Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

До алтернације која се зове губљење сугласника најчешће долази на граници између префикса и корена или на граници предсуфиксалног дела основе и суфикса.

Када се два иста сугласника, на граници основе и суфикса или префикса и основе, нађу један до другог, своде се на један: рус + ски = руски, без зуба = безуб, од + делити = оделити.

Често таква два сугласника настају услед једначења сугласника по звучности или по месту изговора: пед + десет = педдесет = педесет, шест + десет =шесддесет = шезддесет = шездесет, без стида = бесстидан = бестидан, раз + жалостити =ражжалостити = ражалостити, из + шетати = исшетати = ишшетати = ишетати.

Изузетак од овог правила је суперлатив од придева који почињу на ј: најјачи, најјефтинији, најјаснији и сл.

Удвојени сугласник задржава се и у неким новијим префиксалним твореницама, где би се свођењем на један глас замаглило значење префикса: противвредност, преддржавни, транссибирски, суперревизија и сл.

На граници предсуфиксалног дела основе и суфикса сугласници т и д се губе испред африката ц, ч, џ, ћ, ђ: отац, отца, оца; задатак, задатци, задаци; предак, предци, преци; говедо + че = говедче = говече; сладолед + џија = сладоледџија…

Многе трочлане сугласничке групе своде се на двочлане тиме што се т и д губе ако си испред њих струјни сугласници с, з, ш или ж а иза њих сугласници б, к, л, љ, м, н или њ. Ако одбацимо ретке или застареле речи, ово правило се своди на групе стн, стл, стк, стм, здб, штн, које губе т, односно д, као у частан, часна, часно; весник (од вест + ник); залистак, ген. залиска, мн. залисци…
Подела сугласника у српском језику>>>

Предраг Пипер, Иван Клајн, Нормативна граматика српског језика, Матица српска, Нови Сад, 2014.