Прва жена архитекта у Немачкој је била Српкиња из Ниша


jovanka-boncic-u-novinamaЈованка Бончић је прва жена са дипломом инжењера у Немачкој. Академско звање ова рођена Нишлијка стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским „Илустрованим новинама”, Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.

У Дармштату, данас граду науке, 18. јула 1913. ова Нишлијка је стекла звање архитекте и диплому инжењера. Рођена је 1887. године у Нишу, од оца Михаила и мајке Катарине, а студије архитектуре започела је у Београду.

Отишла је у Немачку након одслушаног седмог семестра и стечене праксе у Српским државним железницама. У градићу на западу ове европске земље, поред образовања, нашла је и љубав свог живота, Украјинца Андреја Катеринића.

После вишегодишњег живота по источноевропским метрополама, овај брачни пар инжењера је 1922. године дошао у Београд. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.

Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.

И награда и улица

Колико је Јованка Бончић значајна у немачком „граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда „Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Нажалост, у Нишу још нема ниједно обележје.

Није једина Српкиња

Како пишу франкфуртске „Вести”, Бончићева није једина Српкиња која је пре више од 100 година студирала у иностранству. Професорка Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета политичких наука, каже да је тих година у Европи било доста студенткиња из Србије.

„Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња”, каже професорка Трговчевић-Митровић.

Најистакнутије у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.

Извор: gradjevinarstvo.rs

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

uputstvozaarhitektu
Марио Варгас Љоса: Упутства за архитекту
31/12/2017
srpski-clanak
Српски чланак Лава Толстоја
15/04/2016
leo_tolstoy
Толстој и Срби
11/04/2016
dragisa-vasic
Уту­ље­на кан­ди­ла Дра­ги­ше Ва­си­ћа
18/02/2016
hrana-u-srednjovekovnoj-srbiji
Шта се јело у средњовековној Србији (намирнице, технике кувања, трпеза)
18/02/2016
lambros-2
Боже, carpe diem! А и ти, Србијо!
10/02/2016
krava
Нек комшији цркне крава
08/02/2016
srpski-ili-srbijanski-srbin-srbijanac-srbi-srbijanci
Српски или србијански
24/12/2015
Beograd, 28. februara 2014 - Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac na danasnjoj sednici Vlade Srbije. FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC / tj
Буџет за културу и информисање мањи за око пет милијарди
09/12/2015