Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Reč kravata je vrlo zanimljiva – po svome poreklu i prvobitnom značenju. Evo, ukratko, istorije te reči.

U velikom tridestogodišnjem ratu, koji se u Evropi vodio od 1618. do 1648. godine, sudelovali su i ratnici iz Hrvatske. Da bi se zaštitili od hladnoće, vojnici Hrvati nosili su oko vrata marame. Kako su stranci Hrvatsku zvali Kroacija, a Hrvate – Kroata, i marama koju su oni nosili oko vrata dobio je takođe naziv – kroata. To kroata kasnije je postalo kravata, pa se u nas i danas tako govori.

Neki smatraju da je reč kravata nastala još u 14. veku na francuskom dvoru, gde su kao plaćeni gardisti služili vojnici Hrvati. Te vojnike, Kroate, spominje u svojim delima i jedan francuski pesnik. Kroate su nosile oko vrata marame, koje su, opet po njima, dobile naziv kroate, kasnije – kravate.

U jednom rečniku, međutim, stoji da je kravata zabeležena u francuskom jeziku tek 1651. godine, i to u obliku – kravat. Bilo kako bilo, sigurno je da je reč kravata načinjena prema reči Hrvat, tačnije: prema stranom izgovoru te reči – Kroata. U tome se, kako vidimo, slažu sva tumačenja.

Tokom vremena, kravata, koja je postala stalan deo muške odeće, promenila je svoj oblik, kao što se promenio i raniji izgovor reči kroata. Kravata nije više marama, nego traka od tkanine (obično svile, pamuka ili vune). Ali i danas kao i pre ona se veže oko vrata. Zato se i jedan nedozvoljeni zahvat u rvanju, zahvat rukama oko vrata, naziva – kravata. Tako, eto, reč kravata, osim svoje zanimljive istorije, ima u našem jeziku još jedno značenje. To malo ko zna, izuzev onih koji se u svom slobodnom vremenu bave – rvanjem.

Otkud nam reč „dinar”?

Milan Šipka, Priče o rečima