„У Београду има много места и простора за једну врсту, ако смем тако да кажем, полусвета, почев од необразованих и неквалификованих, па до бирократије и полусвета који се јавља у уметности, култури итд.
Кад би Београд имао неке мало чвршће и рационалније критеријуме, кад би било теже живети у њему без разлога, мислим да би био здравија средина. Још, међутим, у Београду има фондова, још је он град са много пара, а са мало смисла за укус, за рационалности, за праве вредности живота, и зато је он прибежиште за свакога.
На пример, ја ћу да узмем једну најчистију област, то је уметност, култура. Кад погледате колико ту постоји људи без разлога, без правог запослења, без икаквог учинка, на неким фондовима и неком милосрђу и социјали и како би се ти људи могли запослити на неком правом послу изван Београда, онда видите да недостатак правих, општих критеријума квари садржај Београда количином тог, ја сам условно назвао, полусвета.
Тако је исто и са бирократијом. Претпостављам да у Београду има много лажних радних места у том огромном бирократском апарату. А то је непотребно Београду. (…) Београд је пун неких огромних установа, као што је Телевизија, која запошљава више од три хиљаде људи. Ту нема контроле. Затим има пошту, железницу, не знам колико људи има Политика. То су места где постоји већ законит проценат оних који не раде или лоше раде. А ми још имамо људе и фондове који имају за то разумевања, који то подржавају, уместо да сасеку у корену могућност да неко може да живи, а да не ради.”
Извор: Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Upravo tako….polusveta ima sve vise….“gde odose oni dobri i pametni ljudi“?