Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

У данашње време, када је техника загосподарила на свим пољима наших живота, посебна вештина је постало васпитати дете и научити га да књиге воли и да у читању ужива.

Много је разлога због којих би требало развијати љубав према књизи и навику читања у што ранијем узрасту. Добра књига подстиче развој интелигенције, повезивање говорног и писаног језика, обогаћивање речника, продубљује машту и доприноси развоју креативног мишљења, усвајању моралних вредности и хуманих порука. То је активност која се преноси с генерације на генерацију и готово свако дете у њој ужива.

dete-cita-1

Некада, у време наших бака и дека, у време наших родитеља, пре појаве телевизије и компјутера, читање је било популарна активност у којој су људи уживали у своје слободно време. Већина одраслих сматра да је развијање читалачких навика везано за период поласка у школу, али притом превиђамо чињеницу да је то процес који почиње с првим контактом са књигом, процес који се негује и развија током читавог детињства. Уколико научимо дете да заволи књиге, пружићемо му основу за развој многих других вештина. На тај начин се побољшава његова способност комуникације и конверзације, а у школу ће кренути са позитивним ставом према књигама. Истраживања су показала да деца која су одгајана уз књиге, нису показивала само боље резултате када су језичке способности у питању већ су боље радила и тестове из математике.

Зашто наша деца не читају књиге и како то променити?

Никада није превише рано да почнете да читате свом детету и упознате га са једним од најлепших животних задовољстава. Када напуни само неколико дана, беба ће да „одговара” на ваш глас, ослушкујући и посматрајући шта се дешава око ње. Како бива старија, почеће да пушта одређене гласове. Зато је читање важан подстицај у развоју њеног говора. Од предшколског узраста, све до трећег разреда, дечја вештина читања расте. У овом периоду, у процесу учења читања, родитељи играју најважнију улогу. Дете које тек почиње учити да чита добија много више података о самој књизи кроз њено слушање него кроз самостално читање. Речник детета и вештина читања се брже и квалитетније развија кроз слушање читања, разумевање и објашњавање о значењу појединих речи. И запамтите, као и све љубави и љубав према читању се развија.

Како помоћи детету да заволи читање?

Читају ли данас деца уопште? Генерације које су од рођења изложене широкој употреби компјутера одрастају уз технологију која их упућује на мултитаскинг – истовремено обављање више радњи. Уче интуитивно и нелинеарно, а основа учења им није, као претходним генерацијама, читање.

Да ли ће дете постати љубитељ књига или не, зависи од много фактора. Ако одшкринемо та врата на прави начин, отварамо детету чаробни свет знања, могућности и маште. Оно можда није ни свесно да тај свет постоји, јер од најранијег узраста масовно прима мноштво (често и непотребних) информација са телевизије, радија, преко рачунара. Мада и ове „справе” имају много позитивних страна ако се паметно користе, књига разбуђује машту и омогућује детету да научи да слуша, да буде концентрисано и да учи нове речи и појмове.

Десет чудотворних начина за развијање љубави према књизи

Изаберите праве књиге.

Од избора књиге зависи колико ће дете да ужива у њој. Мала деца воле књиге које им привлаче пажњу и које могу са лакоћом да држе у рукама. За њих су идеалне тврде сликовнице, такозване поп апс књиге (чијим отварањем страна се формирају тродимензионалне слике), потом сликовнице намењене за воду, живих боја, са јасним и крупним сликама. Сликовнице са кратким, римованим песмицама, представљају добар избор, јер подстичу дете да развија машту – док само смишља приче. Још један практичан савет – покажите свом малишану да су књиге драгоцене тако што ћете направити библиотеку у којој ће бити дечје литературе, али и белетристике, научне фантастике, историјских књига. Водите рачуна да ваше дете прочита све класике које треба, али немојте ни да га затрпавате тиме. Дозволите му да се само распитује и истражује коју би следећу књигу могао да прочита јер су интересовања код сваког детета различита.

Књиге које „нису добре” за децу?

Ритуали читања

Било би добро да читање постане обавезан, веома важан део сваког вашег дана. Према речима стручњака, најбоље време за читање су вечерњи сати када дете има потребу за мирнијим активностима. То је време када се тензије спусте на минимум, ваше дневне обавезе су иза вас, а дете је опуштено и расположено да слуша. За одлазак у кревет малишану ће пријати лагане и смирене теме без жестоких акција. Подесите осветљење и удобно се сместите, у кутку који сте посебно осмислили за читање бајке. Полако читајте како би дете могло да разгледа слике, прати радњу и запамти ток приче. Међутим, уколико је сувише поспано увече, покушајте да уведете поподневно читање – након ручка или пред купање. Наравно, то не значи како треба да му читате само у тачно одређено време. Читање можете да употребите и као начин да смирите малишана када се превише разигра или као награду за добро понашање. Лепо је када дете само почне да тражи да му се чита. На вама је да се потрудите да му будете на располагању кад год оно затражи.

Дете у улози јунака

Умерено брзо читање, са повременим кратким паузама, даје детету прилику да се уживи у радњу, замисли људе, пределе и догађаје из приче. Измишљајте понекад приче јер ће дете бити очарано ако и њега поменете у причи с његовом омиљеном играчком, најбољим другом или љубимцем. Кад још мало одрасте, вероватно ће желети да му стално читате исту књигу. Одраслима се то може чинити бесмисленим, али је то детету веома важно. Све оно што је детету познато пружа му огроман осећај сигурности, а оно није толико сигурно као ви да ће се прича сваки пут исто завршити. То мора да се научи.

Разговарајте о прочитаном.

Подстичите дете да вам препричава прочитано, тиме развија не само способност комуникације, већ и концетрацију и способност издвајања битних детаља. Уколико је малишан још мали, бодрите га да сам смисли причу према сликама које види на корицама књиге. Пратите прстом речи док читате наглас да би малишан повезао текст са речима. Књигу држите на одстојању тако да дете види слике. Показујте слике које прате причу. Питајте га шта слике говоре са сваке стране. Када приметите да је нека привукла дететову пажњу, застаните и заједно попричајте о њој. Тиме ћете му помоћи да боље разуме смисао речи. Наведите га да показује оно што препознаје на сликама („Где је зека?”) и да само окреће странице. Можете повремено погрешити приликом причања приче и видети да ли ће вас исправити или ћете показати пса и рећи: „Ево маце!” како би оно могло да вам каже да нисте у праву. Све је то део навођења детета да учествује и да почне да мисли својом главом.

Ограничите употребу компјутера.

Временска ограничења и правила око коришћења било чега што има екран морају да буду доследна тако да деца не могу да се погађају са вама и да траже више од онога што им припада. Инстант задовољство које деци пружају телевизор, компјутер, видео-игрице и паметни телефони је превише моћно и свакако нешто са чим једна књига не може да се такмичи.

Будите пример.

Најбољи начин да дете заволи књигу јесте да је види често у вашим рукама. Ако је дете окружено књигама, ако ви доста читате, оне ће бити његово природно окружење и спонтано ће их заволети. Уколико дете примети да ви уживате у читању, то ће за њега бити веома моћна мотивација. И оно ће пожелети да опонаша оно што ви радите.

Библиотека, место где настају бајке!

Већ у предшколском узрасту можете заједно да одете до библиотеке да се ваше дете учлани. Чак и ако је тек почео да учи слова, у библиотеци можете заједно да бирате сликовнице, или књиге које ћете му ви читати. Тајновитост полица препуних књига, мирис папира, шуњање међу полицама у потрази за „пленом”, остаће у неизбрисивој успомени будућих малих читача.

dete-cita-3

Књига, најлепши поклон!

Када дете порасте и почне само да чита, постарајте се да може да дође до довољно разноврсних књига. Оне нису луксуз, већ су основна потреба. Ако имате више деце, било би исплативо да купите оне књиге које ће се читати више пута. Ако вам је буџет скроман, добре књиге увек можете наћи у библиотеци, у књижарама које продају старе књиге или на сајмовима, а увек их можете размењивати са пријатељима.

Силом се ништа не постиже.

Ако деца не воле да читају, неће заволети ни под притиском. Уместо често сувопарне лектире понудите им нешто од занимљивих авантуристичких или фантастичних романа. Никада не терајте дете да чита књигу у којој не ужива! Ако га књига не заокупи после неколико поглавља, пустите га да одустане. Уколико то не учините, читање ће му постати заморна обавеза, а не уживање.

Зашто је добро читати свом детету?

  • Зато што ћемо тиме подстицати осећање узајамне блискости.
  • Читајући детету подстаћи ћемо спознају и разумевање туђих и личних осећања, прихватање и уважавање социјалних начела и односа.
  • Читањем подстичемо развој запажања и памћења, закључивање и усвајање појмова.
  • Читањем подстичемо дететову машту и креативност.
  • Читањем утичемо на развој говора, припремамо га за самостално читање и, наравно, подстичемо развој читалачких навика.

Уколико сте васпитач или учитељ, подстакните родитеље да читају деци и да, на тај начин, код њих граде читалачке навике. Помозите родитељима – од тањег картона димензије 4×15 цм направите показивач за књиге са кратким упутством. Упутство треба да садржи важне елементе читалачког „ритуала”, на пример:

  • Седите удобно са својим дететом тако да обоје можете да видите странице књиге.
  • Замолите дете да вам исприча причу о сликама на насловној страни. Питајте га шта илустрација говори о причи.
  • Пратите прстом речи док читате наглас како би дете повезало текст са речима.
  • Питајте дете о сликама на свакој страни, шта оне говоре о ликовима и догађајима.
  • Ако дете жели, нека вама „прочита” причу.
  • Понудите детету да нацрта причу, можда нову насловну страну или нове авантуре главних јунака.

dete-cita-4

Припремила Мира Аврамовић

Извор: deteplus.rs

 

Писменица вам представља 16 наслова који су током XX века били забрањени из најразличитијих разлога, а неки су и данас недоступни.

1. БИБЛИЈА – данас у свету постоји преко 450 верзија
У ССР: 1926–1956 (30 година)

Етиопија: 1986
Пошиљка од 40.000 примерака Библије за једну школу у Етиопији је задржана на неодређен период.

2. МАНИФЕСТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ – Карл Маркс и Фридрих Енгелс
Турска: 1848–2013 (165 година)
Забрањена због промовисања комунистичких идеја.

3. ЗОВ ДИВЉИНЕ – Џек Лондон
Немачка: 1933–1945 (12 година)
Забрањена јер се сматрала превише „радикалном”.

4. УЛИКС – Џејмс Џојс
Уједињено Краљевство: 1922–1930 (8 година)
Забрањена јер је садржала веома изражене сексуалне теме.

5. БУНАР УСАМЉЕНОСТИ – Редклиф Хол
Уједињено Краљевство: 1928–1949 (21 година)
Забрањена због бављења лезбијским темама, али је на крају поново објављена 1949.

6. ЉУБАВНИК ЛЕДИ ЧЕТЕРЛИ – Д. Х. Лоренс
Уједињено Краљевство: 1928–1960 (32 године)
Забрањена због многобројних опсцених израза и експлицитних описа сексуалних односа.

7. ВРЛИ НОВИ СВЕТ – Олдос Хаксли
Аустралија: 1932–1937 (5 година)
Током овог периода, сви примерци ове књиге из библиотека су спаљени.

8. РАКОВА ОБРАТНИЦА – Хенри Милер
САД: 1934–1965 (31 година)
Забрањена јер је проглашена „опсценом”.

Канада: 1938–1964 (26 година)
Забрањена јер је проглашена „опсценом”.

9. ПРОХУЈАЛО СА ВИХОРОМ – Маргарет Мичел
Русија: 1936–2001 (65 година)
Строго забрањена од стране комунистичког режима.

10. ЖИВОТИЊСКА ФАРМА – Џорџ Орвел
Куба: 1945 – до сада
Забрањена јер критикује комунизам.

Кенија: 1991 – до сада
Забрањена јер критикује корумпиране вође.

Кина: 1945–до сада
Није забрањена, већ је цензурисана. Верзија на енглеском је забрањена.

Русија 1945–1980
Забрањена јер критикује комунистичку Русију.

Уједињени Арапски Емирати: 2002 – до сада
Забрањена због садржаја који је у супротности са исламским вредностима.

11. 1984 – Џорџ Орвел
Русија: 1950–1990 (40 година)
Стаљин лично ју је забранио, јер је знао да је књига критика његове владавине. Током 60-их година, умало је забрањена у САД и Уједињеном Краљевству, због Кубанске ракетне кризе.

12. ЛОЛИТА – Владимир Набоков
Уједињено Краљевство: 1955–1959 (4 године)
Забрањена, јер је проглашена „опсценом”. Британска царина је имала налог да заплени све примерке ове књиге.

13. ЗЕЛЕНА ЈАЈА И ШУНКА – Др. Сус
Кина: 1964–1991 (27 година)
Забрањена због критике марксизма.

14. САТАНСКИ СТИХОВИ – Салман Ружди
Забрањена у 5 земаља: 1988 – до сада
Забрањена је из религиозних разлога у следећим земљама: Индија, Бангладеш, Судан, Јужноафричка република и Шри Ланка.

Забрањена у 16 земаља: 1989 – до сада
Забрањена из религиозних разлога у следећим земљама: Египат, Кенија, Либерија, Пакистан, Катар, Сенегал, Сомалија, Тајланд, Индонезија, Кувајт, Малезија, Папуа Нова Гвинеја, Саудијска Арабија, Сингапур, Танзанија, Венецуела.

15. АМЕРИЧКИ ПСИХО – Брет Истон Елис
Квинсленд, Аустралија: 1991 – до сада
Забрањена је да се продаје, може се купити само упакована.

16. ДА ВИНЧИЈЕВ КОД – Ден Браун
Либан: 2004 – до сада
Забрањена јер су католичке вође прогласиле ову књигу увредљивом за хришћанство.

Које књиге које „нису добре” за децу?

Извор: www.glif.rs

Старе књиге имају посебан мирис од којег срце сваког љубитеља књига заигра. Матија Стрлић са University College из Лондона описао га је као „комбинацију хербалне ноте са оштрим мирисом киселине и наговештајем ваниле преко основног мириса буђи, непогрешив мирис који је исто толико део књиге колико и њен садржај”.

Тајна овог мириса је у стотинама испарљивих органских једињења која се налазе у папирним странама, мастилу и лепку. Током времена, та испарљива органска једињења се распадају, отпуштајући хемикалије у ваздух, које допиру до наших носева. Нове књиге такође имају карактеристичну арому, али није толико развијена као код њихових старијих колега. Такође, различити материјали који се користе у изради књига ће дати и различит идентитет испарљивим органским једињењима.

miris-starih-knjiga

Compound Chemistry извештава да се дашак бадема може створити и од бензалдехида, док ванилин емитује арому ваниле. Слаткаст мирис потиче од толуена и етилбензена, а 2-етилхексанол ствара лаган флорални мирис. Поред тога, књига исто тако може и покупити мирисе којима је била изложена током свог века, као што су дим, оштећења од воде или пресовани цветови чувани међу страницама.

Знати зашто папир мирише тако како мирише је више од занимљиве чињенице; то сазнање може помоћи библиотекама да „нањуше” које су књиге и папири у опасности од пропадања.

Ако сте се пребацили на електронске књиге, али вам недостаје мирис старих књига док читате, постоји много опција у виду свећа, парфема и освеживача ваздуха, који ће помоћи да вам соба замирише на удобну, стару библиотеку (овде можете видети листу од 30 свећа и парфема са мирисом старих књига).

Извор: www.glif.rs

Гаји сумњу у владајуће идеологије и принчеве.

Држи се подаље од принчева.

Чувај се да свој говор не загадиш језиком идеологија.

Веруј да си моћнији од генерала, али се не мери с њима.

Не веруј да си слабији од генерала, али се не мери с њима.

Не веруј у утопијске пројекте, осим у оне које сам ствараш.

Буди једнако горд према принчевима и према гомили.

Имај чисту савест у односу на привилегије које ти твој занат писца доноси.

Проклетство твог избора немој бркати са класном опресијом.

Не буди опседнут историјском хитњом и не веруј у метафору о возовима историје.

Не ускачи, дакле, у „возове историје”, јер је то само глупава метафора.

Имај увек на уму мисао: „Ко погоди циљ, све промаши.”

Не пиши репортаже из земаља у којима си боравио као туриста; не пиши уопште репортаже, ти ниси новинар.

Не веруј у статистике, у цифре, у јавне изјаве: стварност је оно што се не види голим оком.

Не посећуј фабрике, колхозе, радилишта: напредак је оно што се не види голим оком.

Не бави се економијом, социологијом, психоанализом.

Не следи источњачке филозофије, зен-будизам итд; ти имаш паметнија посла.

Буди свестан чињенице да је фантазија сестра лажи, и стога опасна.

Не удружуј се ни са ким: писац је сам.

Не веруј онима који кажу да је ово најгори од свих светова.

Не веруј пророцима, јер ти си пророк.

Не буди пророк, јер твоје је оружје сумња.

Имај мирну савест: принчеви те се не тичу, јер ти си принц.

Имај мирну савест: рудари те се не тичу, јер ти си рудар.

Знај да оно што ниси рекао у новинама није пропало заувек: то је тресет.

Не пиши по наруџбини дана.

Не клади се на тренутак, јер ћеш се кајати.

Не клади се ни на вечност, јер ћеш се кајати.

Буди незадовољан својом судбином, јер само су будале задовољне.

Не буди незадовољан својом судбином, јер ти си изабраник.

Не тражи морално оправдање за оне који су издали.

Чувај се „ужасавајуће доследности”.

Чувај се лажних аналогија.

Поверуј онима који скупо плаћају своју недоследност.

Не веруј онима који своју недоследност скупо наплаћују.

Не заступај релативизам свих вредности: хијерархија вредности постоји.

Награде које ти додељују принчеви примај с равнодушношћу, али ништа не чини да их заслужиш.

Веруј да је језик на којем пишеш најбољи од свих језика, јер ти другог немаш.

Веруј да је језик на којем пишеш најгори од свих, мада га не би заменио ни за један други.

„Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих”. (Откривење Јов., 3,16)

Не буди сервилан, јер ће те принчеви узети за вратара.

Не буди надувен, јер ћеш личити на вратаре принчева.

Немој дозволити да те увере да је твоје писање друштвено некорисно.

Немој мислити да је твоје писање „друштвено користан посао”.

Немој мислити да си и ти сам користан члан друштва.

Немој дозволити да те увере да си стога друштвени паразит.

Веруј да твој сонет вреди више од говора политичара и принчева.

Знај да твој сонет не значи ништа спрам реторике политичара и принчева.

Имај о свему своје мишљење.

Немој о свему рећи своје мишљење.

Тебе речи најмање коштају.

Твоје су речи најдрагоценије.

Не наступај у име своје нације, јер ко си ти да би био ичији представник до свој!

Не буди у опозицији, јер ти ниси наспрам, ти си доле.

Не буди уз власт и принчеве, јер ти си изнад њих.

Бори се против друштвених неправди, не правећи од тога програм.

Немој да те борба против друштвених неправди скрене са твога пута.

Упознај мисао других, затим је одбаци.

Не стварај политички програм, не стварај никакав програм: ти ствараш из магме и хаоса света.

Чувај се оних који ти нуде коначна решења.

Не буди писац мањина.

Чим те нека заједница почне својатати, преиспитај се.

Не пиши за „просечног читаоца”: сви су читаоци просечни.

Не пиши за елиту, елита не постоји; елита си ти.

Не мисли о смрти, и не заборављај да си смртан.

Не веруј у бесмртност писца, то су професорске глупости.

Не буди трагично озбиљан, јер то је комично.

Не буди комедијант, јер су бољари навикли да их забављају.

Не буди дворска луда.

Не мисли да су писци „савест човечанства”: видео си већ толико гадова.

Не дај да те увере да си нико и ништа: видео си већ да се бољари боје песника.

Не иди ни за једну идеју у смрт, и не наговарај никог да гине.

Не буди кукавица, и презири кукавице.

Не заборави да херојство захтева велику цену.

Не пиши за празнике и јубилеје.

Не пиши похвалнице, јер ћеш се кајати.

Не пиши посмртно слово народним великанима, јер ћеш се кајати.

Ако не можеш рећи истину – ћути.

Чувај се полуистина.

Кад је опште славље, нема разлога да и ти узимаш учешћа.

Не чини услуге принчевима и бољарима.

Не тражи услуге од принчева и бољара.

Не буди толерантан из учтивости.

Не истеруј правду на конац: „с будалом се не препири”.

Немој дозволити да те увере да смо сви једнако у праву, и да се о укусима не вреди расправљати.

„Кад оба саговорника имају криво, то још не значи да су обојица у праву.” (Попер)

„Дозволити да други има право не штити нас од једне друге опасности: да поверујемо да можда сви имају право.” (Идем)

Немој расправљати са игнорантима о стварима које први пут од тебе чују.

Немој да имаш мисију.

Чувај се оних који имају мисију.

Не веруј у „научно мишљење”.

Не веруј у интуицију.

Чувај се цинизма, па и сопственог.

Избегавај идеолошка општа места и цитате.

Имај храбрости да Арагонову песму у славу Гепеуа назовеш бешчашћем.

Не тражи за то олакшавајуће околности.

Не дозволи да те увере да су у полемици Сартр–Ками обојица били у праву.

Не веруј у аутоматско писање и „свесну нејасност” – ти тежиш за јасношћу.

Одбацуј књижевне школе које ти намећу.

На помен „социјалистичког реализма” напушташ сваки даљи разговор.

На тему „ангажована књижевност” ћутиш као риба: ствар препушташ професорима.

Онога ко упоређује концентрационе логоре са Сантеом, пошаљеш да се прошета.

Ко тврди да је Колима била различита од Аушвица, пошаљеш до сто ђавола.

Ко тврди да су у Аушвицу требили само вашке, а не људе – исти поступак као горе.

Segui il carro e lascia dir le genti. (Данте)

(1984)

Фотографија: www.thedailybeast.com

Када бих свој живот могао поново да проживим
покушао бих у следећем да направим више грешака,
не бих се трудио да будем тако савршен,
опустио бих се више.

Био бих глупљи него што бејах, заиста
врло мало ствари бих озбиљно схватао.
Био бих мањи чистунац.

Више бих се излагао опасностима, више путовао,
више сутона посматрао, на више планина попео,
више река препливао.

Ишао бих на још више места на која никад нисам отишао,
јео мање боба, а више сладоледа,
имао више стварних а мање измишљених проблема
Ја сам био од оних што је разумно и плодно
проживео сваки минут свог живота: имао сам, јасно,
и часака радости.

Али када бих могао назад да се вратим,
тежио бих само добрим тренуцима.
Јер, ако не знате, живот је од тога сачињен,
од тренутака само; немојте пропуштати сада.

Ја сам био од оних што никада никуда нису ишли без
топломера, термофора,
кишобрана и падобрана;
кад бих опет могао да живим,
лакши бих путовао.

Када бих поново могао да живим,
с пролећа бих почео босоног да ходам
и тако ишао до краја јесени.
Више бих се на вртешци окретао,
више сутона посматрао и са више деце играо,
када бих живот поново пред собом имао.

Али, видите, имам осамдесет пет година,
и знам да умирем.

На комеморацији великом писцу, 26. марта 1985. године, Матија Бећковић одржао је посмртну беседу. У њој је приказао слику једног времена и политике. Ова беседа је била и својеврстан поглед у будућност, пуних пет година пре него што ће наступити распад Југославије.

Чиним оно што сам мислио да нећу, пишем о ономе о чему се не пише, говорим баш оно што је требало избећи. Дирам у рану. Тако нешто није се нигде никада догодило. Најчитанији и најомиљенији писац, најпознатији лик, најстарије дете наше земље, најздравији син српског језика, најдужи смех Београда – Бранко Ћопић, кренуо је из куће у своју последњу шетњу.

Сви су га препознавали, ретко се ко није окренуо за њим, многи шешири су подигнути да га поздраве. Нико није знао куда се запутио. А запутио се на последње место, последњих људи који немају ништа од онога што је он имао. А они су надирали у супротном правцу: у битку за хлеб и кров над главом.

Пријатељи су знали његове последње бриге: да неће имати за кирију и за хлеб, да ће му запалити кућу, и отерати га на робију. А био је последњи који је имао разлога да брине за себе. Али је бринуо како ће преживети Николетина Бурсаћ, Јовица Јеж, Јовандека Бабић, Вук Бубало, Пепо Бандић, Станко Веселица, и толики други које је довео на свет. Бранко Ћопић није имао друге деце. Била је то брига мало тежа од оне Балзакове: за кога удајемо Евгенију Гранде?

Свет за који се осећао одговорним раздешавао се на његове очи. У њему се више није могао снаћи ни нови Штрбац, звани Николетина, ни домислити ниједан ум, ма колико се правио луд, ни спасити душа макар укривена у стотине кожуха.

У туђем свету помео се и Бранко Ћопић. У једно време које је надмудрило Давида Штрпца. Онај који је признавао да је кукавица, а написао „Јеретичку причу”, онај који је назван лажовом, који је први рекао истину. Избио је из њега страх који је морао избити. Страх, али какав? Ко на његовом месту још негде на свету страхује такве страхове. Веровао је да су му за највећу кривицу и неопростив грех узели посету Христовом гробу. Ту су га уочили и против њега се уротили органи гоњења целога света.

Једног поподнева, седећи у свом удобном стану у главној улици наше престонице, у обиљу, међу књигама и дипломама, поред своје бисте, поверио је својој жени ваљда најгору слутњу:
− Мене ће, изгледа, стрељати! Нешто раније је из писма Зији Диздаревићу провирила џелатова капуљача. „По хладној јези која им претходи” осећао је да ће „доћи по њега и одвести га незнано куд.”

Стрељање Бранка Ћопића је призор којим је крунисан наш век. Да би предухитрио смрт са косом, ноћне и дневне вампире, што су почели да се „роте у свом стијешњеном свијету” чим је завршио своју „Златну бајку о људима” сишао је на мост. Онај исти мост под којим је, кажу, непознати дечак испод Грмеча преспавао своју прву ноћ кад је стигао у Београд. Челом на бетон. Онај за кога се то никад није ни мислило. Круг се склопио и смањио: као да у међувремену није ништа било.

Смрт Јесењина и Мајаковског је потресла свет. Јавну смрт Бранка Ћопића (у по бела дана на највећем мосту у центру главног града) као да смо сакрили од себе. А он као да се склонио од онога што нас чека.

Извор: akademskikrug.rs

Фотографија: www.novosti.rs

Народна библиотека Србије и Градска организација слепих Београда 9. децембра организују низ програма којим ће обележити Међународни дан особа са инвалидитетом.

Целокупна манифестација одиграва се у Народној библиотеци Србије и отпочеће у подне, трибином „Библиотека за све – аудио-књига данас”, на којој ће говорити мр Весна Александровић, Драгиша Дробњак, Јагош Ђуретић, Недељка Ложајић и Душица Мурић.

За слепе и слабовиде учеснике биће организовано такмичење у читању на Брајевом писму и у раду на рачунару, а поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, биће уприличена серија читања одломака из књижевних дела овога писца на Брајевом писму.

biblioteka-za-sve

Поменутим програмима скреће се пажња на неке од проблема особа са инвалидитетом, као што су читање и приступ информацијама. Особе са тешкоћама у читању често се суочавају са недостатком приступачне литературе. Иако се чине напори да се свим грађанима омогући равноправан приступ информацијама и публикацијама, то још увек не задовољавава особе које имају потешкоће у читању. Важно је стога унапредити овај сегмент будући да читање и приступ информацијама значајно могу да допринесу успешном образовању, запошљавању и социјалној укључености особа са инвалидитетом.

Обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом отпочело је 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају да 3. децембра обележе овај дан са циљем да се свим људима омогуће једнака права и равноправно учешће у свим областима људског деловања.

Програм

–  12 сати, Амфитеатар – Трибина „Библиотека за све – аудио-књига данас”.

Учествују: мр Весна Александровић (Народна библиотека Србије), Драгиша Дробњак (Савез слепих Србије), Јагош Ђуретић (Албатрос плус), Недељка Ложајић (Народна библиотека Србије) и Душица Мурић (Народна библиотека Ужице).

–  13 сати, Атријум – „Бранко Ћопић и данас међу нама” – поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, биће уприличена серија читања одломака из књижевних дела овога писца на Брајевом писму. Програм води Слободанка Матић.

–  14 сати, сала 105 и Читаоница за слепе и слабовиде – Такмичење слепих и слабовидих ученика и одраслих у читању на Брајевом писму и у раду на рачунару.

16 сати – Свечана додела награда најуспешнијим такмичарима.

На данашњи дан, 29. новембра 1922. рођен је Душко Радовић, песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

Писменица је за вас издвојила Душкове мисли о памети и учености.

Ученост је дрска, памет је скромна.

Ученост је сва од овог света, времена и тренутка. Ученост је практична, себична.

Што сто Учених искриви, тешко је једном Паметном да исправи.

Опасна је владавина Учених без памети.

Школу у коју шаљемо своју децу поставили су Учени, не Паметни.

Паметни могу заступати само једну истину, Учени сваку.

Памет је тврда и неспретна, Ученост прилагодљива и вешта.

Од памети до образовања је један корак; од образовања до памети – бездан.

Образовањем се не стиче памет, већ само образовање.

Где видите много речи – не тражите памет.

Памет говори само оно што зна да зна или не зна. Образовање имитира памет. Тужно је гледати и слушати муке образовања без памети; оно нема памети да види своје заблуде, да скрати своје безнадежне реченице и празне мисли – да се свега тога стиди, да одустане.

Образовање набраја, а памет објашњава.

Памет се стиче, а ученост се учи.

Памет је неколико десетина хиљада година старија од образовања.

Памет је лична, образовање није.

Знање се заборавља, а само памет остаје.

Памет је аматерска дисциплина, образовање се боље плаћа.

Школа не учи децу памети, већ их образује.

Лако се паметном образовати, тешко се образованом опаметити.

dusko-radovic-2

 

Извор: Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

Фотографија: www.politikin-zabavnik.co.rs