Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.

О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.

Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).

О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.

Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.

ОДМАКНУТА ЦРТА

1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.

2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.

3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.

4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.

5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.

6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.

7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.

8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:

а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;

б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;

в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;

г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);

д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.

ПРИМАКНУТА ЦРТА

1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.

2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…

3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…

4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…

Апостроф се пише у речима које се схватају као окрњене, на местима на којима су у писању изостала слова, односно гласови у изговору: Ал’ је мени ово познато. – Јеси л’ купио књигу? – Или купи алат, ил’ остави занат. – Нисам ‘тела да признам.

Овај знак се користи и при преузимању презимена из матичног језика (најчешће француског или италијанског), при чему после њега нема размака: Д’Артањан, Д’Естен, Д’Анунцио и сл.

Облици инфинитива и глаголског прилога садашњег без –и на крају не сматрају се књижевним; међутим, без обзира на то, у њима се не пише апостроф: Немојмо ово чинит. – Знајућ све то, плануо је као ватра. – Није лепо радит некоме иза леђа.

Апостроф не треба писати ни уместо самогласника који се изгубио у процесу асимилације и сажимања, али ако је то потребно назначити – употребиће се знак дужине: Дошо ђаво по своје. – Посло ме директор да вас нешто питам. – Било је ракије ко воде.

Овај знак се не пише ни у: нек (нека), међ (међу), нит (нити), рад (ради).

С, С’ или СА? Како је правилно?

 

Алко-тест се пише са цртицом.

Више о писању црте и цртице прочитајте ОВДЕ.

Када наздрављамо, написаћемо на здравље или наздравље, у здравље или уздравље? Прочитајте ОВДЕ.