Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.
Odredbeni rečenični članovi
Gramatika

Odredbeni rečenični članovi

Odredbeni rečenični članovi su:

→ atribut,

→ atributiv,

→ apozicija,

→ apozitiv,

→ adverbijal.

Odredbeni rečenični članovi su sekundarni rečenični članovi koji zavise neposredno ili posredno od rečeničnog člana koji određuju i najčešće nisu obavezni delovi rečenice, nego mogu biti izostavljeni bez posledica po gramatičku prihvatljivost rečenice.

Odredbe u imeničkoj sintagmi razlikuju se, pre svega, po mestu u odnosu na glavni član sintagme i po jačini značenjske veze s njim.

Normativna gramatika srpskog jezika, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Matica srpska, Novi Sad, 2014.

Muškolični brojevi
Gramatika

Muškolični brojevi

Muškolični brojevi su imenički brojevi za grupe u kojima su isključivo lica muškog pola, npr. dvojica ljudi, četvorica braće, vas petorica, bilo ih je desetorica.

Uz imeničke brojeve na -ica upotrebljava se imenica u obliku genitiva množine (trojica studenata, pismo četvorici studenata), odnosno genitiva zbirne imenice (šestorica braće).

Muškolični brojevi se gramatički slažu sa pluralskim oblicima predikta u sadašnjem ili budućem vremenu, npr. Dvojica odustaju, Dvojica će odustati. Ako je muškolični broj subjekat ili u sastavu subjekta, a predikat u prošlom vremenu, onda predikat može imati ili oblik množine na -a, npr. Dvojica su odustala, Petorica su ostala, ili oblik množine na -i, npr. Dvojica su odustali, Petorica su ostali.

Normativna gramatika srpskog jezika, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Matica srpska, Novi Sad, 2014.

Nagradna igra: osvoji ili osvoj
Kako se kaže?

Nagradna igra: osvoji ili osvoj

Nagradne igre na televiziji, radiju, u novinama, na raznim sajtovima ohrabruju pozivom „Osvoji!” ili „Osvojite!”.

Da li ovi oblici imperativa nekome zvuče čudno? Verovatno ne s obzirom na to da ih čujemo veoma često. Međutim…

Drugo lice jednine imperativa glagola osvojiti glasi OSVOJ, a ne osvoji. U množini je OSVOJTE, a ne osvojite.

Isto važi i za nepravilne oblike: spoji, oboji, izbroji i sl.; pravilno je: spoj, oboj, izbroj.

Čitam skriptu ili čitam skripta?

Novine ili novina
Nekad su nam jezik kvarili stranci, a danas to radimo mi sami
Srpski jezik

Nekad su nam jezik kvarili stranci, a danas to radimo mi sami

Svoj jezik učimo nedopustivo malo, pogotovo u srednjoj školi, pa čak i u gimnaziji, gde se uglavnom predaje samo književnost. (Kao da se učenici školuju za književnike!) Istina, osnovi gramatike i pravopisa uče se u osnovnoj školi, koja je – kao što znamo – neselektivna i obavezna (obavezno je školovanje, ali nije – znanje).

I to malo znanja zaboravi se u toku srednje škole, tako da nam se na fakultete upisuju polupismeni maturanti, koji – kako reče jedan kompetentni kritičar naše škole nemuštog jezika – Vuka Karadžića znaju samo po – brkovima! Takvi će, ne naučivši više ništa iz jezika (čast izuzecima koji svoj jezik uče samoinicijativno), nekako završiti fakultete i raditi ono što ne znaju: učiti druge, prpremati zakone, pisati za novine, govoriti na radiju i televiziji… Zato polupismenost caruje na javnoj sceni.

Književni i naučni tekstovi vrve greškama. Novinari pišu i govore loše – onako kako ih je škola naučila. Urednici više brinu šta će se reći nego kako će se reći. (Da nije tako, radio i TV bi – kao moćni i uticajni mediji – mogli da doprinesu razvoju jezičke kulture više nego škola, skrajnuta i uništena nepromišljenim i promašenim profesorima.)

Političari govore sa zavičajnim, nestandardnim akcentima, upotrebljavaju pogrešne oblike reči i s pogrešnim značenjima. Uz to, oni umesto domaćih, ili odavno uobičajenih stranih reči, nepotrebno i nekritički, iz snobizma i pomodarstva, upotrebljavaju nove reči iz, sve agresivnijeg, engleskog jezika. Neke od njih su u političkom rečniku postali pravi „hitovi”, kao na primer transparentnost (kao da nikada nismo javno radili), kooperativnost (kao da nikada nismo sarađivali), kuće su nam samo devastirane (kao da nikada nismo uništavali i rušili), ljudi se isključivo deložiraju (kao da nikada nisu iseljavani).

Umesto obrazovanja i stručnog usavršavanja danas imamo edukaciju, umesto diploma sertifikate, umesto da se prijavljujemo na konkurse mi apliciramo, umesto na razgovor kandidati se pozivaju na intervju. O raznim monitorinzima, rejtinzima, kastinzima, tajminzima i sl. da se i ne govori. Imamo čak i holdinge u propaloj privredi. Sve nam je in i kul, osim nas.

Svoj prilog nagrđivanju jezika daju i priučeni prevodioci, koji niti znaju jezik sa koga prevode, niti onaj na koji prevode! Nekad su nam jezik kvarili stranci, a danas to radimo mi sami.

Naše prosvetne vlasti imaju nacionalni zadatak i odgovornost da jezik vrate u škole, gde će biti uvažavan i izučavan prema značaju koji ima za pojedinca i narod u celini. Na svima nama je da svoj jezik učimo, čuvamo i negujemo, kao što to čine svi ozbiljni narodi, koji drže do svog (ovde moram upotrebiti internacionalizme) identiteta i integriteta.

Uozbiljimo se zato i mi!

U jeziku je duhovnost naroda>>

Milorad Telebak, Kako se kaže – hiljadu jezičkih saveta, edicija Jezički savetnici

 

Predajući ili predavajući
Kako se kaže?

Predajući ili predavajući

Glagolski prilog sadašnji gradi tako što se na oblik trećeg lica množine u prezentu doda nastavak -ći. S obzirom na to da se ne kaže oni predavaju, već oni predaju, jasno je da predaju + ći daje predajući, a ne predavajući.

Dakle, nastavnik je širio znanje predajući o glagolima, a ne predavajući o njima.

Da li nastavnik menja kolegu ili zamenjuje kolegu?

 

 

Akuzativ jednine zamenice ona: ju ili je?
Jezičke nedoumice

Akuzativ jednine zamenice ona: ju ili je?

Prema nekadašnjem obliku genitiva zamenice ona koji je glasio njeje, odnosno sažeto nje, u XVI veku se počeo upotrebljavati oblik je kao enklitički oblik genitiva i akuzativa. Oblik je potiskivao je sve više oblik  ju u akuzativu. I danas je upotreba ovog ju veoma ograničena.

Ova enklitika se upotrebljava samo neposredno ispred oblika pomoćnog glagola je kako bi se izbegle ove po obliku udvojene reči: Pozdravio je je. – Pozdravio ju je.

Inače se u svakom drugom slučaju u književnom jeziku upotrebljava enklitički oblik je: Opkolio je zgradu, ali je nije odmah napao, već ju je najpre pozvao da se preda. – Tek kada je nije mogao nagovoriti, on ju je obasuo zagrljajima. – Brat ju je neograničeno voleo kada je bila mlada, a i danas je isto tako voli. – Vidite li ovu knjigu? Moj najbolji drug mi ju je poklonio, i zato je čuvam i čuvaću je zauvek.

U nekim gramatikama se navodi da se često upotrebljava ju umesto je i tamo gde neposredno ispred enklitike je dolazi glagol koji se završava na -je: Kupuje ju od mene. – Daje ju tebi. Međutim, ovo je nesumnjivo dijalekatska osobina.

Oženiti je, oženiti se sa njom ili oženiti se njome?

„Ona je isti tata” ili „Ona je ista tata”?
Kako se kaže?

„Ona je isti tata” ili „Ona je ista tata”?

U ovakvim rečenicama pridevi se gramatički uvek slažu sa imenicom u predikatu. Budući da je imenica tata muškog roda, i pridev (isti) će biti u muškog rodu, bez obzira na to što je subjekat (ona) zamenica u ženskom rodu. Dakle, pravilno je „Ona je isti tata”.

Ukoliko je subjekat (imenica ili zamenica) u muškom rodu, a predikat imenica ženskog roda, i pridev mora biti ženskog roda: „On je ista mama”.

Dvojica su došla ili dvojica su došli?

Menjam koleginicu
Jezičke nedoumice

Menjam koleginicu

Često čujemo nastavnike kako govore da menjaju kolegu/koleginicu –  Danas menjam koleginicu – Sledeće nedelje će me menjati kolega i sl.

Da li je glagolu menjati ovde mesto?

Menjati znači: činiti drugačijim po sadržini, izgledu, obliku; postajati drugačiji, dobijati drugačiji izgled, oblik; odstupati od ranijeg, napuštati zamenjujući nečim drugim, drugačijim, pretvarajući nešto u drugo; dobijati nov izgled, oblik, vid; stavljati, upotrebljavati jedno umesto drugog, zamenjivati (baterije, gume, sijalice); oblačiti jedno umesto drugog, presvlačiti; smenjivati (vlast, nekoga ko je na visokom položaju); davati, ustupati u zamenu za nešto drugo, razmenjivati, trampiti; uzajamno upućivati, slati, izmenjivati (poruke, obaveštenja); dobijati novog upravljača, vlasnika, rukovodioca; premeštati se sa jednog mesta na drugo; navoditi oblike, paradigmu promenljivih reči, deklinirati, odnosno konjugirati; dolaziti jedan za drugim, jedno za drugim, smenjivati se, naizmenično se ređati itd.

Kada kolege „preuzmu” naše časove ili mi njihove, ništa od navedenog se ne dešava.

Zameniti znači: izvršiti zamenu; preuzeti mesto, ulogu, dužnost nekoga drugog (na poslu); preuzeti zadatak, posao nekog drugog, odmeniti; naći sebi zamenu za neke svoje poslove.

Dakle, možete zameniti kolegu ili koleginicu; ove nedelje zamenjujete kolegu/koleginicu (ili će oni zameniti vas), ali ih nećete menjati (niti će oni vas) jer im ne menjate lični opis, ne pretvarate ih u nekog drugog, niti ćete trampiti jednog kolegu za drugog.

Hiljada ili hiljadu
Kako se kaže?

Hiljada ili hiljadu

Broj hiljada se u konstrukcijama sa kongruentnim atributom u morfološkom pogledu ponaša kao imenica: jedna hiljada, od jedne hiljade…, ta hiljada, te hiljade…

U konstrukcijama s nazivima mernih jedinica upotrebljava se nepromenljivi oblik hiljadu: hiljadu dinara, koji se upotrebljava i u sastavu dvočlanih i višečlanih brojeva: hiljadu dvesta dinara, hiljadu devetsto devedeset itd.  

Devetsto ili devesto?

Image