Најпре, нешто о глаовима в и х у српском језику.
Савременом спонтаном српском језику својствени су само облици са в уместо изворног х у примерима: бува (али презиме Буха), мува, дувати, грувати, кувати, кувар, протува, дуван, мувар (али у стручној литератури и мухар, мухара и зоол. мухарица), ђинђува и сл.
Знатно је реалнија равноправност облика уво и ухо, глув и глух, сув и сух (али је обичније сухомеснати него сувомеснати производи), пастух и пастув, вајат и хајат.
У српски језички стандард спада само рухо, њух, дух, задуха, кожух, трбух, крух; дакле, облици са в неправилни су.
Муволовка или мухоловка? Правилно је и једно и друго.