Семјуел Бекет, велики јахач апсурда у походу на просветљење пучанства, учи животу пробраним цитатима.
Семјуел Бекет – Ирац који је неретко прво писао на француском, па преводио своја дела на енглески; једна од кључних фигура театра апсурда, која ипак није умела да одоли потреби да рационализује свет око себе; атеиста који је Богу вероватно највише замерао управо то што не постоји.
Неизмеран број суморних доскочица прошао је кроз његову неуморну главу. Стога је и незахвална!
Можда сам све потпуно погрешно схватио, али схватио сам, и у томе је новина.
Када сте у говнима до гуше, једино што преостаје је песма.
Ништа није смешније од несреће, признајем. Да, да, то је најкомичнија ствар на свету!
Зар постоји бољи начин да се велича Свемоћни од смејуљења, заједно са Њим, Његовим ситним шалама, нарочито оним лошијим?
Два су тренутка у писању вредна труда: онај у коме почињете и онај други када га бацате у корпу.
Користим речи које сте ме научили. Уколико више ништа не значе, научите ме нове или ме пустите да ћутим.
Ето шта ти је човек: вазда криви своје чизме за мане својих стопала.
Имам својих мана, али предомишљање из користи не спада у њих.
На Земљи си. Томе нема лека.
По свему судећи, никада ми неће бити допуштено да довршим било шта осим, можда, дисања. Па ипак, човек не сме бити похлепан.
Извор: kulturkokoska.rs
Фотографија: blog.hrc.utexas.edu