Најлепше је имати децу, јер деца су будућност, она су нада у боље сутра, вера да ће оно што следи заштитити старост.
Кад човек има децу, онда је све боље, јер када вас сви напусте, опет вам остају ваша деца. Све то пак повећава вашу одговорност јер, ако желите бољу будућност, онда морате свим силама настојати да томе и сами придонесете. Научити децу да се смеју, да мисле лепо, упозорите их да њихова хтења не буду већа од небеског свода, да њихове руке не прљају ничија детињства, и ничије жеље; морате их једноставно научити да воле. Јер ко волети зна, тога воле. Воле његова настојања, топлину његове добре руке, његове погледе.
Они други, они чије су мисли црње од најцрње ноћи, они чији се образи не жаре љубећи и чија се реч кида на паучинасте нити када крену у неухват, они други могу истезати своје вратове изнад површине животног тока, могу се вешати о рамена храбрих пливача, али их струја ипак вуче даље од обале, и дубље у мрак. Ти којима ноћ не служи за загрљаје, ти којима месечина не затвара ноћи и који трују лепоту својом назочношћу, тону и пре него што запливају. Ако имате децу, погледајте понекад у плави сатенски свод, па ако спазите макар једну звезду којој бисте желели бити ближе, сетите се деце, јер чак ако ви у томе и не успете, уместо вас све ће то учинити ваша деца.
Одговорите на сва њихова питања, нађите времена за њих па макар после морали читати и старе новине, пољубите њихове добре детиње снове, учините да њихове чудесно блиставе очи виде само добра свитања, ведре дане и велике звезде. Не допустите да њихову машту сатре зло. Не дајте да ваше дете одрасте ако је његова радост већа у узимању неголи у давању. Зауставите свет, зауставите време ако не стигнете дати деци све што им треба да одрасту у чистој лепоти, јер за оно што се сада догађа, нису крива деца.
Кад човек боље размисли, деца су још једино добро које је човечанству остало. Све друго уништено је у настојању да ситни људски створ буде већи од мисли, од речи – од Бога.
Синиша Главашевић
Извор: www.ucenici.com