У свом основном значењу облици аориста значе да се оно што се њима казује десило непосредно пре времена говорења о томе. Користе се за приповедачку стилизацију исказа, односно као наративно време у књижевности или у афективној фукнцији, а могу бити и одлика личног стила.
Аорист се гради од свршених и врло ретко од несвршених глагола.
Постоје две врсте наставака за грађење аориста. Први се употребљавају за глаголе на -ти.
-х -смо
-/ -сте
-/ -ше
Ови наставци додају се непосредно на инфинитивну основу (која се добија када се од инфинитива одбаци наставак –ти), нпр. видех, виде, виде, видесмо, видесте и видеше.
Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на сугласник наставци су другачији.
-ох -осмо
-е -осте
-е -оше
Код глагола на -сти или -ћи основа аориста је подударна са основом у 3. лицу множине презента, нпр. појести: појед-у, испећи, испек-у, са изузетком глагола чија се основа у презенту завршава на н после сугласника (као пасти: пад-ну, срести: срет-ну, подићи: подиг-ну, пући: пук-ну), а који у аористу то н немају.