Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

U svom osnovnom značenju oblici aorista znače da se ono što se njima kazuje desilo neposredno pre vremena govorenja o tome. Koriste se za pripovedačku stilizaciju iskaza, odnosno kao narativno vreme u književnosti ili u afektivnoj fuknciji, a mogu biti i odlika ličnog stila.

Aoristni ili aorisni?

Aorist se gradi od svršenih i vrlo retko od nesvršenih glagola.

Postoje dve vrste nastavaka za građenje aorista. Prvi se upotrebljavaju za glagole na -ti.

-h   -smo

-/   -ste

-/   -še

Ovi nastavci dodaju se neposredno na infinitivnu osnovu (koja se dobija kada se od infinitiva odbaci nastavak –ti), npr. videh, vide, vide, videsmo, videste i videše.

Kod glagola čija se infinitivna osnova završava na suglasnik nastavci su drugačiji.

-oh   -osmo

-e   -oste

-e   -oše

Kod glagola na -sti ili -ći osnova aorista je podudarna sa osnovom u 3. licu množine prezenta, npr. pojesti: pojed-u, ispeći, ispek-u, sa izuzetkom glagola čija se osnova u prezentu završava na posle suglasnika (kao pasti: pad-nu, sresti: sret-nu, podići: podig-nu, pući: puk-nu), a koji u aoristu to n nemaju.

Ja bih ili ja bi?

Mi bismo ili mi bi smo?