Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Na komemoraciji velikom piscu, 26. marta 1985. godine, Matija Bećković održao je posmrtnu besedu. U njoj je prikazao sliku jednog vremena i politike. Ova beseda je bila i svojevrstan pogled u budućnost, punih pet godina pre nego što će nastupiti raspad Jugoslavije.

Činim ono što sam mislio da neću, pišem o onome o čemu se ne piše, govorim baš ono što je trebalo izbeći. Diram u ranu. Tako nešto nije se nigde nikada dogodilo. Najčitaniji i najomiljeniji pisac, najpoznatiji lik, najstarije dete naše zemlje, najzdraviji sin srpskog jezika, najduži smeh Beograda – Branko Ćopić, krenuo je iz kuće u svoju poslednju šetnju.

Svi su ga prepoznavali, retko se ko nije okrenuo za njim, mnogi šeširi su podignuti da ga pozdrave. Niko nije znao kuda se zaputio. A zaputio se na poslednje mesto, poslednjih ljudi koji nemaju ništa od onoga što je on imao. A oni su nadirali u suprotnom pravcu: u bitku za hleb i krov nad glavom.

Prijatelji su znali njegove poslednje brige: da neće imati za kiriju i za hleb, da će mu zapaliti kuću, i oterati ga na robiju. A bio je poslednji koji je imao razloga da brine za sebe. Ali je brinuo kako će preživeti Nikoletina Bursać, Jovica Jež, Jovandeka Babić, Vuk Bubalo, Pepo Bandić, Stanko Veselica, i toliki drugi koje je doveo na svet. Branko Ćopić nije imao druge dece. Bila je to briga malo teža od one Balzakove: za koga udajemo Evgeniju Grande?

Svet za koji se osećao odgovornim razdešavao se na njegove oči. U njemu se više nije mogao snaći ni novi Štrbac, zvani Nikoletina, ni domisliti nijedan um, ma koliko se pravio lud, ni spasiti duša makar ukrivena u stotine kožuha.

U tuđem svetu pomeo se i Branko Ćopić. U jedno vreme koje je nadmudrilo Davida Štrpca. Onaj koji je priznavao da je kukavica, a napisao „Jeretičku priču”, onaj koji je nazvan lažovom, koji je prvi rekao istinu. Izbio je iz njega strah koji je morao izbiti. Strah, ali kakav? Ko na njegovom mestu još negde na svetu strahuje takve strahove. Verovao je da su mu za najveću krivicu i neoprostiv greh uzeli posetu Hristovom grobu. Tu su ga uočili i protiv njega se urotili organi gonjenja celoga sveta.

Jednog popodneva, sedeći u svom udobnom stanu u glavnoj ulici naše prestonice, u obilju, među knjigama i diplomama, pored svoje biste, poverio je svojoj ženi valjda najgoru slutnju:
− Mene će, izgleda, streljati! Nešto ranije je iz pisma Ziji Dizdareviću provirila dželatova kapuljača. „Po hladnoj jezi koja im prethodi” osećao je da će „doći po njega i odvesti ga neznano kud.”

Streljanje Branka Ćopića je prizor kojim je krunisan naš vek. Da bi preduhitrio smrt sa kosom, noćne i dnevne vampire, što su počeli da se „rote u svom stiješnjenom svijetu” čim je završio svoju „Zlatnu bajku o ljudima” sišao je na most. Onaj isti most pod kojim je, kažu, nepoznati dečak ispod Grmeča prespavao svoju prvu noć kad je stigao u Beograd. Čelom na beton. Onaj za koga se to nikad nije ni mislilo. Krug se sklopio i smanjio: kao da u međuvremenu nije ništa bilo.

Smrt Jesenjina i Majakovskog je potresla svet. Javnu smrt Branka Ćopića (u po bela dana na najvećem mostu u centru glavnog grada) kao da smo sakrili od sebe. A on kao da se sklonio od onoga što nas čeka.

Izvor: akademskikrug.rs

Fotografija: www.novosti.rs

Narodna biblioteka Srbije i Gradska organizacija slepih Beograda 9. decembra organizuju niz programa kojim će obeležiti Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Celokupna manifestacija odigrava se u Narodnoj biblioteci Srbije i otpočeće u podne, tribinom „Biblioteka za sve – audio-knjiga danas”, na kojoj će govoriti mr Vesna Aleksandrović, Dragiša Drobnjak, Jagoš Đuretić, Nedeljka Ložajić i Dušica Murić.

Za slepe i slabovide učesnike biće organizovano takmičenje u čitanju na Brajevom pismu i u radu na računaru, a povodom stogodišnjice rođenja Branka Ćopića, biće upriličena serija čitanja odlomaka iz književnih dela ovoga pisca na Brajevom pismu.

biblioteka-za-sve

Pomenutim programima skreće se pažnja na neke od problema osoba sa invaliditetom, kao što su čitanje i pristup informacijama. Osobe sa teškoćama u čitanju često se suočavaju sa nedostatkom pristupačne literature. Iako se čine napori da se svim građanima omogući ravnopravan pristup informacijama i publikacijama, to još uvek ne zadovoljavava osobe koje imaju poteškoće u čitanju. Važno je stoga unaprediti ovaj segment budući da čitanje i pristup informacijama značajno mogu da doprinesu uspešnom obrazovanju, zapošljavanju i socijalnoj uključenosti osoba sa invaliditetom.

Obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom otpočelo je 1992. godine kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju da 3. decembra obeleže ovaj dan sa ciljem da se svim ljudima omoguće jednaka prava i ravnopravno učešće u svim oblastima ljudskog delovanja.

Program

–  12 sati, Amfiteatar – Tribina „Biblioteka za sve – audio-knjiga danas”.

Učestvuju: mr Vesna Aleksandrović (Narodna biblioteka Srbije), Dragiša Drobnjak (Savez slepih Srbije), Jagoš Đuretić (Albatros plus), Nedeljka Ložajić (Narodna biblioteka Srbije) i Dušica Murić (Narodna biblioteka Užice).

–  13 sati, Atrijum – „Branko Ćopić i danas među nama” – povodom stogodišnjice rođenja Branka Ćopića, biće upriličena serija čitanja odlomaka iz književnih dela ovoga pisca na Brajevom pismu. Program vodi Slobodanka Matić.

–  14 sati, sala 105 i Čitaonica za slepe i slabovide – Takmičenje slepih i slabovidih učenika i odraslih u čitanju na Brajevom pismu i u radu na računaru.

16 sati – Svečana dodela nagrada najuspešnijim takmičarima.

U ponedeljak, 23. novembra 2015. u 12 sati u Vukovoj sali Biblioteke grada Beograda održaće se konferencija za štampu povodom predstavljanja projekta namenjenog popularisanju čitanja kod dece osnovnoškolskog uzrasta ČITAM, PA ŠTA.

Na konferenciji će govoriti Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, Aleksandra Vićentijević, načelnica biblioteka „Dositej Obradović” i „Isidora Sekulić” i Violeta Đorđević, bibliotekarka.

U svrhu realizovanja projekta  „Čitam, pa šta” napravljen je sajt, koji će biti predstavljen, i nabavljeni su naslovi onih knjiga koje je neophodno da deca, da bi učestvovala u akciji, pročitaju. Pisani i slikani radovi na temu određene knjige biće postavljani na sajt, a nezavisna komisija, koju će činiti stručni žiri Biblioteke grada Beograda, vrednovaće radove i time rangirati decu da se plasiraju na viši nivo takmičenja. Čitava akcija realizovaće se učešćem biblioteka iz mreže Biblioteke grada Beograda, Dečjeg odeljenja Biblioteke grada Beograda i bibliotekara osnovnih škola na teritoriji Beograda.

Projekat realizuje Biblioteka grada Beograda, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Laguna – najveći izdavač, koji je ove godine, sa reizdanjima, imao više od 550 naslova, kaže da je najprodavanija knjiga Noć kada su došli svatovi, prvi tom trilogije Kazna za greh Jelene Bačić Alimpić. Drugo mesto zauzela je ispovedna memoarska knjiga Isidore Bjelice Sama, a treće muško viđenje Pedeset nijansi Sive Grej E. L. Džejms.Četvrto mesto zauzeo je novi roman Vladimira Kecmanovića Osama, što pokazuje da su posetioci dobro obavešteni da je kritika ovo delo uvrstila među potencijalne kandidate za NIN-ovu nagradu. Na petom mestu je zbirka mudrosti Paula Koelja – Maktub.

Čačanska Pčelica, jedan od pet najuspešnijih izdavačkih kuća u Srbiji po broju novih naslova, stavila je na prvo mesto najprodavanijih knjiga oba kola edicije Deca čitaju srpsku istoriju.

Beogradski Arhipelag je kao najprodavanije naslove izdvojio zbirku svetske kratke priče Skrati priču, svetsku premijeru novog romana Majkla Kaningema Divlji labud i knjigu Gorana Markovića Tri priče o samoubicama.

Čarobna knjiga, izdavač koji sa podjednakim uspehom izdaje klasike strip umetnosti, ali i lepu književnost, kao najprodavaniji naslov Sajma izdvojio je četvrti nastavak Milenijum sage Ono što nas ne ubije Daida Lagerkranca. Na drugom mestu je jedna od najpopularnijih istorijskih romansi – Anđelika An Golon. Sledi klasik devete umetnosti – Princ Valijant Hala Fostera. Tu su i Izabrana dela Davida Albaharija i druga trilogija Instrumenata smrti Kasandre Kler.

Kreativni centar na ovom Sajmu najbolje je prodavao knjigu Janisa Varufakisa Ovaj svet može da bude bolji, pa 366 jezičkih crtica Violete Babić, novi roman Jasminke Petrović Leto kada sam naučila da letim, ediciju Veseli vrtić i roman bugarskog književnika Aleksandra Sekulova – Avantura na ostrvu ptica.

Na štandu Geopoetike najbolje se prodavala nova knjiga nobelovca Orhana Pamuka Čudan osećaj u meni. Na drugom mestu je knjiga jedne od najboljih savremenih ruskih književnica Tatjane Tolstoj – Laki svetovi, a odmah zatim je knjiga eseja njenog zemljaka Aleksandra Genisa Časovi čitanja.

Vulkan najbolje prodaje novi roman Umberta Eka Nulta tačka, u kome se pisac, kao u njegovom globalnom bestseleru Ime ruže bavi otkrivanjem zavera.

Na štandu Evro Đuntija, koji daje velike popuste i do 70 odsto, vladaju stalno gužve, ali ipak se najviše kupuju noviteti. Na prvom mestu je Marsovac Endija Vira, kome je popularnost doneo istoimeni film sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi.

Koji je vaš izbor?

Informacije su preuzete sa sajta www.b92.net.