Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Najveći broj imenica ženskog i muškog roda na -a u vokativu jednine ima nastavak -o, pa je tako bilo i sa imenicom profesorka; vokativ je glasio – profesorko.

Međutim, veliki broj imenica koje označavaju lična imena imaju vokativ jednak nominativu: Dragana, Zorana, Marija, Suzana, Bojana itd.  Imenica profesorka, kao i mnoge druge koje označavaju zanimanje, dobila je, po ugledu na gorenavedene, vokativ jednak nominativu – profesorka.

Danas se češće upotrebljava oblik profesorka, ali oblik na -o je stariji. Međutim, i jedan i drugi su pravilni.

Profesorka ili profesorica?

 

Dvosložna ženska imena i nadimci na -a sa dugouzlaznim akcentom imaju nastavak -o u vokativu: Majo, Saro, Jano, Leno, Ivo, Anđo, Ljiljo, Maro, Mašo, Zoko, Ceco, Miro, Goco, Miljo, Vido, Rado, Daro itd.

Ako žensko ime ima kratak akcenat, vokativ je jednak nominativu: Ana, Anja, Sanja, Sonja, Sandra, Olja, Vesna, Vanja, Dunja, Višnja, Kaća, Lea itd.

Dvosložna ženska imena koja imaju dugosilazni akcenat (ili dugouzlazni nastao od dugosilaznog) imaju vokativ jednak nominativu: Branka, Ljerka, Zorka, Tara, Tina, Lepa itd.

Trosložna i višesložna ženska imena imaju isti oblik u nominativu i vokativu: Marija, Dragana, Zorana, Jovana, Mirjana, Olivera, Tatjana, Ksenija, Jelena, Aleksandra, Slađana, Milena, Gorana, Bojana, Svetlana itd.

Ženska imena na -ca imaju vokativ na -e: Jelice, Marice, Milice, Danice, Ljubice, Zorice, Sunčice, Radice, Verice, Olgice itd.

Strana i odomaćena ženska imena koja se završavaju na suglasnik imaju vokativ jednak nominativu: Ines, Doris, Karmen itd.