Реч кравата је врло занимљива – по своме пореклу и првобитном значењу. Ево, укратко, историје те речи.
У великом тридестогодишњем рату, који се у Европи водио од 1618. до 1648. године, суделовали су и ратници из Хрватске. Да би се заштитили од хладноће, војници Хрвати носили су око врата мараме. Како су странци Хрватску звали Кроација, а Хрвате – Кроата, и марама коју су они носили око врата добио је такође назив – кроата. То кроата касније је постало кравата, па се у нас и данас тако говори.
Неки сматрају да је реч кравата настала још у 14. веку на француском двору, где су као плаћени гардисти служили војници Хрвати. Те војнике, Кроате, спомиње у својим делима и један француски песник. Кроате су носиле око врата мараме, које су, опет по њима, добиле назив кроате, касније – кравате.
У једном речнику, међутим, стоји да је кравата забележена у француском језику тек 1651. године, и то у облику – крават. Било како било, сигурно је да је реч кравата начињена према речи Хрват, тачније: према страном изговору те речи – Кроата. У томе се, како видимо, слажу сва тумачења.
Током времена, кравата, која је постала сталан део мушке одеће, променила је свој облик, као што се променио и ранији изговор речи кроата. Кравата није више марама, него трака од тканине (обично свиле, памука или вуне). Али и данас као и пре она се веже око врата. Зато се и један недозвољени захват у рвању, захват рукама око врата, назива – кравата. Тако, ето, реч кравата, осим своје занимљиве историје, има у нашем језику још једно значење. То мало ко зна, изузев оних који се у свом слободном времену баве – рвањем.
Милан Шипка, Приче о речима
Јел’ су то они исти Хрвати због којих је на протестантској цркви у Немачкој написано: сачувај нас боже куге, глади и Хрвата.