Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Да почнемо испочетка…

1. Наставници глаголају: Човек је промена, покрет, стално усавршавање.
(Наставни планови и програми се годинама не мењају.)

2. Наставници глаголају: Знање је најсигурнија инвестиција.
(Од партијске књижице сигурнијег капитала нема.)

3. Наставници глаголају: Мислите својом главом, развијајте критичко мишљење.
(Мнозина је мислила својом главом, па ју је појео мрак.)

4. Наставници глаголају: Будите толерантни, заштитите слабијег, развијајте емпатију.
(Их, има и већих проблема од толеранције.)

5. Наставници глаголају: Не преписујте!
(Уф, а ректори, доктори, министри?)

6. Наставници глаголају: Не будите бахати и примитивни!
(А што? Па, како другачије да постанеш министар или посланик?!)

7. Наставници глаголају: Не крадите!
(А крадуцкање?)

8. Наставници глаголају: Не лажите!
(Мислите: „Пензије неће бити смањене!”)

9. Наставници глаголају: Право на слободу говора и мишљења је неприкосновено и загарантовано право.
(Је л’ то оним Уставом који може да се стави под мишку?)

10. Наставници глаголају: Борите се за своја права и будите јединствени и истрајни.
(Као што се ви борите?)

Душан Благојевић

Какво је српско школство?

Криза у образовању

Погледајте шта се дешава образовању. У последње време, нагласак је на оцењивању и деце и наставника, па се учење своди на припреме за тестове. А тестирања утичу како на судбину ученика тако и наставника.

То гарантовано уништава сваки смислени образовни процес. Наставник не може да буде креативан, маштовит нити да узима у обзир различите потребе ученика. Ученици, с друге стране, не могу да следе своја интересовања, јер морају да уче за сутрашњи контролни задатак. А од резултата тестова зависи и будућност ученика и наставника.

Бирократе које седе по канцеларијама нису лоши људи, већ раде унутар система чије идеологија и доктрине су изузетно штетне.

За почетак, не морате све време оцењивати људе… Они не морају стално бивати рангирани према неким вештачким стандардима. Сам систем вредновања је потпуно вештачки. Наставници се не рангирају према својој способности да помогну деци да остваре своје потенцијале и истраже своја креативна интересовања. Те ствари не подлежу тестовима.

Ви рангирате, али то је углавном бесмислено и само по себи штетно. Претвара нас у особе које своје животе посвећују бољем рангирању, уместо да чинимо ствари које су вредне и важне.

У основној школи то је веома разорно, што сам увидео када су моја деца била основци. Већ када стигну до трећег разреда, ствара се подела на глупе и паметне. Ако си сврстан међу глупе, онда те школа третира на потпуно другачији начин него кад си међу паметнима.

Замислите шта то чини деци. Она то веома озбиљно схватају, што је погубно за њих, а притом нема никакве везе са образовањем.

Образовање – то је развијање сопствених потенцијала и сопствене креативности. Можда нећете бити сјајни у школи, али ћете бити одличан уметник. Шта је лоше у томе? То је само другачији начин да живите испуњеним животом, да оплемените и себе и оне око вас.

Сама идеја рангирања је штетна. Она је део система који треба да створи тзв. „економског човека”. То је неко ко рационално калкулише како да побољша сопствени статус и своје богатство, не обраћајући пажњу ни на шта друго. Ко тежи да гомила материјална добра, јер је то оно што може да се измери. Ако сте добри у томе, онда сте рационална особа која доноси одлуке на основу чињеница. Повећавате свој „људски капитал” који можете да продате на тржишту.

О каквом то човеку говоримо? Да ли је то људско биће које желимо да створимо? Сви ти механизми – тестирање, процењивање, мерење, вредновање – присиљавају људе да развију такве особине… А такве идеје имају своје последице…

(Транскрипт дела интервјуа са Ноамом Чомским, датог магазину „Прогресив”)

Извор: www.detinjarije.com
Фотографија: www.popularresistance.org

Многи наставници се питају како да побољшају ниво концентрације у учионици, то је и дилема са којом се сусрећу многи родитељи са децом код куће. Како би се побољшало учење и како би научила што више на часу, деца морају да учествују и буду сконцентрисана.

Наставници су покушали све, од ходања унаоколо по учионици, преко ограничавања времена утрошеног на предавање, до смишљања сопственог начина на који ће да уче децу. Међутим, једна држава је одлучила да је најбољи начин да се повећа ниво концентрације повећање броја школских одмора током дана.

У Финској, која може да се похвали једним од најбољих јавних образовних система у свету, деца имају школски одмор од 15 минута на сваких сат времена. Шездесетих година, држава је преуредила образовни систем, са фокусом на то да обезбеди сваком детету једнак почетак у животу.

Образовање је бесплатно, постоји минимално стандардизовано тестирање и разреди су мањи него у другим државама. Формално образовање почиње у седмој години, до које се много вреднују дечија игра и време проведено напољу. Овај тренд се наставља и након што дете крене у школу, са ученицима који у просеку проводе седамдесет и пет минута на школском одмору сваког дана. Ово је више него двоструко времена које деца у Америци просечно проведу на одмору за време обичног школског дана.

Овај одмор омогућује деци да троше енергију, забаве се и развијају социјалне вештине, далеко од тога да им одвлачи пажњу. Након што се школски одмор од 15 минута заврши, наставници у Финској јављају да су њихови ученици поново сконцентрисани и спремни да уче.

Ако временски услови дозволе, школски одмор је напољу. Деца ће се играти на киши, ветру, хладноћи и снегу и ући унутра само ако су велике временске непогоде. Битан део ових честих пауза је то да деца могу да се играју. Играма не руководе наставници, већ је деци дозвољено да се забављају на свој начин.

skolovanje-u-finskoj

Тим Вокер, амерички наставник у Финској, написао је у чланку за Атлантик: „Током школске године, моји ученици из Финске би после одмора од 15 минута обавезно ушли у учионицу скачући. И, најважније, били су више фокусирани током часова”.

У другим државама школски одмор се све више и више скраћује. Поред ограничавања времена намењеног школском одмору сваког дана, неке школе задржавају ученике после часова као вид кажњавања лошег понашања. То значи да деца која се не фокусирају на часове, могу да буду кажњена неодласком на школски одмор који им је и те како потребан.

Физичка активност може да побољша мождане функције тако што повећава количину кисеоника која иде у мозак. Ово може да побољша рад мозга, што професори сматрају корисним. Игра на игралишту би такође могла допринети повећању нивоа физичке спремности међу ученицима. Дечја гојазност би се могла смањити подстицањем деце да учествују у више физичких активности и код куће и на игралишту.

Игра деци исто тако пружа шансу да се социјализују и учествују у стварању сопственог начина забаве. Ако се деци пружи шанса да сами организују своје игрице и да се редовно играју једни са другима, мање су шансе да ће искусити ону врсту досаде што мучи децу која учествују само у планској игри или онима које се базирају на технологији.

Постоје многобројна истраживања која подупиру позитиван утицај играња и одмора у окружењима за учење. Експерт и истраживач значаја школског одмора Ентони Пелегрини, утврдио је да се узврпољеност ученика смањује након истог. Деца која иду на одмор, исто тако, могу боље да се усредсреде на задатке током часова. Школски одмор утиче на повећање продуктивности и пажње на часовима. Такође, утиче на повећање самопоштовања и способности решавања проблема јер деца сама контролишу своје активности. Пелегрини је такође закључио да школски одмор помаже деци у развитку контроле ума.

Многи људи сматрају дечију игру и учење двема засебним стварима, док деца заправо науче много кроз игру. За млађу децу, игра је један од најбољих начина да се подстакне учење, поготово када је та игра самоусмерена. Како деца расту, игра и даље има важну улогу у учењу и образовању. Школски одмор омогућује деци да ефикасније уче, повећају своје самопоуздање и изграде снажне односе са својим вршњацима.

Подстиче децу да изађу, мисле својом главом и учествују у физичким активностима. Прилично је тешко пронаћи аргумент који је против тога да деца овако проводе више времена.

Извор: pino-toys.rs

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и компанија Zepter расписују конкурс за најбољи образовни филм на тему „Моћ воде”

1. Право учешћа имају ученици свих основних школа на територији Републике Србије.

2. За учешће на конкурсу се пријављују тимови ученика основне школе са својим учитељем, разредним старешином или другим ментором пројекта, и то у следећим категоријама:

– категорија ученика млађег школског узраста од првог до трећег разреда,
– категорија ученика средњег школског узраста од четвртог до шестог разреда,
– категорија ученика старијег школског узраста од седмог до осмог разреда.

3. Један тим може да броји до 7 ученика.

4. Сваки тим мора да има ментора.

5. На конкурсу може да учествује већи број тимова из једне школе или одељења, али не са истим филмом. Број одељења која се могу пријавити из једне основне школе није ограничен.

6. Филм може да траје најдуже 7 минута.

7. Филм мора да буде снимљен у школи, школским објектима , школском дворишту, у природном станишту реке, баре, језера, мора, или у комбинацији више природних и вештачких амбијената, а може садржати и делове посете објеката и институције посећене у наставне сврхе тога часа.

8. Садржај филма треба да приказује процес обраде наставног садржаја који говори о води или је у вези са водом. Може приказати једну наставну јединицу или више интегрисаних наставних јединица из наставних и ваннаставних активности које обрађују тему конкурса.

Детаљније о условима конкурса прочитајте ОВДЕ.
Преузмите ПРИЈАВНИ ФОРМУЛАР.

РОК: 20. децембар 2015. године

Извор вести: www.mpn.gov.rs

Прочитајте савете за родитеље школараца које даје познати амерички психолог и аутор више од 40 књига – др Кевин Леман. Он је међународно познати психолог, радијска и телевизијска личност и говорник, члан Удружења америчких психолога. Аутор је преко 30 Тајмсових бестселера и награђених књига, и учествовао је у свим најгледанијим америчким радио и телевизијским програмима.

Прочитајте неколико његових најпознатијих савета за родитеље школске деце.

✔ 1. Никада не питајте дете да ли има домаћи задатак. Створите такву атмосферу у породици да дете зна да очекујете да има добар успех у школи и даје све од себе, али да је само одговорно за своје обавезе, као што су домаћи задаци. Наравно, уколико дете не испуњава своје школске обавезе и то се одражава на успех, ускратићете му разне привилегије као што су изласци, дружења, рођендани, играње на рачунару или одлазак у биоскоп.

✔ 2. Престаните да будите децу и свакодневно их пожурујете да како не би закаснила у школу. Ви нисте будилник у људском облику. Деца треба да добију свој будилник, и ту престаје свако ваше ангажовање око устајања. Наравно, у почетку ће вероватно каснити, али ви ни случајно не треба да их будите нити штитите од последица. Напишите учитељици поруку и објасните у њој да дете нема никакво оправдање за своје кашњење, и тражите да поступи онако како се поступа са децом која касне на часове. Наравно, уколико школски успех детета трпи због његових кашњења, опет ступа на сцену ускраћивање привилегија.

✔ 3. Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут: „Ооо, то је баш добро за тебе!”. Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

✔ 4. Никад не питајте дете: „Како је било у школи?” Добро знате да ништа нећете сазнати запиткивањем, а ипак упорно понављате ову реченицу сваког дана. Уместо тога, ћутите и чекајте да дете само почне да прича. Када се то деси, немојте ни тада постављати додатна питања, већ користите чаробну реченицу: „Причај ми више о томе”. За почетак, у питању је заповест, а не питање, и то заповест која не звучи нимало ауторитарно, па ће је дете без отпора прихватити, а ви ћете коначно почети да добијате праве информације.

✔ 5. Не дозволите да дете буде претрпано ваншколским активностима. Деца нису хрчци, скините их са точка! Она треба да проводе више времена у породици, јер тамо граде карактер и усвајају вредности. Свакодневно јурцање са тренинга на час глуме па на курс страног језика упропастиће ваш породични живот а вас претворити у зомбија. Стриктно се држите правила – само једна ваннаставна активност по детету. А када већ почне да тренира фудбал или учи енглески, не дозволите му да брзо одустане, већ га натерајте да истраје неко време, јер ништа није лако кад први пут пробате. Упозорите га да ће ове активности морати да се држи шест месеци пре него што може да се пребаци на неку другу.

Извор: сајт Детињарије

Овогодишње такмичење ученика средњих школа из књижевности посвећено је обележавању следећих јубилеја:

– Јован Стерија Поповић (1806–1856), двеста десет година од рођења и сто шездесет година од смрти овог великана српске културе и књижевности;

– Петар Кочић (1876–1916), сто четрдесет година од рођења и сто година од смрти овог значајног књижевника;

– Борисав Станковић (1876–1927), сто четрдесет година од рођења овог српског класика;

– Вилијам Шекспир (1564–1616), четиристо година од смрти чувеног светског класика.

Такмичење обухвата израду другог школског писменог задатка на једну од следећих тема:

1. Стерија – наш савременик,

2. Негативни јунак у причи „Мрачајски прото” Петра Кочића,

3. Врање у књижевном делу Борисава Станковића,

4. Зашто се Хамлет колеба.

Рок за слање радова, према пропозицијама објављеним у Информатору са Републичког зимског семинара, је 10. децембар 2015. године (четвртак).

Срећно.

 

Извор: drustvosj.fil.bg.ac.rs

Велики број истраживања показао је да је ниво образовних достигнућа у земљама енглеског говорног подручја у константном паду. То је био један од разлога да британска делегација наставника математике посети Шангај, не би ли утврдила зашто кинески ученици на међународним тестовима постижу за 30% боље резултате у односу на британскe. Дошли су до закључка да тајна њиховог успеха лежи у методама подучавања, традиционалним методама, које су из Велике Британије протеране пре око пола века. Након посете Шангају, британски министар образовања Nick Gibb је за Mail on Sunday изјавио: „Било би одлично када би се, посебно на часовима математике, биологије и хемије, поново успоставио метод подучавања комплетног разреда”.

sumnja-u-nove-metode

Наиме, у Кини се користе традиционалне методе подучавања комплетног разреда (фронтални рад): наставник пред разредом предаје унапред припремљену лекцију, а онда ученицима поставља питања како би проверио њихов ниво знања.

Овакве методе користиле су се и у Великој Британији, а онда су замењене новим приступом, који ће се фокусирати на свако дете појединачно, и где ће ђаци сами откривати знање. Брзина којом су усвајали градиво зависила је од њих самих; радили су појединачно или у малим групама; помоћ наставника била је ограничена, само уколико би ученици то затражили.

Новије образовне методе не подразумевају меморисање (као, рецимо, у случају учења таблице множења) или рачунање напамет. Учење се заснива на интересовањима ученика. Доминантни су периферни начини учења (визуелно, чулно или путем покрета).

Научне студије, као што је она коју су представили Paul Kirchner и сарадници 2006. године у магазину Educational Psychologist, дошле су до закључка да су нове методе мање успешне у преношењу знања у односу на оне традиционалне.

Методе подучавања које се фокусирају на свако дете појединачно развиле су се из образовне доктрине која се назива девелопментализам, а која представља једну врсту романтичног натурализма, где се природни развој ставља у центар целог процеса; све методе морају бити компатибилне са природним развојем ученика.

Британски Sutton Trust је у октобру 2014. објавио преглед преко две стотине истраживања, чији је циљ био пронаћи елементе са највећим бројем доказа о успеху у наставном процесу, указујући притом на праксе које нису научно утемељене и које могу бити штетне. Наиме, пречесто хваљење и пуштање да ђаци сами откривају идеје, груписање на основу њихових способности или представљање информација на основу преферираних стилова учења – само су неки од примера таквих пракси.

Према Kirschneru, ако узмемо у обзир архитектуру људске когнитивне структуре краткотрајне и дуготрајне меморије, показује се да нова метода која наставника ставља на маргину, ограничавајући његово мешање у наставни процес, не може бити плодотворна. Краткотрајна меморија је доминантна когнитивна структура. Вештине решавања проблема ослањају се на свеобухватно искуство које је смештено у дугорочној меморији. Циљ подучавања јесте допринети дугорочној меморији, те – ако јој не додамо ништа (из краткотрајне меморије), ништа нисмо ни научили.

Радна меморија процесуира мали број елемената, и информације, уколико се не користе, врло брзо нестају, заборављају се. Када користимо методе које подразумевају минималну укљученост наставника, крећемо са претпоставком да радна меморија нема ограничења када процесира нове информације. С друге стране, метода подучавања целог разреда има циљ да пружи одређене информације о томе како когнитивно управљати информацијама и отпремити резултате у дугорочну меморију.

Академски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

 

Преведено са www.irishtimes.com.

Као да се изгубила свест о томе шта професори раде и на који начин утичу на квалитет друштва у којем живимо?

Просветни радници се деценијама боре за боље услове рада. Држава не износи нове могућности и решења, а друштво се не обазире. Друштвена индолентност, али и непоштовање разлили су се попут неког мутираног друштвеног феномена. То су осетили и сагледали сви они који имају очи, уши, срце и стид. Подразумева се да су у школама лоши услови за рад, и подразумевало се годинама, и на то су људи престали да обраћају пажњу. Дозволило се да друштво обезвређује функцију просветних радника и да чак и деца данас не уважавају ауторитет професора и школе.

Као да се изгубила свест о томе шта професори раде и на који начин утичу на квалитет друштва у којем живимо. Јесмо засути морем информација, док се масмедијатизовани догађаји око нас преклапају и смењују невероватном брзином, али да ли је могуће да нам таква стварност потискује основне, људске емоције према спољашњем свету? Постоји површинска осетљивост на свет око нас, али истовремено постоји и дубока апатичност. Модерност нам заклања праве вредности, задржавајући поштовање једино силе и моћи. Моћ интелекта се запоставља, јер она, нажалост, више не представља вредност ка којој се стреми.

Током студија књижевности, безброј пута су мене и моје колеге снисходљиво питали шта ћемо уопште „са тим” када завршимо? Подсмешљиво су већ процењивали нашу вредност у будућности. Нашу тржишну вредност. Заборављајући каква је она друштвена, и колики утицај и моћ овај позив носи са собом. Равнодушност друштва према овом позиву суштински представља равнодушност према себи.

Професори су ти који подстичу децу на рад и залагање, веће него што су деца икад мислила за себе да могу. Професори су ти који могу да учине да се просечна тројка осети као победник, а да се петица са минусом стиди. Професори се сваки дан боре да пажњу деце скрену са телефона, таблета и других дигиталних уређаја, како би их мотивисали и обогатили новим знањима. Професори јављају родитељима све промене које примете на њиховој деци у друштву и школским околностима, за које родитељи не би могли другачије да сазнају. Они, кад треба, подсећају родитеље на оно што њихова деца могу да буду.

Професори подстичу децу да размишљају, замишљају, да питају, критикују, да се искрено извине и да пишу, стварају и читају. Да промишљају оно што раде и оно што их окружује. Да изграде став према свету и његовим појавама. Да развијају знање, да буду рационални, али и прате своје срце. Да се супротставе свима који желе да њих и њихове вредности на било који начин повреде и обезвреде. Они буде, подстичу и подржавају различитост деце. То је оно што раде пошто заврше своје студије, и тако утичу на свет у којем живимо. Професори праве разлику.

Дипл. филолог

Деана Димитријевић

Извор: Политика

Влада Републике Србије,
премијер Александар Вучић

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕМИЈЕРУ

Поштовани г. Вучићу,

Oвим желимо да пренесемо реакцију наших чланова на Вашу јучерашњу понуду да се просветним радницима исплати једнократна помоћ у износу од 6.000 динара.

Ми, професори београдских гимназија, захваљујемо се на Вашој великодушној понуди, али је из професионалних и моралних разлога не можемо прихватити. Самим тим што је не прихватамо, ми овим одбијамо да је примимо.

Топло Вам препоручујемо да овај огроман новац понудите неком другом, а ми, професори београдских гимназија, снаћи ћемо се већ некако.

Форум београдских гимназија ће наредних дана позвати своје чланство и друге синдикате просвете на заједничку акцију, како би професори свих школа у Србији, на посебан начин, јавно изразили свој став по питању Ваше понуде.

Срдачно,
Милица Миленовић, председница ФБГ

Извор: www.fbg.org.rs

Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то нањихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.

Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.

Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.

Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ви сте професори, а они су само власници квадратних метара!

Покушавају да омаловаже професорско занимање… Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити туважну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ви сте професори!

Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ви сте професори!

Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у Дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ви сте професори!

Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена ипобедите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да саржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могуда препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса!

Ваша моћ је огромна и ваш задатак јеод стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ви сте професори!

19. VI 2013. године,

проф. др Рајна Драгићевић