Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Народна библиотека Србије и Градска организација слепих Београда 9. децембра организују низ програма којим ће обележити Међународни дан особа са инвалидитетом.

Целокупна манифестација одиграва се у Народној библиотеци Србије и отпочеће у подне, трибином „Библиотека за све – аудио-књига данас”, на којој ће говорити мр Весна Александровић, Драгиша Дробњак, Јагош Ђуретић, Недељка Ложајић и Душица Мурић.

За слепе и слабовиде учеснике биће организовано такмичење у читању на Брајевом писму и у раду на рачунару, а поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, биће уприличена серија читања одломака из књижевних дела овога писца на Брајевом писму.

biblioteka-za-sve

Поменутим програмима скреће се пажња на неке од проблема особа са инвалидитетом, као што су читање и приступ информацијама. Особе са тешкоћама у читању често се суочавају са недостатком приступачне литературе. Иако се чине напори да се свим грађанима омогући равноправан приступ информацијама и публикацијама, то још увек не задовољавава особе које имају потешкоће у читању. Важно је стога унапредити овај сегмент будући да читање и приступ информацијама значајно могу да допринесу успешном образовању, запошљавању и социјалној укључености особа са инвалидитетом.

Обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом отпочело је 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају да 3. децембра обележе овај дан са циљем да се свим људима омогуће једнака права и равноправно учешће у свим областима људског деловања.

Програм

–  12 сати, Амфитеатар – Трибина „Библиотека за све – аудио-књига данас”.

Учествују: мр Весна Александровић (Народна библиотека Србије), Драгиша Дробњак (Савез слепих Србије), Јагош Ђуретић (Албатрос плус), Недељка Ложајић (Народна библиотека Србије) и Душица Мурић (Народна библиотека Ужице).

–  13 сати, Атријум – „Бранко Ћопић и данас међу нама” – поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића, биће уприличена серија читања одломака из књижевних дела овога писца на Брајевом писму. Програм води Слободанка Матић.

–  14 сати, сала 105 и Читаоница за слепе и слабовиде – Такмичење слепих и слабовидих ученика и одраслих у читању на Брајевом писму и у раду на рачунару.

16 сати – Свечана додела награда најуспешнијим такмичарима.

У понедељак, 23. новембра 2015. у 12 сати у Вуковој сали Библиотеке града Београда одржаће се конференција за штампу поводом представљања пројекта намењеног популарисању читања код деце основношколског узраста ЧИТАМ, ПА ШТА.

На конференцији ће говорити Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Александра Вићентијевић, начелница библиотека „Доситеј Обрадовић” и „Исидора Секулић” и Виолета Ђорђевић, библиотекарка.

У сврху реализовања пројекта  „Читам, па шта” направљен је сајт, који ће бити представљен, и набављени су наслови оних књига које је неопходно да деца, да би учествовала у акцији, прочитају. Писани и сликани радови на тему одређене књиге биће постављани на сајт, а независна комисија, коју ће чинити стручни жири Библиотеке града Београда, вредноваће радове и тиме рангирати децу да се пласирају на виши ниво такмичења. Читава акција реализоваће се учешћем библиотека из мреже Библиотеке града Београда, Дечјег одељења Библиотеке града Београда и библиотекара основних школа на територији Београда.

Пројекат реализује Библиотека града Београда, уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Лагуна – највећи издавач, који је ове године, са реиздањима, имао више од 550 наслова, каже да је најпродаванија књига Ноћ када су дошли сватови, први том трилогије Казна за грех Јелене Бачић Алимпић. Друго место заузела је исповедна мемоарска књига Исидоре Бјелице Сама, а треће мушко виђење Педесет нијанси Сиве Греј Е. Л. Џејмс.Четврто место заузео је нови роман Владимира Кецмановића Осама, што показује да су посетиоци добро обавештени да је критика ово дело уврстила међу потенцијалне кандидате за НИН-ову награду. На петом месту је збирка мудрости Паула Коеља – Мактуб.

Чачанска Пчелица, један од пет најуспешнијих издавачких кућа у Србији по броју нових наслова, ставила је на прво место најпродаванијих књига оба кола едиције Деца читају српску историју.

Београдски Архипелаг је као најпродаваније наслове издвојио збирку светске кратке приче Скрати причу, светску премијеру новог романа Мајкла Канингема Дивљи лабуд и књигу Горана Марковића Три приче о самоубицама.

Чаробна књига, издавач који са подједнаким успехом издаје класике стрип уметности, али и лепу књижевност, као најпродаванији наслов Сајма издвојио је четврти наставак Миленијум саге Оно што нас не убије Даида Лагеркранца. На другом месту је једна од најпопуларнијих историјских романси – Анђелика Ан Голон. Следи класик девете уметности – Принц Валијант Хала Фостера. Ту су и Изабрана дела Давида Албахарија и друга трилогија Инструмената смрти Касандре Клер.

Креативни центар на овом Сајму најбоље је продавао књигу Јаниса Варуфакиса Овај свет може да буде бољи, па 366 језичких цртица Виолете Бабић, нови роман Јасминке Петровић Лето када сам научила да летим, едицију Весели вртић и роман бугарског књижевника Александра Секулова – Авантура на острву птица.

На штанду Геопоетике најбоље се продавала нова књига нобеловца Орхана Памука Чудан осећај у мени. На другом месту је књига једне од најбољих савремених руских књижевница Татјане Толстој – Лаки светови, а одмах затим је књига есеја њеног земљака Александра Гениса Часови читања.

Вулкан најбоље продаје нови роман Умберта Ека Нулта тачка, у коме се писац, као у његовом глобалном бестселеру Име руже бави откривањем завера.

На штанду Евро Ђунтија, који даје велике попусте и до 70 одсто, владају стално гужве, али ипак се највише купују новитети. На првом месту је Марсовац Ендија Вира, коме је популарност донео истоимени филм са Метом Дејмоном у главној улози.

Који је ваш избор?

Информације су преузете са сајта www.b92.net.