Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica?

Kolika je cena vazduha u novim dinarima?

Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar?

Da li je cena sunca ista i leti i zimi?

Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje?

Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine?

Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću?

Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?

Šta je besplatno?

Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

cenovnik-1

Nemojte biti mnogo poslovni i praktični i iz tog ugla napadati i ogovarati sneg.

Sneg je velika nebeska lepota i dobrota. Sneg treba voleti, treba mu se radovati, treba ga poštovati.

Stari i mudri ljudi, koji mnogo pamte i znaju, poranili su jutros, pipaju sneg, trljaju ga među rukama, tepaju mu… Kao da se poznaju, kao da su nekad davno već bili zajedno, negde gde je i njima i snegu bilo lepše.

I deca se raduju snegu. Postoji neka duboka, atavistička veza između dece i snega. Deca pamte ono što su odrasli zaboravili: u njihovim genima još je sveže sećanje na daleki snežni zavičaj, u kome smo se rodili i prvi put progovorili i zapevali.

Pada sneg i pokriva sve što je bilo. Čini nam se da ćemo posle ovog snega sve početi ispočetka. I da će sve biti lepše i čistije nego što je bilo.

Ko baš ne može a da ne bude poslovan i praktičan, neka gleda na sneg kao na jednu od mera za zaštitu čovekove sredine ili kao na važnu agrotehničku meru za povećanje poljoprivredne proizvodnje.

Baš nam je žao ako ne možete kolima na posao!

Uzmite svoje bračne drugarice na krkače, jer se u onim dekorativnim italijanskim čizmicama zaista ne može po ovolikom snegu.

sneg-2

Dušan Radović, Baš svašta, Sabrani spisi, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

Počela je nova godina, dragi slušaoci.

Danas je prvi dan, početak.

Želimo vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli sve ono što vas još nije volelo.

Želimo da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego oni vama.

Želimo da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena.

Želimo vam da budete potrebniji drugima nego oni vama.

Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu koliko vi.

Nemojte uzimati više nego što dajete.

Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali.

Želimo vam da dobijete stan ako ga nemate ili da umete da se radujete ako ga već imate.

Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate.

Želimo, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna!

dusko-r-prvi-januar

 

Izvor: Dušan Radović, Baš svašta, Sabrani spisi, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

 

 

„U Beogradu ima mnogo mesta i prostora za jednu vrstu, ako smem tako da kažem, polusveta, počev od neobrazovanih i nekvalifikovanih, pa do birokratije i polusveta koji se javlja u umetnosti, kulturi itd.

Kad bi Beograd imao neke malo čvršće i racionalnije kriterijume, kad bi bilo teže živeti u njemu bez razloga, mislim da bi bio zdravija sredina. Još, međutim, u Beogradu ima fondova, još je on grad sa mnogo para, a sa malo smisla za ukus, za racionalnosti, za prave vrednosti života, i zato je on pribežište za svakoga.

Na primer, ja ću da uzmem jednu najčistiju oblast, to je umetnost, kultura. Kad pogledate koliko tu postoji ljudi bez razloga, bez pravog zaposlenja, bez ikakvog učinka, na nekim fondovima i nekom milosrđu i socijali i kako bi se ti ljudi mogli zaposliti na nekom pravom poslu izvan Beograda, onda vidite da nedostatak pravih, opštih kriterijuma kvari sadržaj Beograda količinom tog, ja sam uslovno nazvao, polusveta.

Tako je isto i sa birokratijom. Pretpostavljam da u Beogradu ima mnogo lažnih radnih mesta u tom ogromnom birokratskom aparatu. A to je nepotrebno Beogradu. (…) Beograd je pun nekih ogromnih ustanova, kao što je Televizija, koja zapošljava više od tri hiljade ljudi. Tu nema kontrole. Zatim ima poštu, železnicu, ne znam koliko ljudi ima Politika. To su mesta gde postoji već zakonit procenat onih koji ne rade ili loše rade. A mi još imamo ljude i fondove koji imaju za to razumevanja, koji to podržavaju, umesto da saseku u korenu mogućnost da neko može da živi, a da ne radi.”

Izvor: Dušan Radović, Baš svašta, Sabrani spisi, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

Na današnji dan, 29. novembra 1922. rođen je Duško Radović, pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.

Pismenica je za vas izdvojila Duškove misli o pameti i učenosti.

Učenost je drska, pamet je skromna.

Učenost je sva od ovog sveta, vremena i trenutka. Učenost je praktična, sebična.

Što sto Učenih iskrivi, teško je jednom Pametnom da ispravi.

Opasna je vladavina Učenih bez pameti.

Školu u koju šaljemo svoju decu postavili su Učeni, ne Pametni.

Pametni mogu zastupati samo jednu istinu, Učeni svaku.

Pamet je tvrda i nespretna, Učenost prilagodljiva i vešta.

Od pameti do obrazovanja je jedan korak; od obrazovanja do pameti – bezdan.

Obrazovanjem se ne stiče pamet, već samo obrazovanje.

Gde vidite mnogo reči – ne tražite pamet.

Pamet govori samo ono što zna da zna ili ne zna. Obrazovanje imitira pamet. Tužno je gledati i slušati muke obrazovanja bez pameti; ono nema pameti da vidi svoje zablude, da skrati svoje beznadežne rečenice i prazne misli – da se svega toga stidi, da odustane.

Obrazovanje nabraja, a pamet objašnjava.

Pamet se stiče, a učenost se uči.

Pamet je nekoliko desetina hiljada godina starija od obrazovanja.

Pamet je lična, obrazovanje nije.

Znanje se zaboravlja, a samo pamet ostaje.

Pamet je amaterska disciplina, obrazovanje se bolje plaća.

Škola ne uči decu pameti, već ih obrazuje.

Lako se pametnom obrazovati, teško se obrazovanom opametiti.

dusko-radovic-2

 

Izvor: Dušan Radović, Baš svašta, Sabrani spisi, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

Fotografija: www.politikin-zabavnik.co.rs