Овај текст би, пре свих, требало да прочитају водитељи и новинари који често употребљавају облик који је неправилан.
Реч потиче од лат. consensus од consentire – сложити се, ускладити се, и означава једногласну одлуку до које је дошло договором свих заинтересованих страна, споразум.
Правилно је рећи консензус, а не концензус.
Ја бих, тј.: најрадије бих (да избегнем почињање са “ја”) писао (а и изговарао кад не би звучало као “чудаштво”) – konsenSus [консенсус ] – јер ми је драже ово изворно, класично, него средњовековно читање [и изговарање] латинског … Знате оно: “Кикеро либрум де амикитиа компосуит” –
Да ли то значи да ипак изговарате са з?
Хвала, Радомире, што пратите Писменицу.
Срдачан поздрав.
Значи, поштована, значи – признајем, изговарам, говорим “консензус”!!! Али, рекох и зашто: бар 75% мојих колега а ))% саговорника, суграђана би ме мало сумњичаво, или неодобравајући … погледали а неки, можда, и, насмешили у себи … Срдачан поздрав, етнолог Р.
Поздрав и Вама, Радомире. 🙂
Postovani gospodine Radomire, na koji nacin mogu da stupim u kontakt sa vama.
Unapred zahvalan
Ivan Rakic
Ивану РАКИЋу:
Поштовани истопрезимењаче, можете ми се јавити на и-мејл: [email protected]
Срдачан поздрав, Рад. Д. РАКИЋ (77), етнолог, Бгд.
Svaka čast za osvrt na voditeljske greške. O tome bi trebalo više pisati. Pozdrav!
Хвала. Биће још текстова о грешкама у медијима. Срдачан поздрав.