Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Najlepše je imati decu, jer deca su budućnost, ona su nada u bolje sutra, vera da će ono što sledi zaštititi starost.

Kad čovek ima decu, onda je sve bolje, jer kada vas svi napuste, opet vam ostaju vaša deca. Sve to pak povećava vašu odgovornost jer, ako želite bolju budućnost, onda morate svim silama nastojati da tome i sami pridonesete. Naučiti decu da se smeju, da misle lepo, upozorite ih da njihova htenja ne budu veća od nebeskog svoda, da njihove ruke ne prljaju ničija detinjstva, i ničije želje; morate ih jednostavno naučiti da vole. Jer ko voleti zna, toga vole. Vole njegova nastojanja, toplinu njegove dobre ruke, njegove poglede.

Oni drugi, oni čije su misli crnje od najcrnje noći, oni čiji se obrazi ne žare ljubeći i čija se reč kida na paučinaste niti kada krenu u neuhvat, oni drugi mogu istezati svoje vratove iznad površine životnog toka, mogu se vešati o ramena hrabrih plivača, ali ih struja ipak vuče dalje od obale, i dublje u mrak. Ti kojima noć ne služi za zagrljaje, ti kojima mesečina ne zatvara noći i koji truju lepotu svojom nazočnošću, tonu i pre nego što zaplivaju. Ako imate decu, pogledajte ponekad u plavi satenski svod, pa ako spazite makar jednu zvezdu kojoj biste želeli biti bliže, setite se dece, jer čak ako vi u tome i ne uspete, umesto vas sve će to učiniti vaša deca.

Odgovorite na sva njihova pitanja, nađite vremena za njih pa makar posle morali čitati i stare novine, poljubite njihove dobre detinje snove, učinite da njihove čudesno blistave oči vide samo dobra svitanja, vedre dane i velike zvezde. Ne dopustite da njihovu maštu satre zlo. Ne dajte da vaše dete odraste ako je njegova radost veća u uzimanju negoli u davanju. Zaustavite svet, zaustavite vreme ako ne stignete dati deci sve što im treba da odrastu u čistoj lepoti, jer za ono što se sada događa, nisu kriva deca.

Kad čovek bolje razmisli, deca su još jedino dobro koje je čovečanstvu ostalo. Sve drugo uništeno je u nastojanju da sitni ljudski stvor bude veći od misli, od reči – od Boga.

Siniša Glavašević

prica-za-roditelje-2

Izvor: www.ucenici.com

Jovan Memedović, dr Ranko Rajović i pisac za decu Uroš Petrović osmislili su i realizovali eksperiment: odveli su gradsku decu, kojima je priroda potpuna nepoznanica, u divljinu. Gradska deca „boluju” od nedostatka prirode. Ova dijagnoza ne predstvalja bolest, ali je svakako opasnost koja će u budućnosti uzrokovati velike probleme u razvoju dece.

Jovan Memedović

Ovo je priča za roditelje, pa posle za vaspitače, nastavnike i tako dalje.

Roditelji treba da budu svesni da njihova dece, pre svega gradska deca, imaju jednu dijagnozu – to je nedostatak prirode. Nedostatak prirode, dokazali su, prouzrokuje nedostatak pažnje za učenje, nedostatak samostalnosti, oskudnost u komunikaciji; sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, na primer: loše držanje tela, ravne tabane, loš imunitet, podložnost alergijama… Dakle, deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i, samim tim, nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja. Roditelji osete problem, i onda decu brže-bolje šalju na neke sportove, ali to nije to. Mi smo biološka bića; tek kada smo u prirodi, mi smo ono što jesmo.

Napravili smo jedan eksperiment tako što smo planirali da okupimo što više dece, gradske dece, bez roditelja (oni bi ostali kod kuće), i izvedemo ih u jednu seosku sredinu, a onda i u potpunu divljinu. Međutim, odmah smo naišli na problem, jer roditelji ne žele da puste svoju decu tek tako u divljinu, plaše se. Opšti odnos roditelja prema deci je – previše ih štite.

O tome kako je ovaj eksperiment protekao govori i Ranko Rajović.

Mnogi su bili uplašeni: kako će u šumi, kakve cipele da ponesu, da li ima zmija, buba, kako će spavati u šatoru, šta ako padne kiša i sl., jer nikada ranije nisu bili u prirodi.
U Srbiji svako drugo dete od šest godina ima poremećaj fine motorike, ravne tabane ima oko 70% dece, tu je usporenija komodacija… Kad se sve to sabere, kad to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta, jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba, i ti problemi se kasnije mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete već do 7, 8. godine bude što češće u kontaktu sa prirodom.

Dečji pisac Uroš Petrović

Ja se trudim da kod dece napravim izvesnu gimnastiku mozga. Fizički i mentalni razvoj su usko povezani. Opšte je poznato da se bolje razmišlja dok se šeta; zato kad obavljamo neki važan telefonski razgovor uglavnom šetamo.

Dijagnoza „nedostatak prirode” nije bolest, ali će jednog dana predstavljati veliku nesposobnost. Zato, roditelji, nastavnici, vaspitači, izvedite decu u prirodu.

Izvor: Jutarnji program, RTS

 

Pročitajte savete za roditelje školaraca koje daje poznati američki psiholog i autor više od 40 knjiga – dr Kevin Leman. On je međunarodno poznati psiholog, radijska i televizijska ličnost i govornik, član Udruženja američkih psihologa. Autor je preko 30 Tajmsovih bestselera i nagrađenih knjiga, i učestvovao je u svim najgledanijim američkim radio i televizijskim programima.

Pročitajte nekoliko njegovih najpoznatijih saveta za roditelje školske dece.

✔ 1. Nikada ne pitajte dete da li ima domaći zadatak. Stvorite takvu atmosferu u porodici da dete zna da očekujete da ima dobar uspeh u školi i daje sve od sebe, ali da je samo odgovorno za svoje obaveze, kao što su domaći zadaci. Naravno, ukoliko dete ne ispunjava svoje školske obaveze i to se odražava na uspeh, uskratićete mu razne privilegije kao što su izlasci, druženja, rođendani, igranje na računaru ili odlazak u bioskop.

✔ 2. Prestanite da budite decu i svakodnevno ih požurujete da kako ne bi zakasnila u školu. Vi niste budilnik u ljudskom obliku. Deca treba da dobiju svoj budilnik, i tu prestaje svako vaše angažovanje oko ustajanja. Naravno, u početku će verovatno kasniti, ali vi ni slučajno ne treba da ih budite niti štitite od posledica. Napišite učiteljici poruku i objasnite u njoj da dete nema nikakvo opravdanje za svoje kašnjenje, i tražite da postupi onako kako se postupa sa decom koja kasne na časove. Naravno, ukoliko školski uspeh deteta trpi zbog njegovih kašnjenja, opet stupa na scenu uskraćivanje privilegija.

✔ 3. Ne preterujte sa pohvalama. Kad dete donese iz škole peticu na kontrolnom, nemojte ga dizati u zvezde, već recite nešto poput: „Ooo, to je baš dobro za tebe!”. Time mu dajete do znanja da ne uči da bi vas učinilo srećnim, već da bi imalo uspešan život.

✔ 4. Nikad ne pitajte dete: „Kako je bilo u školi?” Dobro znate da ništa nećete saznati zapitkivanjem, a ipak uporno ponavljate ovu rečenicu svakog dana. Umesto toga, ćutite i čekajte da dete samo počne da priča. Kada se to desi, nemojte ni tada postavljati dodatna pitanja, već koristite čarobnu rečenicu: „Pričaj mi više o tome”. Za početak, u pitanju je zapovest, a ne pitanje, i to zapovest koja ne zvuči nimalo autoritarno, pa će je dete bez otpora prihvatiti, a vi ćete konačno početi da dobijate prave informacije.

✔ 5. Ne dozvolite da dete bude pretrpano vanškolskim aktivnostima. Deca nisu hrčci, skinite ih sa točka! Ona treba da provode više vremena u porodici, jer tamo grade karakter i usvajaju vrednosti. Svakodnevno jurcanje sa treninga na čas glume pa na kurs stranog jezika upropastiće vaš porodični život a vas pretvoriti u zombija. Striktno se držite pravila – samo jedna vannastavna aktivnost po detetu. A kada već počne da trenira fudbal ili uči engleski, ne dozvolite mu da brzo odustane, već ga naterajte da istraje neko vreme, jer ništa nije lako kad prvi put probate. Upozorite ga da će ove aktivnosti morati da se drži šest meseci pre nego što može da se prebaci na neku drugu.

Izvor: sajt Detinjarije