Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

На комеморацији великом писцу, 26. марта 1985. године, Матија Бећковић одржао је посмртну беседу. У њој је приказао слику једног времена и политике. Ова беседа је била и својеврстан поглед у будућност, пуних пет година пре него што ће наступити распад Југославије.

Чиним оно што сам мислио да нећу, пишем о ономе о чему се не пише, говорим баш оно што је требало избећи. Дирам у рану. Тако нешто није се нигде никада догодило. Најчитанији и најомиљенији писац, најпознатији лик, најстарије дете наше земље, најздравији син српског језика, најдужи смех Београда – Бранко Ћопић, кренуо је из куће у своју последњу шетњу.

Сви су га препознавали, ретко се ко није окренуо за њим, многи шешири су подигнути да га поздраве. Нико није знао куда се запутио. А запутио се на последње место, последњих људи који немају ништа од онога што је он имао. А они су надирали у супротном правцу: у битку за хлеб и кров над главом.

Пријатељи су знали његове последње бриге: да неће имати за кирију и за хлеб, да ће му запалити кућу, и отерати га на робију. А био је последњи који је имао разлога да брине за себе. Али је бринуо како ће преживети Николетина Бурсаћ, Јовица Јеж, Јовандека Бабић, Вук Бубало, Пепо Бандић, Станко Веселица, и толики други које је довео на свет. Бранко Ћопић није имао друге деце. Била је то брига мало тежа од оне Балзакове: за кога удајемо Евгенију Гранде?

Свет за који се осећао одговорним раздешавао се на његове очи. У њему се више није могао снаћи ни нови Штрбац, звани Николетина, ни домислити ниједан ум, ма колико се правио луд, ни спасити душа макар укривена у стотине кожуха.

У туђем свету помео се и Бранко Ћопић. У једно време које је надмудрило Давида Штрпца. Онај који је признавао да је кукавица, а написао „Јеретичку причу”, онај који је назван лажовом, који је први рекао истину. Избио је из њега страх који је морао избити. Страх, али какав? Ко на његовом месту још негде на свету страхује такве страхове. Веровао је да су му за највећу кривицу и неопростив грех узели посету Христовом гробу. Ту су га уочили и против њега се уротили органи гоњења целога света.

Једног поподнева, седећи у свом удобном стану у главној улици наше престонице, у обиљу, међу књигама и дипломама, поред своје бисте, поверио је својој жени ваљда најгору слутњу:
− Мене ће, изгледа, стрељати! Нешто раније је из писма Зији Диздаревићу провирила џелатова капуљача. „По хладној јези која им претходи” осећао је да ће „доћи по њега и одвести га незнано куд.”

Стрељање Бранка Ћопића је призор којим је крунисан наш век. Да би предухитрио смрт са косом, ноћне и дневне вампире, што су почели да се „роте у свом стијешњеном свијету” чим је завршио своју „Златну бајку о људима” сишао је на мост. Онај исти мост под којим је, кажу, непознати дечак испод Грмеча преспавао своју прву ноћ кад је стигао у Београд. Челом на бетон. Онај за кога се то никад није ни мислило. Круг се склопио и смањио: као да у међувремену није ништа било.

Смрт Јесењина и Мајаковског је потресла свет. Јавну смрт Бранка Ћопића (у по бела дана на највећем мосту у центру главног града) као да смо сакрили од себе. А он као да се склонио од онога што нас чека.

Извор: akademskikrug.rs

Фотографија: www.novosti.rs

Народна библиотека Србије и Градска организација слепих Београда 9. децембра организују низ програма којим ће обележити Међународни дан особа са инвалидитетом.

Целокупна манифестација одиграва се у Народној библиотеци Србије и отпочеће у подне, трибином „Библиотека за све – аудио-књига данас”, на којој ће говорити мр Весна Александровић, Драгиша Дробњак, Јагош Ђуретић, Недељка Ложајић и Душица Мурић.

За слепе и слабовиде учеснике биће организовано такмичење у читању на Брајевом писму и у раду на рачунару, а поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, биће уприличена серија читања одломака из књижевних дела овога писца на Брајевом писму.

biblioteka-za-sve

Поменутим програмима скреће се пажња на неке од проблема особа са инвалидитетом, као што су читање и приступ информацијама. Особе са тешкоћама у читању често се суочавају са недостатком приступачне литературе. Иако се чине напори да се свим грађанима омогући равноправан приступ информацијама и публикацијама, то још увек не задовољавава особе које имају потешкоће у читању. Важно је стога унапредити овај сегмент будући да читање и приступ информацијама значајно могу да допринесу успешном образовању, запошљавању и социјалној укључености особа са инвалидитетом.

Обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом отпочело је 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају да 3. децембра обележе овај дан са циљем да се свим људима омогуће једнака права и равноправно учешће у свим областима људског деловања.

Програм

–  12 сати, Амфитеатар – Трибина „Библиотека за све – аудио-књига данас”.

Учествују: мр Весна Александровић (Народна библиотека Србије), Драгиша Дробњак (Савез слепих Србије), Јагош Ђуретић (Албатрос плус), Недељка Ложајић (Народна библиотека Србије) и Душица Мурић (Народна библиотека Ужице).

–  13 сати, Атријум – „Бранко Ћопић и данас међу нама” – поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, биће уприличена серија читања одломака из књижевних дела овога писца на Брајевом писму. Програм води Слободанка Матић.

–  14 сати, сала 105 и Читаоница за слепе и слабовиде – Такмичење слепих и слабовидих ученика и одраслих у читању на Брајевом писму и у раду на рачунару.

16 сати – Свечана додела награда најуспешнијим такмичарима.

У понедељак, 23. новембра 2015. у 12 сати у Вуковој сали Библиотеке града Београда одржаће се конференција за штампу поводом представљања пројекта намењеног популарисању читања код деце основношколског узраста ЧИТАМ, ПА ШТА.

На конференцији ће говорити Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Александра Вићентијевић, начелница библиотека „Доситеј Обрадовић” и „Исидора Секулић” и Виолета Ђорђевић, библиотекарка.

У сврху реализовања пројекта  „Читам, па шта” направљен је сајт, који ће бити представљен, и набављени су наслови оних књига које је неопходно да деца, да би учествовала у акцији, прочитају. Писани и сликани радови на тему одређене књиге биће постављани на сајт, а независна комисија, коју ће чинити стручни жири Библиотеке града Београда, вредноваће радове и тиме рангирати децу да се пласирају на виши ниво такмичења. Читава акција реализоваће се учешћем библиотека из мреже Библиотеке града Београда, Дечјег одељења Библиотеке града Београда и библиотекара основних школа на територији Београда.

Пројекат реализује Библиотека града Београда, уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Лагуна – највећи издавач, који је ове године, са реиздањима, имао више од 550 наслова, каже да је најпродаванија књига Ноћ када су дошли сватови, први том трилогије Казна за грех Јелене Бачић Алимпић. Друго место заузела је исповедна мемоарска књига Исидоре Бјелице Сама, а треће мушко виђење Педесет нијанси Сиве Греј Е. Л. Џејмс.Четврто место заузео је нови роман Владимира Кецмановића Осама, што показује да су посетиоци добро обавештени да је критика ово дело уврстила међу потенцијалне кандидате за НИН-ову награду. На петом месту је збирка мудрости Паула Коеља – Мактуб.

Чачанска Пчелица, један од пет најуспешнијих издавачких кућа у Србији по броју нових наслова, ставила је на прво место најпродаванијих књига оба кола едиције Деца читају српску историју.

Београдски Архипелаг је као најпродаваније наслове издвојио збирку светске кратке приче Скрати причу, светску премијеру новог романа Мајкла Канингема Дивљи лабуд и књигу Горана Марковића Три приче о самоубицама.

Чаробна књига, издавач који са подједнаким успехом издаје класике стрип уметности, али и лепу књижевност, као најпродаванији наслов Сајма издвојио је четврти наставак Миленијум саге Оно што нас не убије Даида Лагеркранца. На другом месту је једна од најпопуларнијих историјских романси – Анђелика Ан Голон. Следи класик девете уметности – Принц Валијант Хала Фостера. Ту су и Изабрана дела Давида Албахарија и друга трилогија Инструмената смрти Касандре Клер.

Креативни центар на овом Сајму најбоље је продавао књигу Јаниса Варуфакиса Овај свет може да буде бољи, па 366 језичких цртица Виолете Бабић, нови роман Јасминке Петровић Лето када сам научила да летим, едицију Весели вртић и роман бугарског књижевника Александра Секулова – Авантура на острву птица.

На штанду Геопоетике најбоље се продавала нова књига нобеловца Орхана Памука Чудан осећај у мени. На другом месту је књига једне од најбољих савремених руских књижевница Татјане Толстој – Лаки светови, а одмах затим је књига есеја њеног земљака Александра Гениса Часови читања.

Вулкан најбоље продаје нови роман Умберта Ека Нулта тачка, у коме се писац, као у његовом глобалном бестселеру Име руже бави откривањем завера.

На штанду Евро Ђунтија, који даје велике попусте и до 70 одсто, владају стално гужве, али ипак се највише купују новитети. На првом месту је Марсовац Ендија Вира, коме је популарност донео истоимени филм са Метом Дејмоном у главној улози.

Који је ваш избор?

Информације су преузете са сајта www.b92.net.