Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Буквар је прва школска књига. Из буквара, зна се, ђаци прваци уче слова, уче читати и писати. Касније, у школи и у току целог живота, читањем стичемо много лепих и корисних сазнања. Али једно ипак мало ко сазна: како је настала сама реч буквар и шта она, заправо, значи.

Реч буквар настала је давно, пре петсто, па чак и више стотина година. Тада, у језику наших предака, реч буква није значила само врсту дрвета него и оно што ми данас подразумевамо кад кажемо слово: писани знак за глас. По томе је и књига из које се уче слова, или букве, добила назив – буквар.

Поред речи буквар, настале од буква, постоји у нашем језику и новија реч – словарица. Али словарица није књига, него, најчешће, сталак или кутија за слагање слова. Зато буквар и није могао бити замењен речју словарица. У буквалном преводу на данашњи језик, буквар би био словар, али га тако нико не назива, јер је већ раније словар значио: речник (према старој словенској речи слово – реч).

Уместо буквар говори се у нас још и почетница, зато што је то прва, почетна књига у основној школи. Некада се буквар називао азбуквар и бекавица, јер се из њега учила азбука и срицала се, бекала слова. Осим буквара, од старе речи буква (која, као и буквар, још живи у руском језику) настале се и наше речи буквалан (дослован, сасвим тачан, од букве до букве, тј. од слова до слова), затим буквално (дословно) и још неке речи, толико застареле да их не вреди ни спомињати.

Милан Шипка, Приче о речима

Прочитајте како је настала реч библиотека.