Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Колико се плаћа претплата за цвркут птица?

Колика је цена ваздуха у новим динарима?

Да ли се хлад дрвећа плаћа на сат или на метар?

Да ли је цена сунца иста и лети и зими?

Да ли цвеће посебно наплаћује гледање, а посебно мирисање?

Колико времена треба да се сагради планина средње величине?

Да ли је река јефтинија на извору или на ушћу?

Извините, колико сте платили што сте се родили?

Шта је бесплатно?

Само оно што је највеће, најлепше и најважније.

cenovnik-1

Немојте бити много пословни и практични и из тог угла нападати и оговарати снег.

Снег је велика небеска лепота и доброта. Снег треба волети, треба му се радовати, треба га поштовати.

Стари и мудри људи, који много памте и знају, поранили су јутрос, пипају снег, трљају га међу рукама, тепају му… Као да се познају, као да су некад давно већ били заједно, негде где је и њима и снегу било лепше.

И деца се радују снегу. Постоји нека дубока, атавистичка веза између деце и снега. Деца памте оно што су одрасли заборавили: у њиховим генима још је свеже сећање на далеки снежни завичај, у коме смо се родили и први пут проговорили и запевали.

Пада снег и покрива све што је било. Чини нам се да ћемо после овог снега све почети испочетка. И да ће све бити лепше и чистије него што је било.

Ко баш не може а да не буде послован и практичан, нека гледа на снег као на једну од мера за заштиту човекове средине или као на важну агротехничку меру за повећање пољопривредне производње.

Баш нам је жао ако не можете колима на посао!

Узмите своје брачне другарице на кркаче, јер се у оним декоративним италијанским чизмицама заиста не може по оволиком снегу.

sneg-2

Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

Почела је нова година, драги слушаоци.

Данас је први дан, почетак.

Желимо вам да вас не боли оно што вас је болело, а да вас воли све оно што вас још није волело.

Желимо да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него они вама.

Желимо да вас добро служе ноге, да на њима проведете већи део нове године, да имате више посла него времена.

Желимо вам да будете потребнији другима него они вама.

Да желите и можете више него што вам треба, а да све што вам претекне поделите са онима који не могу колико ви.

Немојте узимати више него што дајете.

Мислите мало на оне којима ће морати да узму оно што вама буду дали.

Желимо вам да добијете стан ако га немате или да умете да се радујете ако га већ имате.

Да вам оно што имате не буде мање од онога што немате.

Желимо, на крају, да ова година има више среће са вама него претходна!

dusko-r-prvi-januar

 

Извор: Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

 

 

✳ На крају ове и на почетку нове године, могли бисмо се као деца заклети и рећи макар себи: нећу више никад, или ћу мање него до сада, или ћу само онолико колико морам, јер сам такав какав сам.

✳ Немојте се данас борити за оно против чега сте се некад борили. Немојте никад више туђим грешкама објашњавати и правдати своје. Немојте радити оно чега би се ваши родитељи стидели и чега ће се ваша деца сутра стидети, немојте себе проглашавати јединим и најбољим.

✳ Најбољи више нису живи, а ми смо ту само зато што њих више нема. Ослобађајте се слугу. Помозите им да не буду слуге чак и онда када би они то хтели да буду.

✳ Поштујте друге људе, немојте их проглашавати пријатељима само онда када су вам потребни. Немојте се доказивати пред горима од себе, пред равнодушнима, пред онима којима би требало платити пиће да би вас слушали и да би вам веровали.

✳ Немојте стално викати и тражити још. Понекад реците доста и нећу више, хвала, ни ово нисам заслужио. Немојте тражити да вам се унапред плати оно што што ћете тек урадити. Могли бисте пре тога вратити или урадити оно што сте већ узели.

✳ Будите скромни што ви тако хоћете, а не само зато што вам други не дају.

nova-godina-dusko-radovic

„У Београду има много места и простора за једну врсту, ако смем тако да кажем, полусвета, почев од необразованих и неквалификованих, па до бирократије и полусвета који се јавља у уметности, култури итд.

Кад би Београд имао неке мало чвршће и рационалније критеријуме, кад би било теже живети у њему без разлога, мислим да би био здравија средина. Још, међутим, у Београду има фондова, још је он град са много пара, а са мало смисла за укус, за рационалности, за праве вредности живота, и зато је он прибежиште за свакога.

На пример, ја ћу да узмем једну најчистију област, то је уметност, култура. Кад погледате колико ту постоји људи без разлога, без правог запослења, без икаквог учинка, на неким фондовима и неком милосрђу и социјали и како би се ти људи могли запослити на неком правом послу изван Београда, онда видите да недостатак правих, општих критеријума квари садржај Београда количином тог, ја сам условно назвао, полусвета.

Тако је исто и са бирократијом. Претпостављам да у Београду има много лажних радних места у том огромном бирократском апарату. А то је непотребно Београду. (…) Београд је пун неких огромних установа, као што је Телевизија, која запошљава више од три хиљаде људи. Ту нема контроле. Затим има пошту, железницу, не знам колико људи има Политика. То су места где постоји већ законит проценат оних који не раде или лоше раде. А ми још имамо људе и фондове који имају за то разумевања, који то подржавају, уместо да сасеку у корену могућност да неко може да живи, а да не ради.”

Извор: Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

На данашњи дан, 29. новембра 1922. рођен је Душко Радовић, песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

Писменица је за вас издвојила Душкове мисли о памети и учености.

Ученост је дрска, памет је скромна.

Ученост је сва од овог света, времена и тренутка. Ученост је практична, себична.

Што сто Учених искриви, тешко је једном Паметном да исправи.

Опасна је владавина Учених без памети.

Школу у коју шаљемо своју децу поставили су Учени, не Паметни.

Паметни могу заступати само једну истину, Учени сваку.

Памет је тврда и неспретна, Ученост прилагодљива и вешта.

Од памети до образовања је један корак; од образовања до памети – бездан.

Образовањем се не стиче памет, већ само образовање.

Где видите много речи – не тражите памет.

Памет говори само оно што зна да зна или не зна. Образовање имитира памет. Тужно је гледати и слушати муке образовања без памети; оно нема памети да види своје заблуде, да скрати своје безнадежне реченице и празне мисли – да се свега тога стиди, да одустане.

Образовање набраја, а памет објашњава.

Памет се стиче, а ученост се учи.

Памет је неколико десетина хиљада година старија од образовања.

Памет је лична, образовање није.

Знање се заборавља, а само памет остаје.

Памет је аматерска дисциплина, образовање се боље плаћа.

Школа не учи децу памети, већ их образује.

Лако се паметном образовати, тешко се образованом опаметити.

dusko-radovic-2

 

Извор: Душан Радовић, Баш свашта, Сабрани списи, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

Фотографија: www.politikin-zabavnik.co.rs