Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Постоји једно „правило” које инсистира на прављењу разлике између захваљујем и захваљујем се:

– уколико желите да некоме искажете захвалност, каже се – захваљујем.

– ако желите да на учтив начин одбијете понуђено, каже се – захваљујем се.

У Речнику језичких недоумица, Клајн каже: „захвалити, захваљивати; не: захвалити се, захваљивати се, осим кад значи – одрећи се”.

У складу са овим, уколико нам неко, на пример, понуди кафу, а ми не желимо да је попијемо, рећи ћемо: Захваљујем се, и обрнуто – ако желимо, рећи ћемо: Захваљујем (без се) и попити кафу.

Међутим, да ли је ово у потпуности тачно и да ли све наведено треба схватити као неприкосновено правило?

Нормативни приручници углавном препоручују да се захвалити (захваљивати) употребљава у значењу: изразити (изражавати), захвалност, одати (одавати) признање, а да се захвалити се (захваљивати се) употребљава у значењу: на учтив начин се одрећи (одрицати) нечега.

Свакодневне говорне ситуације, међутим, показују да се подједнако често говори и једно и друго, без обзира на то да ли се жели исказати захвалност уз прихватање, или уз одрицање.

Норма нашег језика не поставља никакво ограничење у вези са употребом овог глагола, али даје препоруку.

У значењу изразити (изражавати) захвалност могу се употребити обе форме глагола – и захвалити (захваљивати) и захвалити се (захваљивати се), али нерефлексивној форми (без се) треба дати предност.

У значењу – на учтив начин се одрећи – боље је употребљавати рефлексивну форму (са се).

Хвала или захваљујем?