова жена Цица као дечака издржавали, школовали и бринули о њему. Он је и једини који данас зна праву истину о Ћопићу и он ће испричати у филму како су изгледала последња два сата у животу овог великог писца.

Извор: www.b92.net

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и компанија Zepter расписују конкурс за најбољи образовни филм на тему „Моћ воде”

1. Право учешћа имају ученици свих основних школа на територији Републике Србије.

2. За учешће на конкурсу се пријављују тимови ученика основне школе са својим учитељем, разредним старешином или другим ментором пројекта, и то у следећим категоријама:

– категорија ученика млађег школског узраста од првог до трећег разреда,
– категорија ученика средњег школског узраста од четвртог до шестог разреда,
– категорија ученика старијег школског узраста од седмог до осмог разреда.

3. Један тим може да броји до 7 ученика.

4. Сваки тим мора да има ментора.

5. На конкурсу може да учествује већи број тимова из једне школе или одељења, али не са истим филмом. Број одељења која се могу пријавити из једне основне школе није ограничен.

6. Филм може да траје најдуже 7 минута.

7. Филм мора да буде снимљен у школи, школским објектима , школском дворишту, у природном станишту реке, баре, језера, мора, или у комбинацији више природних и вештачких амбијената, а може садржати и делове посете објеката и институције посећене у наставне сврхе тога часа.

8. Садржај филма треба да приказује процес обраде наставног садржаја који говори о води или је у вези са водом. Може приказати једну наставну јединицу или више интегрисаних наставних јединица из наставних и ваннаставних активности које обрађују тему конкурса.

Детаљније о условима конкурса прочитајте ОВДЕ.
Преузмите ПРИЈАВНИ ФОРМУЛАР.

РОК: 20. децембар 2015. године

Извор вести: www.mpn.gov.rs

Филм Whiplash сценаристе и редитеља Демиена Чазела, иако снимљен за само деветнаест дана, без комликованог сижеа и разуђене приче, одушевио је две „групе” људи: љубитеље доброг филма – изванредном глумом Ј. К. Симонса и Мајлса Телера, и љубитеље џеза – музиком током целог филма, а поготово у завршној сцени.

„Ударац бича” заинтересовао је, међутим, све оне који на било који начин имају додирних тачака са образовањем и васпитањем: професоре, наставнике, педагоге, психологе, родитеље…

Зашто?

Whiplash-scena

Током филма се смењују две паралелне равни: једну чине педагошке приче у високој музичкој школи, а другу – серија дијалога која има циљ да образложи (и, чини се, оправда) образовноваспитни метод професора Теренса Флечера. Његов начин рада са студентима, однос према њима, обраћање, специфичан начин мотивације, речник – намећу питање да ли понашање и опхођење овог професора према студентима описује војсковођу или педагога. И то не било каквог војсковођу: његов речник подразумева сочне псовке и морбидна поређење, образложење грешке се своди на одсечно Not my tempo, а награда за постигнути успех је ћутање или ново понижење.

Како се испоставило на крају – жртва, одрицање, бол, зној, предан рад и упорност на којима инсистира Флечер уродили су плодом те од младог Ендруа, гладног успеха, учиниле најбољег бубњара, краља музичке сцене.

Ипак, да се прича зауставља на одрицању и упорности, професор Флечер не би био нимало другачији од свих оних професора старога кова, а успех његовог најбољег ученика био би логична последица потпуне преданости остварењу циља. Међутим, Флечер није професор старога кова.

Његов главни адут за стварање најбољих није само упорност већ, пре свега, мучење, понижавање и физичко и психичко злостављање, представљено као препрека коју, видећемо касније – само они одабрани могу премостити и уздићи се изнад обичних и просечних. До врхунских уметничких дела, какво је оно које ће Ендру створити у завршној сцени долази се само, поручује нам Флечер, уз својевсрсно гажење поноса, емоција и ставова.

Од самог почетка, када упознајемо несигурног и неодлучног Ендруа, престрашеног Флечеровом готово демонском појавом, па до краја – сведоци смо величања злостављања и мучења студената под маском педагошких мотива. Дакле, тортура над ученицима оправдана је уколико ће на крају изродити генијалце који ће успехом и славом залечити претрпљени страх и трауму.

Какво је оправдање за овакав метод? Који крајњи циљ може оправдати физичко и психичко злостављање ученика?

Whiplash-scena2

Анегдота о Чарлију Паркеру и његовом путу да постане краљ џеза требало би да објасни и оправда овај приступ. Наиме, након што је, као шеснаестогодишњак, током наступа „испао из ритма”, бубњар Џо Џонс му је замало чинелом одрубио главу. Након овог неуспеха, Паркер је читаву годину предано вежбао, да би се онда вратио на позорницу и остварио величанствен успех. Закључујемо – понижење и злостављање испровоцирали су будућег краља џеза да превазиђе себе и постигне оно за шта је створен. (Наравно, анегдота се само у оксницама приче судара са истином о Паркеровом животу; остало је додатак и преувеличавање зарад оправдавања насиља.)

Учитељ за свога ученика жели само најбоље; да би био најбољи, мора да пробије границе; да би пробио границе, мора да преброди мучење и понижење – врло једноставна васпитнообразовна метода професора Флечера.

Да ли је малтретирање метода којој имају част да се подвргну само најбољи и одабрани? Како Флечер објашњава радозналом Ниману – прави Паркер се није повукао и уплашио, већ је истрајао и пружио остатку света своје најбоље. Крај филма показује да се исто догодило са Флечеровим заморчем – после свих понижења и малтретирања, Ендру Ниман је родио свога генија и, коначно, погодио Флечеров темпо.

Дакле, терор издрже само они прави (прави Паркер је издржао). Уколико ипак дође до неуспеха, сва одговорност је на ученику – на његовој слабости и немогућности да издржи трновити пут. Не на наставнику. Ако заиста волиш своје ученике и желиш им најбоље – шамарај, мучи, понижавај, вређај. Искупиће те њихов успех. На крају ће уметност бити рођена. Уколико тако не буде, онда је избор био погрешан, јер ученик није био тај, није био прави.

Whiplash се, наравно, примарно не бави образовањем, али је оно усред целе приче о рађању музичког генија. Све је подређено коначном циљу. Ученик који се убио јер није могао да издржи Флечерову тортуру није био прави уметник, па његов живот не представља велики губитак за уметност. Он је, чак, на неки начин, успутно споменут у филму. Ендру се пак није убио јер је био јачи и тврдоглавији. Да ли ће издржати и постати геније који је преживео чинелу зависи од ученикове амбиције.

О каквом нам то образовању говори овај изузетан филм? И то кришом… Јер, паралисани, најпре, сталном журбом главног јунака, онда демонском појавом професора, а онда невероватном завршницом на бини, не стижемо да размишљамо о томе какву нам педагогију предлаже. Можемо рећи да је предлаже, јер је не осуђује нити оповргава ни у једном тренутку. Флечерова уврнута педагошка метода показала се, на Нимановом примеру, као плодотворна.

whiplash-scena3

Извор фотографија: www.fandango.com

Жао ми је, али не желим да будем владар. То није моја ствар. Не желим владати нити освајати. Желим помоћи свима. Јеврејима, паганима, црнцима, белцима. Људи смо, а они се желе међусобно помагати. Желимо делити срећу, а не патњу. Не желимо се мрзети. На овом свету има места за све. Мајка Земља је богата и може нас све прехранити. Можемо живети слободно и лепо; или смо промашили пут.

Похлепа је затровала наше душе. Поставила је препреке од мржње. Одвела нас је у патњу и крвопролиће. Развили смо брзину, али смо се затворили у себе. Изобиље нас оставља изгубљеним. Наука нас је учинила циничним, а интелект бездушним. Размишљамо превише, а осећамо премало.

Више него машине, ми требамо хуманост. Више од интелигенције, требамо доброту и великодушност. Без тих квалитета живот би био насилан и све би било изгубљено. Авиони и радио-апарати су нас приближили једне другима. Природа тих проналазака чезне за нашом добротом, за општим братством и јединством духа.

И сада, мој глас досеже до милиона људи у свету, милиона очајних мушкараца, жена и деце, жртава система који мучи и затвара невине људе. Онима који ме чују, кажем: не очајавајте. Несреће која је над нама догађа се због похлепе и горчине човека који се боји људског напретка. Мржња пролази, диктатори умиру, и власт одузета од народа биће враћена народу. Док људи умиру, слобода неће ишчезнути.

Војници! Не покоравајте се окрутнима који вас презиру, поробљавају, који вам уређују животе, говоре шта да радите, мислите, осећате. Који вас третирају као животиње, топовско месо. Не дајте се том неприродном човеку са механичким мозгом, механичким срцем. Ви нисте машине, ви нисте животиње. Ви сте људи! Са свом љубави и хуманошћу у срцима! Ви не мрзите, само невољени мрзе. Не борите се за ропство, борите се за слободу! Краљевство није у једном човеку или групи, већ у свим људима. Вама људима!

Имате моћ да стварате машине. Моћ да стварате срећу. Ви, људи, имате моћ да учините живот слободним и срећним, да живот буде дивна авантура. У име демократије, искористимо нашу моћ, ујединимо се сви. Боримо се за нови свет, пријатан свет, у којем ће човек моћи радити, младост имати будућност, а старост сигурност. Обећањима да ће вам све то пружити, ови нељуди су преузели власт. Али лагали су и никада их неће испунити. Диктатори су ослободили себе, а поробили народ. Остваримо сами та обећања!

Боримо се за ослобођење света, за укидање националних баријера, похлепе, мржње и нетолеранције. Боримо се за разуман свет науке и напретка, који ће свима донети срећу. У име демократије, ујединимо се сви!

Чарли Чаплин, завршни говор из филма „Велики диктатор”