Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Имена празника пишу се великим словом; код вишечланих само прва реч, а остале почињу малим словом, осим уколико је реч о властитим именима.

Треба избегавати писање са бројем – 8. март.

Сретан Осми март или срећан Осми март?

Из почетка или испочетка?

У значењу од почеткас почетка пише се одвојено – из почетка, нпр. Кренимо из почетка.

У значењу испрва пише се спојено – испочетка, нпр. Испочетка је мислио другачије.

У међувремену или умеђувремену?

Малопре или мало пре?

И те како или итекако?

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 и ако (у значењу мадапремда)  иако (у значењу мадапремда)
 Ивицин (према Ивица)  Ивичин (према Ивица)
 игранки (дат.)  игранци (дат.)
 играчци (дат.)  играчки (дат.)
 индентитет  идентитет
 индентичан  идентичан
 индетификовати, индетификација  идентификовати, идентификација
 изживљен  иживљен
 избеглицин  избегличин
 извежен  извезен
 извинути се (извињење)  извинити се (извињење)
 изврсан  изврстан
 извршиоц  извршилац
 изгрижен  изгризен
 издатци  издаци
 изнешен  изнесен
 изузетци  изузеци
 имаоц  ималац
 инплементација  имплементација
 инпресионизам  импресионизам
 инатџија  инаџија
 инвестициа  инвестиција
 Индијанополис  Индијанаполис
 Индиски океан  Индијски океан
 инекција, ињекција  инјекција
 инстикт  инстинкт
 интервију  интервју
 Интернет  интернет
 иселење  исељење
 искипити  искипети
 итекако  и те како
 исчистити  ишчистити

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ж)>>

Најчешће правописне грешке (на слово З)>>

Да ли је исправно писати одвојено – после подне или спојено – послеподне?

Уколико је реч о одредби, пише се одвојено – Доћи ћемо после подне. 

Прилошки изрази именице подне са до, по, после, пре, пред пишу се одвојено: до подне, по подне, после подне, пре подне, пред подне.

Ако је реч о именичкој сложеници, пише се састављено – Било је то забавно послеподне.

Исто важи и за пре подне и преподне и по подне и поподне.

Добро дошли или добродошли?

Сложенице којима означавамо нијансе боја по правилу треба писати спојено: светлозелен, јаркоцрвен, тамноплав, мркожут, светлосив, загаситоцрвен, плавозелен, плавосив итд.

Када је реч о комбинацији боја, пише се цртица: црно-бела марама, црвено-бели дресови итд.

Састављено се пишу сложенице риђокос, црнокос, плавоок и сл.

Придеви страног порекла за означавање боја (браон, бордо, драп, беж, розе, тегет, оранж итд.) не мењају се по роду, броју, падежу.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 за бога (речца)  забога (речца), али за бога милога
 завистан (од глагола зависити)  зависан (од глагола зависити)
 зависан (у значењу завидљив)  завистан (у значењу завидљив)
 завршетци  завршеци
 загасито црвен  загаситоцрвен
 загрижена (јабука)  загризена (јабука)
 задатци  задаци
 задњенепчани  задњонепчани
 заинат  за инат
 Зајичар  Зајечар
 за кратко (прил.)  закратко (прил.)
 закуски (дат.)  закусци (дат.)
 замаглење  замагљење
 замерки (дат.)  замерци (дат.)
 замки (дат.)  замци (дат.)
 занешен  занесен
 запаљенски (процес)  запаљењски (процес)
 захрђати  зарђати
 за редом (прил.)  заредом (прил.)
 за сигурно (прил.)  засигурно (прил.)
 заспем, заспеш (заспати)  заспим, заспиш (заспати)
 затруднити  затруднети
 зацелење  зацељење
 златно жут  златножут
 золошки врт  зоолошки врт
 зунбул  зумбул

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ж)>>

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 жабци (мн.)  жапци (мн.)
 жалос  жалост
 жалосан  жалостан
 жалење  жаљење
 жваки (дат.)  жваци (дат.)
 ждребицин  ждребичин
 желудца, желутца (ген.)  желуца (ген.)
 жетеоц  жетелац
 живити  живети
 жириа (ген.)  жирија (ген.)
 жљезда  жлезда
 жудити (некњ.)  жудети
 журци (дат.)  журки (дат.)
 жуто-зелена (нијанса)  жутозелена (нијанса)

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Постскриптум или поскриптум?

Каже се постскриптум (после свега, накнадно дописано), скраћено P. S. (по правилу латиницом); за додатак постскриптуму P. P. S., што значи пост-постскриптум.

Правопис као исправан начин писања ове скраћенице наводи P. S., П. С. и ПС.

О скраћеницама у српском језику прочитајте ОВДЕ.

Као реченични знак, црта (–) нема обавезну примену. Најчешће може заменити запету, уместо које се пише тамо где је потребан изразитији знак одвајања или наглашавања, као и тамо где је потребно да се избегне нагомилавање запета.

О правилима писања запете прочитајте ОВДЕ.

Црта може заменити и заграду, као и две тачке. Најзад, употребљава се и уместо интерпункцијског знака наводници („”).

О правилној употреби наводника можете прочитати ОВДЕ.

Црта се појављује у два облика: као одмакнута црта (са белинама на обе стране) и као примакнута црта (без белина). Први облик је раздвојног карактера, а други је везног карактера.

ОДМАКНУТА ЦРТА

1. Цртом се, уместо запетом и заградом, може издвајати уметнути део текста: Њиховој одлучности – да у оваквим приликама покушавају да створе нешто од трајнијег значаја – свакако морамо одати признање.

2. Цртом се наговештава поименично набрајање нечега што је у првом делу реченице уопштено поменуто или само најављено: Наишле су разне недаће – женина болест, неродна година, одлазак сина у војску.

3. Цртом се одваја, па тиме истиче, закључни део реченице, којим се своди њен садржај на оно што се износи делом иза црте: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника – никог познати не можеш.

4. Цртом се издваја предикат од субјекатског дела реченице ако је овај опширнији, или последњи део реченице, ако је оно што долази пре њега опширно, развијено: Гозбе, сцене лова, дивље звери, ловци који их гоне и убијају – разликују се композиционо од примера на каснијим чашама.

5. Цртом се може издвојити накнадно додати, најчешће завршни део неког исказа ако се он жели нарочито истаћи: Хладноћа је јака да све пуца од мраза, а он опет – предвече излази у шетњу.

6. Црта се пише између делова реченице у којој је изостављен један од предиката који се иначе подразумева: Где ја стадох ти продужи; још смо дужни – ти одужи.

7. Црта се може писати унутар пасуса (с дужим реченицама) да би се текст поделио на прегледније садржајне целине.

8. Црта се пише у везама двеју или више речи које немају карактер потпуне реченице, и то:

а) када је други члан такве везе са службом именског предиката непотпуне реченице (што подразумева да је глагол изостављен), најчешће у насловима: Звезда и Партизан – домаћини турнира;

б) када је други члан такве везе са службом објашњења језичког еквивалента: астроном – звездознанац;

в) када је други члан такве везе са службом означавања улоге у којој се узима појам означен првим чланом, његове карактеристике, својства и сл.: У свом предавању говорио је о Јакшићу – сликару Јакшићу – песнику;

г) када је други члан такве везе двеју или више речи конкретизација, објашњење теме означене првим делом везе: Фудбал – правила игре (наслов брошуре);

д) када се означени појмови налазе у некој релацији (као саучесници, сродници, системске јединице и сл.): Тема ове познате историјске монографије су односи Де Гол – Черчил.

ПРИМАКНУТА ЦРТА

1. Примакнута црта може се писати уместо одмакнуте црте у двојним везама: Састанак Черчил–Рузвелт претходио је састанку у Јалти.

2. Примакнута црта пише се кад спаја појмове као што је то у ситуацији коауторства, утврђеног партнерства, савеза и сл.: Бојл–Мариотов закон, влада Цветковић–Мачек…

3. Примакнута црта пише се у везама које значе просторне релације: канал Дунав–Тиса–Дунав, пруга Београд–Бар, лет Париз–Њујорк…

4. Пише се између бројева кад се пишу цифрама са значењем предлога до: рат 1941–1945, у XV–XVIII веку…

Сад и сада су прилози који значе – у ово време.

Досад и досада су прилози састављени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати спојено или одвојено – зависи од акцента и од тога да ли нешто посебно желимо да истакнемо. Одвојено писање и остваривање завршног (иначе факултативног) вокала код прилога сад(а) у предлошким везама са од и до по правилу је знак посебног истицања. Зато је у таквим случајевима уобичајено (али не и обавезно) одвојено писање – до сад(а).

Дакле, ниједан од наведених прилога није неправилно написан. Како ћете написати – питање је акцента речи и контекста.

Исто важи и за спојеве прeдлога од и до са прилозима кад(а), тад(а) и онда.

Од недавно или однедавно?