Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Najlepše je imati decu, jer deca su budućnost, ona su nada u bolje sutra, vera da će ono što sledi zaštititi starost.

Kad čovek ima decu, onda je sve bolje, jer kada vas svi napuste, opet vam ostaju vaša deca. Sve to pak povećava vašu odgovornost jer, ako želite bolju budućnost, onda morate svim silama nastojati da tome i sami pridonesete. Naučiti decu da se smeju, da misle lepo, upozorite ih da njihova htenja ne budu veća od nebeskog svoda, da njihove ruke ne prljaju ničija detinjstva, i ničije želje; morate ih jednostavno naučiti da vole. Jer ko voleti zna, toga vole. Vole njegova nastojanja, toplinu njegove dobre ruke, njegove poglede.

Oni drugi, oni čije su misli crnje od najcrnje noći, oni čiji se obrazi ne žare ljubeći i čija se reč kida na paučinaste niti kada krenu u neuhvat, oni drugi mogu istezati svoje vratove iznad površine životnog toka, mogu se vešati o ramena hrabrih plivača, ali ih struja ipak vuče dalje od obale, i dublje u mrak. Ti kojima noć ne služi za zagrljaje, ti kojima mesečina ne zatvara noći i koji truju lepotu svojom nazočnošću, tonu i pre nego što zaplivaju. Ako imate decu, pogledajte ponekad u plavi satenski svod, pa ako spazite makar jednu zvezdu kojoj biste želeli biti bliže, setite se dece, jer čak ako vi u tome i ne uspete, umesto vas sve će to učiniti vaša deca.

Odgovorite na sva njihova pitanja, nađite vremena za njih pa makar posle morali čitati i stare novine, poljubite njihove dobre detinje snove, učinite da njihove čudesno blistave oči vide samo dobra svitanja, vedre dane i velike zvezde. Ne dopustite da njihovu maštu satre zlo. Ne dajte da vaše dete odraste ako je njegova radost veća u uzimanju negoli u davanju. Zaustavite svet, zaustavite vreme ako ne stignete dati deci sve što im treba da odrastu u čistoj lepoti, jer za ono što se sada događa, nisu kriva deca.

Kad čovek bolje razmisli, deca su još jedino dobro koje je čovečanstvu ostalo. Sve drugo uništeno je u nastojanju da sitni ljudski stvor bude veći od misli, od reči – od Boga.

Siniša Glavašević

prica-za-roditelje-2

Izvor: www.ucenici.com

Svi roditelji ovoga sveta imaju, otprilike, iste želje za svoju decu: zdravlje, sreću, radost, uspeh, veselje, ljubav… U metodama u postizanju ovih ciljeva se mnogo toga promenilo, pogotovo u poslednjih deset godina, možda i ranije.

OVAKO SU SE DECA IGRALA NEKADA.

nekad-i-sad-1

A OVAKO SE IGRAJU DANAS.

nekad-i-sad-02

Zar ne postoji zlatna sredina?

Deca su se promenila, jer – promenili su se uslovi u kojima žive, drugačije je vreme. Promenili su se i roditelji. Ali – zar moramo sve promeniti?

Evo kako je razgovor roditelja i deteta izgledao nekada, a kako izgleda sada.

 

Nekada: Ako budeš dobar i poslušan, igraćeš se sat vremena duže napolju.

Sada: Ako budeš dobar i poslušan, idemo u tržni centar da kupimo nešto.

 

Nekada: Bravo za peticu! Idi da se igraš sa drugovima.

Sada: Bravo za peticu. Danas igraj video-igru koliko god želiš.

 

Nekada: Isprljao si svu odeću igrajući se, mora da si uživao. Stavi sve na pranje.

Sada: Da se slučajno nisi isprljao napolju! Budi pažljiv, ne prljaj se, ne skači, ne valjaj se po zemlji.

 

Nekada: Nećeš ustati sa stola dok ne pojedeš svoj obrok.

Sada: Ne dopada ti se? Šta želiš da ti spremim?

 

Nekada: Ako pojedeš svoj obrok, dobićeš slatkiš na kraju kao nagradu.

Sada: Ponesi čips za užinu.

 

Nekada: Pij u toku dana što više vode. Ne preteruj sa sokovima.

Sada: Već si popio tri limenke koka-kole, dosta je za danas.

 

Nekada: Ne ostaj dugo napolju i obuci se, hladno je.

Sada: Isključi računar i idi da se igraš napolju.

 

Nekada: Učiteljica te kaznila? Zašto, šta se desilo? Mora da si bio nemiran…

Sada: Ne može ona tako da se ponaša prema mom detetu! Sutra zajedno idemo kod direktora.

 

Nekada: Posvađao si se sa drugom? Nemojte se svađati i rešite to sutra, nije lepo.

Sada: Sram ga bilo, zvaću njegove roditelje odmah.

 

Nekada: U devet u krevet!

Sada: Odgledaj seriju u jedanaest i odmah posle toga na spavanje!

 

Nekada: Odraslima uvek reci dobar dan i doviđenja.

Sada: Ne obraćaj se ljudima koje ne poznaješ.

 

Nekada: Učiteljica je vikala na tebe? Šta si uradio?

Sada: Molim?! To neće moći tako! Žaliću se pedagogu, psihologu i direktoru!

 

Nekada: Pamet u glavu! Pazi šta radiš napolju.

Sada: Budi dostupan na mobilnom. Odmah me zovi ako ti je nešto potrebno!

 

Nekada: Ako ne budeš učio, nećeš se zaposliti i nećeš imati novca ni za šta.

Sada: Samo ti uči i kupiću ti sve što poželiš.

 

Nekada: Zar ti nikada nije dosta igranja napolju? Uđi u kuću makar na trenutak.

Sada: Po čitav dan igraš igrice. Upisaćemo te na tenis iduće nedelje da se malo razgibaš.

 

Nekada: Očisti nered za sobom.

Sada: Skloni se da počistim nered koji si napravio.

 

Nekada: Vežbaj pisanje i biće bolje, čitaj – stil se ne može izgraditi odjednom.

Sada: Koju temu treba da ti napišem za sutra.

 

Nekada: Ne voliš da čitaš? Budi uporan. Prepričavaćemo knjigu kasnije zajedno.

Sada: Ne voliš da čitaš? Pročitaću ti ja ostatak.

 

Nekada: Dobio si jedinicu? Da vidimo u čemu je problem?

Sada: Šta? Uzećemo ti privatne časove.

 

Zašto postoji nekada i sada? Dobar roditelj napraviće idealnu kombinaciju za dobro svog deteta.