На данашњи дан, 11. јануара 1931. године, чином свечаног освећења Општинске библиотеке и Музеја, престоница је добила Градску библиотеку, што је било читав век након првe позајмне Библиотеке вароши Београдске, Глигорија Возаровића. По угледу на савремене европске библиотеке, књиге су сређене према принципима децималне класификације и организовали су се први стручни библиотекарски курсеви. После више сеоба, у мају 1935. године, Општинска библиотека и Музеј се се доселили у зграду у Улици кнегиње Љубице 1, данашњу Змај Јовину, где их је затекло шестоаприлско бомбардовање 1941. године, које им је нанело велику штету, пошто је изгорео кров и последњи спрат.
Ипак, и током окупације Библиотека је радила, а након ослобођења оснивају се рејонске и општинске библиотеке, и приступа се новој организацији рада и формирању посебних одељења. Године 1961. Библиотека града Београда одређена је за матичну библиотеку за подручје града, те већ наредне деценије постојеће просторије у Змај Јовиној постају тесне, па она добија на коришћење зграду у Кнез Михаиловој 56. После деценијског сређивања зграде, у октобру 1986. године песникиња Десанка Максимовић свечано је отворила нову зграду Библиотеке града Београда, у којој се она и данас налази.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1991. године преминуо је глумац Ратко Сарић;
1997. године преминуо је глумац Милутин Бутковић;
2001. године преминуо је песник и књижевник Бранко В. Радичевић.
Извор: srpskilegat.rs
Фотографија: srbin.info