Ovaj tekst bi, pre svih, trebalo da pročitaju voditelji i novinari koji često upotrebljavaju oblik koji je nepravilan.
Reč potiče od lat. consensus od consentire – složiti se, uskladiti se, i označava jednoglasnu odluku do koje je došlo dogovorom svih zainteresovanih strana, sporazum.
Pravilno je reći konsenzus, a ne koncenzus.
Ja bih, tj.: najradije bih (da izbegnem počinjanje sa “ja”) pisao (a i izgovarao kad ne bi zvučalo kao “čudaštvo”) – konsenSus [konsensus ] – jer mi je draže ovo izvorno, klasično, nego srednjovekovno čitanje [i izgovaranje] latinskog … Znate ono: “Kikero librum de amikitia komposuit” –
Da li to znači da ipak izgovarate sa z?
Hvala, Radomire, što pratite Pismenicu.
Srdačan pozdrav.
Znači, poštovana, znači – priznajem, izgovaram, govorim “konsenzus”!!! Ali, rekoh i zašto: bar 75% mojih kolega a ))% sagovornika, sugrađana bi me malo sumnjičavo, ili neodobravajući … pogledali a neki, možda, i, nasmešili u sebi … Srdačan pozdrav, etnolog R.
Pozdrav i Vama, Radomire. 🙂
Postovani gospodine Radomire, na koji nacin mogu da stupim u kontakt sa vama.
Unapred zahvalan
Ivan Rakic
Ivanu RAKIĆu:
Poštovani istoprezimenjače, možete mi se javiti na i-mejl: [email protected]
Srdačan pozdrav, Rad. D. RAKIĆ (77), etnolog, Bgd.
Svaka čast za osvrt na voditeljske greške. O tome bi trebalo više pisati. Pozdrav!
Hvala. Biće još tekstova o greškama u medijima. Srdačan pozdrav.