Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, из историје учили колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, а не и где је с пута сишао, донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи који се тако запајају, и не мисле да може бити погрешака у нас, па све што им се предлаже, за чисту истину и врлину сматрају.

Бацимо поглед на најскорију историју нашу. Што је било луђе, претераније, несмисленије, то је имало више уважатеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противост и издајство; јер је сваки човек склон необичним стварима, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч.

Отуд није чудо што неваљали и покварени, а таквих има свуда, под видом родољубља сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније савете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини или своме народу каква штета нанети. Себичном је довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине.

Јован Стерија Поповић

Питао је ученик учитеља:
Тако си мудар, увек добро расположен, никада се не љутиш… Помози ми да и ја постанем такав.

Учитељ је пристао и замолио ученика да донесе кромпир и једну провидну кесу.

Када се на некога наљутиш и сакријеш своју увређеност – рече учитељ – узми један кромпир па са једне његове стране напиши своје име, а са друге име човека са којим си се посвађао, а онда стави кромпир у кесу.

И то је све? – упита ученик изненађено.

Не, – одговори учитељ – потребно је да увек са собом носиш ту кесу, и сваки пут када се се осетиш увређено да у њу ставиш кромпир.

Ученик је пристао. Прошло је неко време. Кеса се пунила кромпирима и постала поприлично тешка. Било је врло незгодно стално је носити са собом. Уз то кромпири који су први стављени у кесу почели су да се кваре. Неки су проклијали, а неки иструлили и ширили непријатан мирис. Ученик је дошао код учитеља и рекао:

Немогуће је ово носити са собом. Прво, кеса је сувише тешка, а друго, кромпир се покварио. Предложи нешто друго.

Али учитељ је одговорио: То исто дешава се и у твојој души. Када се на некога наљутиш, увредиш, у твојој души се ствара тежак камен иако ти то одмах не примећујеш. Затим камен постаје све већи. Поступци се претварају у навике, навике у карактер, који рађа пороке који заударају. И на тај товар лако би заборавили да није сувише тежак да га стално носимо са собом. Дао сам ти могућност да посматраш цео тај процес са стране. Сваки пут када одлучиш да се увредиш или да некоме нанесеш увреду, размисли да ли ти је тај камен потребан.

Извор: www.izreke-citati.com