Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Često slušamo o dobrim ili lošim izvedbama, pogotovo u poslednje vreme, i mnogi se pitaju čemu reč izvedba kada imamo našu reč, odnosno naviknuti smo na izvođenje. Ovo pitanje dalje vodi u raspravu o tome da li treba ili ne treba upotrebljavati strane reči (u ovom slučaju hrvatsku).

Ako nam određena reč „zvuči” kao strana, to nije razlog da je proglasimo tuđicom, a da ne zavirimo u Rečnik srpskoga jezika.

Rečnik objašnjava reč izvedba kao imenicu ženskog roda koja znači: izvođenje, izvršenje, ostvarenje nečega; izrada, proizvodanja; izvođenje, prikazivanje kakvog umetničkog dela.

Ako i dalje zvuči čudno, setimo se prosidbe, kosidbe, plovidbe i sl.

Saigrač ili suigrač?

Nagradne igre na televiziji, radiju, u novinama, na raznim sajtovima ohrabruju pozivom „Osvoji!” ili „Osvojite!”.

Da li ovi oblici imperativa nekome zvuče čudno? Verovatno ne s obzirom na to da ih čujemo veoma često. Međutim…

Drugo lice jednine imperativa glagola osvojiti glasi OSVOJ, a ne osvoji. U množini je OSVOJTE, a ne osvojite.

Isto važi i za nepravilne oblike: spoji, oboji, izbroji i sl.; pravilno je: spoj, oboj, izbroj.

Čitam skriptu ili čitam skripta?

Složenice kojima označavamo nijanse boja po pravilu treba pisati spojeno: svetlozelen, jarkocrven, tamnoplav, mrkožut, svetlosiv, zagasitocrven, plavozelen, plavosiv itd.

Kada je reč o kombinaciji boja, piše se crtica: crno-bela marama, crveno-beli dresovi itd.

Sastavljeno se pišu složenice riđokos, crnokos, plavook i sl.

Pridevi stranog porekla za označavanje boja (braon, bordo, drap, bež, roze, teget, oranž itd.) ne menjaju se po rodu, broju, padežu.