Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Дон Ригобертове бележнице

 

Ми немамо разумевање за концептуални карактер. Ви сте направили овај лепи нацрт моје куће и моје библиотеке полазећи од претпоставке – врло распрострањене, нажалост – да су у једном дому важне особе, а не предмети. Не критикујем вас што сте прихватили тај критеријум, преко потребан за човека вашега звања који не одбија да уважи муштеријино мишљење. Али моја концепција будућег дома потпуно је супротна. Односно: у овом малом изграђеном простору, који ћу звати својим светом и којим ће владати моји хирови, предност ће имати моје књиге, слике и графике; ми особе, бићемо грађани другога реда. Ове четири хиљаде свезака и стотину платана и графика оно су што мора да чини праисконски разлог за нацрт за који сам вас задужио. Ви ћете подредити пријатност, сигурност и удобност људи овим предметима.

Неопходан детаљ је димњак, који мора имати могућност да се, према мојој вољи, претвори у крематоријумску пећ за књиге и вишак графика. Због тога мора бити смештен врло близу полица и надохват моје столице, јер ми се свиђа да се играм инквизитора књижевних и уметничких несрећа седећи, а не стојећи. Објаснићу вам. Четири хиљаде свезака и стотину графика које поседујем непроменљиве су бројке. Никада их нећу имати више, како бих избегао преобиље и неред, али они никада неће бити исти, јер ће се непрестано обнављати, све до моје смрти. То значи да за сваку књигу коју додајем својој библиотеци уклањам неку другу, а свака слика – литографија, дрворез, ксилографија, цртеж, резбарија, миксографија, уље, акварел итд. – коју укључујем у своју збирку, замењује најнеомиљенију од свих. Нећу крити од вас да је одабир жртве мучан и, каткад, срцепарајућ, хамлетовско двоумљење које ме мучи данима, недељама, и које се потом обнавља у мојим ноћним морама. У почетку сам поклањао књиге и жртвоване графике јавним библиотекама и музејима. Сада их палим, одатле уклања димњака. Одлучио сам се за ту драстичну формулу, која отклања тескобу што морам да изаберем жртву уз љути осећај да чиним културно светогрђе, етичку трансгресију, онога дана, боље речено ноћи, кад сам – одлучивши да надоместим прекрасним Сислеом, надахнутим морем у Паракасу, репродукцију вишебојне конзерве Sampbell супе Ендија Ворхола – схватио како је глупо да кажњавам туђе очи делом за које сам проценио да је недостојно мојих. Тада сам је бацио у ватру. Гледајући како се пржи тај папир, окусио сам мутну грижу савести, признајем. Сад ми се то не догађа. Послао сам десетак романтичарских и индијанских песника у пламен и не мањи број скулптура, концептуалних, апстрактних, неформалистичких, пејзажних, портретних и светачких, како бих сачувао numerus clausus своје библиотеке и пинакотеке, без бола, него, штавише, под стимулативним утиском како проучавам критику књижевности и уметности како би то требало учинити: на радикалан, неповратан и сагорив начин. Додајем, да довршим с овим одломком, како ме та разбибрига забавља, али нипошто не делује као афродизијак па је стога сматрам ограничавајућом и слабом, сасвим духовном разбибригом која се не одражава на телу.

Надам се да нећете схватити ово што сте управо прочитали – надмоћ коју приписујем сликама и књигама над двоношцима од крви и меса – као хумористичку побуду или циничну позу. Није то, него већ уврежено уверење, последица тешких , али и врло пријатних искустава. Није ми било лако да дођем до начела које противречи старим традицијама – назовимо их хуманистичким са смешком на уснама – антропоцентричним филозофијама и религијама којима је непојмљиво да стварно људско биће, склоп од пропадајуће крви и меса, буде сматрано мање достојним занимања и поштовања од онога које је измишљено, које се појављује (или, рецимо, одражава, ако се тако пријатније осећате) у уметничким и литерарним сликама. Поштедећу вас појединости ове приче и прелазим на закључак до којега сам дошао и који сад обзнањујем не црвенећи се.

Није свет самопокретних грубијана, чији смо ви и ја део, оно што ме занима, оно због чега уживам и патим, већ ово мноштво бића покретаних маштом, жељом и уметничким умећем, присутних на сликама, графикама, у књигама које сам успео да прикупим дугогодишњом стрпљивошћу и љубављу. Кућа коју ћу изградити на Баранку, она коју ви треба да нацртате преправљајући пројекат од почетка до краја, више је намењена њима него мени или мојој новој супрузи или мом синчићу. Тројство које чини моја породица, без намере да богохулим, у служби је тих предмета, а ви то такође треба да будете кад се, пошто прочитате ове ретке, нагнете над сто за цртање како бисте исправили оно што је лоше урађено.

Ово што сам управо написао дословна је истина, не загонетна метафора. Градим ову кућу да бих патио и забављао се с њима, због њих и за њих. Потрудите се да ме опонашате током ограниченог периода у којем ћете за мене радити.

А сада, цртајте.

У данашње време, када је техника загосподарила на свим пољима наших живота, посебна вештина је постало васпитати дете и научити га да књиге воли и да у читању ужива.

Много је разлога због којих би требало развијати љубав према књизи и навику читања у што ранијем узрасту. Добра књига подстиче развој интелигенције, повезивање говорног и писаног језика, обогаћивање речника, продубљује машту и доприноси развоју креативног мишљења, усвајању моралних вредности и хуманих порука. То је активност која се преноси с генерације на генерацију и готово свако дете у њој ужива.

dete-cita-1

Некада, у време наших бака и дека, у време наших родитеља, пре појаве телевизије и компјутера, читање је било популарна активност у којој су људи уживали у своје слободно време. Већина одраслих сматра да је развијање читалачких навика везано за период поласка у школу, али притом превиђамо чињеницу да је то процес који почиње с првим контактом са књигом, процес који се негује и развија током читавог детињства. Уколико научимо дете да заволи књиге, пружићемо му основу за развој многих других вештина. На тај начин се побољшава његова способност комуникације и конверзације, а у школу ће кренути са позитивним ставом према књигама. Истраживања су показала да деца која су одгајана уз књиге, нису показивала само боље резултате када су језичке способности у питању већ су боље радила и тестове из математике.

Зашто наша деца не читају књиге и како то променити?

Никада није превише рано да почнете да читате свом детету и упознате га са једним од најлепших животних задовољстава. Када напуни само неколико дана, беба ће да „одговара” на ваш глас, ослушкујући и посматрајући шта се дешава око ње. Како бива старија, почеће да пушта одређене гласове. Зато је читање важан подстицај у развоју њеног говора. Од предшколског узраста, све до трећег разреда, дечја вештина читања расте. У овом периоду, у процесу учења читања, родитељи играју најважнију улогу. Дете које тек почиње учити да чита добија много више података о самој књизи кроз њено слушање него кроз самостално читање. Речник детета и вештина читања се брже и квалитетније развија кроз слушање читања, разумевање и објашњавање о значењу појединих речи. И запамтите, као и све љубави и љубав према читању се развија.

Како помоћи детету да заволи читање?

Читају ли данас деца уопште? Генерације које су од рођења изложене широкој употреби компјутера одрастају уз технологију која их упућује на мултитаскинг – истовремено обављање више радњи. Уче интуитивно и нелинеарно, а основа учења им није, као претходним генерацијама, читање.

Да ли ће дете постати љубитељ књига или не, зависи од много фактора. Ако одшкринемо та врата на прави начин, отварамо детету чаробни свет знања, могућности и маште. Оно можда није ни свесно да тај свет постоји, јер од најранијег узраста масовно прима мноштво (често и непотребних) информација са телевизије, радија, преко рачунара. Мада и ове „справе” имају много позитивних страна ако се паметно користе, књига разбуђује машту и омогућује детету да научи да слуша, да буде концентрисано и да учи нове речи и појмове.

Десет чудотворних начина за развијање љубави према књизи

Изаберите праве књиге.

Од избора књиге зависи колико ће дете да ужива у њој. Мала деца воле књиге које им привлаче пажњу и које могу са лакоћом да држе у рукама. За њих су идеалне тврде сликовнице, такозване поп апс књиге (чијим отварањем страна се формирају тродимензионалне слике), потом сликовнице намењене за воду, живих боја, са јасним и крупним сликама. Сликовнице са кратким, римованим песмицама, представљају добар избор, јер подстичу дете да развија машту – док само смишља приче. Још један практичан савет – покажите свом малишану да су књиге драгоцене тако што ћете направити библиотеку у којој ће бити дечје литературе, али и белетристике, научне фантастике, историјских књига. Водите рачуна да ваше дете прочита све класике које треба, али немојте ни да га затрпавате тиме. Дозволите му да се само распитује и истражује коју би следећу књигу могао да прочита јер су интересовања код сваког детета различита.

Књиге које „нису добре” за децу?

Ритуали читања

Било би добро да читање постане обавезан, веома важан део сваког вашег дана. Према речима стручњака, најбоље време за читање су вечерњи сати када дете има потребу за мирнијим активностима. То је време када се тензије спусте на минимум, ваше дневне обавезе су иза вас, а дете је опуштено и расположено да слуша. За одлазак у кревет малишану ће пријати лагане и смирене теме без жестоких акција. Подесите осветљење и удобно се сместите, у кутку који сте посебно осмислили за читање бајке. Полако читајте како би дете могло да разгледа слике, прати радњу и запамти ток приче. Међутим, уколико је сувише поспано увече, покушајте да уведете поподневно читање – након ручка или пред купање. Наравно, то не значи како треба да му читате само у тачно одређено време. Читање можете да употребите и као начин да смирите малишана када се превише разигра или као награду за добро понашање. Лепо је када дете само почне да тражи да му се чита. На вама је да се потрудите да му будете на располагању кад год оно затражи.

Дете у улози јунака

Умерено брзо читање, са повременим кратким паузама, даје детету прилику да се уживи у радњу, замисли људе, пределе и догађаје из приче. Измишљајте понекад приче јер ће дете бити очарано ако и њега поменете у причи с његовом омиљеном играчком, најбољим другом или љубимцем. Кад још мало одрасте, вероватно ће желети да му стално читате исту књигу. Одраслима се то може чинити бесмисленим, али је то детету веома важно. Све оно што је детету познато пружа му огроман осећај сигурности, а оно није толико сигурно као ви да ће се прича сваки пут исто завршити. То мора да се научи.

Разговарајте о прочитаном.

Подстичите дете да вам препричава прочитано, тиме развија не само способност комуникације, већ и концетрацију и способност издвајања битних детаља. Уколико је малишан још мали, бодрите га да сам смисли причу према сликама које види на корицама књиге. Пратите прстом речи док читате наглас да би малишан повезао текст са речима. Књигу држите на одстојању тако да дете види слике. Показујте слике које прате причу. Питајте га шта слике говоре са сваке стране. Када приметите да је нека привукла дететову пажњу, застаните и заједно попричајте о њој. Тиме ћете му помоћи да боље разуме смисао речи. Наведите га да показује оно што препознаје на сликама („Где је зека?”) и да само окреће странице. Можете повремено погрешити приликом причања приче и видети да ли ће вас исправити или ћете показати пса и рећи: „Ево маце!” како би оно могло да вам каже да нисте у праву. Све је то део навођења детета да учествује и да почне да мисли својом главом.

Ограничите употребу компјутера.

Временска ограничења и правила око коришћења било чега што има екран морају да буду доследна тако да деца не могу да се погађају са вама и да траже више од онога што им припада. Инстант задовољство које деци пружају телевизор, компјутер, видео-игрице и паметни телефони је превише моћно и свакако нешто са чим једна књига не може да се такмичи.

Будите пример.

Најбољи начин да дете заволи књигу јесте да је види често у вашим рукама. Ако је дете окружено књигама, ако ви доста читате, оне ће бити његово природно окружење и спонтано ће их заволети. Уколико дете примети да ви уживате у читању, то ће за њега бити веома моћна мотивација. И оно ће пожелети да опонаша оно што ви радите.

Библиотека, место где настају бајке!

Већ у предшколском узрасту можете заједно да одете до библиотеке да се ваше дете учлани. Чак и ако је тек почео да учи слова, у библиотеци можете заједно да бирате сликовнице, или књиге које ћете му ви читати. Тајновитост полица препуних књига, мирис папира, шуњање међу полицама у потрази за „пленом”, остаће у неизбрисивој успомени будућих малих читача.

dete-cita-3

Књига, најлепши поклон!

Када дете порасте и почне само да чита, постарајте се да може да дође до довољно разноврсних књига. Оне нису луксуз, већ су основна потреба. Ако имате више деце, било би исплативо да купите оне књиге које ће се читати више пута. Ако вам је буџет скроман, добре књиге увек можете наћи у библиотеци, у књижарама које продају старе књиге или на сајмовима, а увек их можете размењивати са пријатељима.

Силом се ништа не постиже.

Ако деца не воле да читају, неће заволети ни под притиском. Уместо често сувопарне лектире понудите им нешто од занимљивих авантуристичких или фантастичних романа. Никада не терајте дете да чита књигу у којој не ужива! Ако га књига не заокупи после неколико поглавља, пустите га да одустане. Уколико то не учините, читање ће му постати заморна обавеза, а не уживање.

Зашто је добро читати свом детету?

  • Зато што ћемо тиме подстицати осећање узајамне блискости.
  • Читајући детету подстаћи ћемо спознају и разумевање туђих и личних осећања, прихватање и уважавање социјалних начела и односа.
  • Читањем подстичемо развој запажања и памћења, закључивање и усвајање појмова.
  • Читањем подстичемо дететову машту и креативност.
  • Читањем утичемо на развој говора, припремамо га за самостално читање и, наравно, подстичемо развој читалачких навика.

Уколико сте васпитач или учитељ, подстакните родитеље да читају деци и да, на тај начин, код њих граде читалачке навике. Помозите родитељима – од тањег картона димензије 4×15 цм направите показивач за књиге са кратким упутством. Упутство треба да садржи важне елементе читалачког „ритуала”, на пример:

  • Седите удобно са својим дететом тако да обоје можете да видите странице књиге.
  • Замолите дете да вам исприча причу о сликама на насловној страни. Питајте га шта илустрација говори о причи.
  • Пратите прстом речи док читате наглас како би дете повезало текст са речима.
  • Питајте дете о сликама на свакој страни, шта оне говоре о ликовима и догађајима.
  • Ако дете жели, нека вама „прочита” причу.
  • Понудите детету да нацрта причу, можда нову насловну страну или нове авантуре главних јунака.

dete-cita-4

Припремила Мира Аврамовић

Извор: deteplus.rs

 

У Дворани Културног центра Београда јуче је почео први Фестивал књига, манифестација која на једном месту окупља преко 30 издавача из Србије и на којој су представљени пажљиво одабрани наслови из стручне литературе из области друштвених наука и пословне књиге.

Циљ фестивала је да се скрене пажња на значај релевантних садржаја у издавачкој продукцији Србије у области хуманистике, културе, уметности и укаже на глобалне трендове мултидисциплинарног приступа овим областима, као и да се укаже на значај издаваштва у националној култури Србије. Да се чује глас библиотекара и промовишу поједини наслови по избору издавача, без истицања и фаворизовања издавача, већ књига, и да ову врсту литературе приближи библиотекама.

У оквиру фестивала, одржан је панел „Тајна уласка у библиотеке”, који је осветлио лавиринт пута ових књига до библиотечких полица.

Током Фестивала књига биће одржан и циклус разговора на тему „Образовање на транзицији” (историја, економија, уметност, агрокултура).

Предвиђено је и да стручни жири, састављен од компетентних културних посленика из различитих области, изабере најбоље књиге у три категорије: књига која остварује научни допринос уз поштовање критеријума професионалног издаваштва, књига која доприноси иновативно-образовној пракси и вредно репринт издање старе књиге чија вредност и актуелност одолева времену.

Фестивал књига траје до 30. јануара.

Извор: b92.net

Никола Тесла је много читао од својих најранијих до последњих дана и већ у младости постао пасионирани зналац великог броја дела књижевних класика. Иако је живот провео у научном стваралаштву, био је велики поклоник књижевности, унеколико и књижевни стваралац, о чему сведоче његови сачувани записи.

Многа од књижевних дела знао је наизуст и често их казивао, и то на језицима на којима су створена. Прочитао је сва седамдесет два тома Волтерових дела, дивио се искрено генијалном Гетеу и другим светским песничким величинама, а од српских песника најдражи му је био Јован Јовановић Змај. Такође се и сам огледао на књижевном и књижевно-преводилачком плану.

Tesla

Његове забележене књижевне мисли, и оне о књижевности и књижевницима говоре о томе да се поносио својим српским пореклом и родом, али и да је своје родољубље умео ускладити са универзалистичким погледом на свет који је проистицао из жеље да све што чини – чини на добробит целокупног човечанства.

Свест да се са сваким може бити добар, али и да те нико не може волети као онај који ти је близак, зрачи из низа Теслиних записа, а највише је дошла до изражаја приликом његовог боравка у Београду 1892. године када је наишао на одушевљени дочек сународника. Отуда, из осећања блискости, и његово одушевљење Београдом, понетост Змајем и његов каснији преводилачки труд.

Током уприличеног Теслиног и Змајевог сусрета, пред више од стотину званица, Змај је хтео да подвуче значај овога тренутка тако што је не само написао песму у част Теслиног доласка, него и што је први пут јавно читао своје стихове.

Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд

Не знам шта је, је л’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о
На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).
Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу – сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.
Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.
И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.
Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.
Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.
Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја
Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.
Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.

Ганут топлим речима свог књижевног идола, млади геније је, очевидно потресен, заплакао и пољубио Змаја у руку. Са њим су плакале и званице. Ако постоји нешто племенито и свето у доживљају националне истоврсности и блискости који брише географске даљине, онда се то у Србији збило у том тренутку.

По повратку у Америку, Тесла, иако преокупиран научним радом и важним проналасцима, страсно се бацио на превођење Змајевих песама, и чак стигао да пише и о српској историји. Тако је настао и Теслин есеј из 1897. године о горкој судбини и робовању српског народа у коме Тесла интерполира Змајеве стихове и мисли у своје интерпретације косовске и посткосовске трагедије српског народа.

У есеју посвећеном Змају, по Теслином мишљењу највећем српском песнику, на самом почетку каже:

„Тешко да постоји народ који је доживео тужнију судбину од српског. Са висине свог сјаја, када је царство обухватало готово цео северни део балканског полуострва и велики део који припада Аустрији, српски народ је гурнут у безнадежно ропство после тоталног боја на Косову 1389. године против надмоћнијих азијатских хорди. Европа неће никада моћи да исплати велики дуг који има према Србима што су они, жртвујући и сопствену слободу, зауставили тај варварски продор. За Европу мој српски народ био је грудобран, а она му је узвратила ропством.”

Змају се Тесла посебно одужио и тако што је у америчком часопису „Век” објавио слово о њему („Zmaj Jovan Jovanovich the Chief Serbian Poet of Today”), практично његову исцрпну биографију, која обухвата чак и Змајево детињство и мало описиване почетке његове песничке каријере, а не само његове најважније песничке домете. Желећи да Змајеве песме представи што бољим, а своје преводе недовољно стиховним и мање изражајним у поређењу са снагом оригинала, Тесла је о Змајевим песмама записао и ово: „Толико су суштински српске да их је готово немогуће превести на други језик.”

(Део говора са отварања изложбе о Тесли у Привредној комори Београда)

Извор: Новости

У речницима страних речи може се прочитати да је библиотека грчког порекла и да је сложена од две речи: biblion – књига и theke – ковчег, преградак, ормар. То је, дакле, дословно: ормар за књиге, или, у слободнијем преводу, складиште књига. Сама реч biblion (књига) настала је према имену феничког града Библоса, одакле су стари Грци набављали листове папируса, по којима су онда писали и слагали их (тачније: савијали) у књиге – библосе.

Историја библиотеке и библиотекарства веома је дуга. Та је установа много старија и од саме речи библиотека. Археолози су средином 19. века открили остатке збирки глинених плочица исписаних клинастим писмом, старе четири, па чак и пет хиљада година. Касније, у 5. и 4. веку пре нове ере, у Грчкој су биле познате велике приватне (кућне) библиотеке појединих књижевника и филозофа, као што су били Еурипид, Аристотел и други.

Највећа јавна библиотека у старом веку била је чувена Александријска библиотека. Основана у 3. веку пре нове ере. Она је два века касније имала око 700.000 свитака и преко 42.000 преписа на различитим језицима.

Друга по величини била је у то време Пергамска библиотека са преко 200.000 свитака (папируса). У наше време у библиотекама се не чувају ни глинене плочице ни папируси из Библоса, него укоричене књиге, часописи, новине и друге штампане ствари (плакати и сл.). У великим библиотекама садржаји књига преносе се данас на микрофилмове, па се хиљаде дебелих томова могу сместити у нешто већу кутију, или на неколико компјутерских дискова.

Тако, ето, писане људске поруке мењају свој облик и начин преношења, а реч библиотека, којом се означава место где се оне чувају и користе, вековима траје, преносећи тако славу древнога града Библоса и старих грчких љубитеља и сакупљача књига.

poreklo-reci-biblioteka

Милан Шипка, Приче о речима

Ове књиге биле су оцењене као лоше за најмлађе.

1. ХЕЈ, ТАТА – Брајан Дојл

Онтарио (Канада): Дојлов издавач је добио писмо од директора школе у руралном делу Онтарија, у коме се наводи да су сви примерци књиге Хеј, тата враћени зато што промовишу негативне ставове и не садрже вредности  „позитивног грађанства”.

2. АШИНЕ МАМЕ – Розамунд Елвин
Британска Колумбија (Канада): Забрањена због промовисања хомосексуалности. Забрана укинута 2002.

3. ХАРИ ПОТЕР – Џоан Роулинг
Уједињено Краљевство: Забрањена је у многим хришћанским школама. Најчешћи разлог је промовисање вештичарења.

4. СУМРАК – Стефани Мејер
Аустралија: Тетралогија Сумрак забрањена је у неким основним школама у Аустралији због сексуалне експлицитности, која је непримерена узрасту за који је писана и због неких религиозних становишта.

5. РОМЕО И ЈУЛИЈА – Вилијам Шекспир
Јужна Каролина (САД): Осавремењену везију овог Шекспировог комада, у којој је оригиналан текст замењен модерним енглеским језиком, забранили су родитељи зато што је такав текст  „превише зрео” за децу, а сама драма се бави сексуалним темама које захтевају  „одређену зрелост”.

6. ШАРЛОТИНА МРЕЖА – Е. Б. Вајт
Канзас (САД):  „Животиње које причају су бласфемија и неприродне су”. Такође, критиковано је и поглавље романа у којем паук умире, јер је осењено као  „недолично за дечју књигу.”

7. ТАМО ГДЕ СУ ДИВЉЕ СТВАРИ – Морис Сендак
Југ Сједињених Држава: Забрањена је јер су се изливи беса главног јунака сматрали опасним понашањем, а Сендак је оптужен да глорификује такво понашање, што је навело психологе да те 1969. године оцене роман  „превише мрачним и застрашујућим”.

8. ЧАРОБЊАК И ОЗА – Л. Френк Баум
Детроит (САД): Забрањена 1957. у Градској библиотеци Детроита јер  „нема никакву вредност за модерно доба, а деци се у ум усађује кукавичлук.”

Још забрањених књига>>

Извор: www.glif.rs

Писменица вам представља 16 наслова који су током XX века били забрањени из најразличитијих разлога, а неки су и данас недоступни.

1. БИБЛИЈА – данас у свету постоји преко 450 верзија
У ССР: 1926–1956 (30 година)

Етиопија: 1986
Пошиљка од 40.000 примерака Библије за једну школу у Етиопији је задржана на неодређен период.

2. МАНИФЕСТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ – Карл Маркс и Фридрих Енгелс
Турска: 1848–2013 (165 година)
Забрањена због промовисања комунистичких идеја.

3. ЗОВ ДИВЉИНЕ – Џек Лондон
Немачка: 1933–1945 (12 година)
Забрањена јер се сматрала превише „радикалном”.

4. УЛИКС – Џејмс Џојс
Уједињено Краљевство: 1922–1930 (8 година)
Забрањена јер је садржала веома изражене сексуалне теме.

5. БУНАР УСАМЉЕНОСТИ – Редклиф Хол
Уједињено Краљевство: 1928–1949 (21 година)
Забрањена због бављења лезбијским темама, али је на крају поново објављена 1949.

6. ЉУБАВНИК ЛЕДИ ЧЕТЕРЛИ – Д. Х. Лоренс
Уједињено Краљевство: 1928–1960 (32 године)
Забрањена због многобројних опсцених израза и експлицитних описа сексуалних односа.

7. ВРЛИ НОВИ СВЕТ – Олдос Хаксли
Аустралија: 1932–1937 (5 година)
Током овог периода, сви примерци ове књиге из библиотека су спаљени.

8. РАКОВА ОБРАТНИЦА – Хенри Милер
САД: 1934–1965 (31 година)
Забрањена јер је проглашена „опсценом”.

Канада: 1938–1964 (26 година)
Забрањена јер је проглашена „опсценом”.

9. ПРОХУЈАЛО СА ВИХОРОМ – Маргарет Мичел
Русија: 1936–2001 (65 година)
Строго забрањена од стране комунистичког режима.

10. ЖИВОТИЊСКА ФАРМА – Џорџ Орвел
Куба: 1945 – до сада
Забрањена јер критикује комунизам.

Кенија: 1991 – до сада
Забрањена јер критикује корумпиране вође.

Кина: 1945–до сада
Није забрањена, већ је цензурисана. Верзија на енглеском је забрањена.

Русија 1945–1980
Забрањена јер критикује комунистичку Русију.

Уједињени Арапски Емирати: 2002 – до сада
Забрањена због садржаја који је у супротности са исламским вредностима.

11. 1984 – Џорџ Орвел
Русија: 1950–1990 (40 година)
Стаљин лично ју је забранио, јер је знао да је књига критика његове владавине. Током 60-их година, умало је забрањена у САД и Уједињеном Краљевству, због Кубанске ракетне кризе.

12. ЛОЛИТА – Владимир Набоков
Уједињено Краљевство: 1955–1959 (4 године)
Забрањена, јер је проглашена „опсценом”. Британска царина је имала налог да заплени све примерке ове књиге.

13. ЗЕЛЕНА ЈАЈА И ШУНКА – Др. Сус
Кина: 1964–1991 (27 година)
Забрањена због критике марксизма.

14. САТАНСКИ СТИХОВИ – Салман Ружди
Забрањена у 5 земаља: 1988 – до сада
Забрањена је из религиозних разлога у следећим земљама: Индија, Бангладеш, Судан, Јужноафричка република и Шри Ланка.

Забрањена у 16 земаља: 1989 – до сада
Забрањена из религиозних разлога у следећим земљама: Египат, Кенија, Либерија, Пакистан, Катар, Сенегал, Сомалија, Тајланд, Индонезија, Кувајт, Малезија, Папуа Нова Гвинеја, Саудијска Арабија, Сингапур, Танзанија, Венецуела.

15. АМЕРИЧКИ ПСИХО – Брет Истон Елис
Квинсленд, Аустралија: 1991 – до сада
Забрањена је да се продаје, може се купити само упакована.

16. ДА ВИНЧИЈЕВ КОД – Ден Браун
Либан: 2004 – до сада
Забрањена јер су католичке вође прогласиле ову књигу увредљивом за хришћанство.

Које књиге које „нису добре” за децу?

Извор: www.glif.rs

Старе књиге имају посебан мирис од којег срце сваког љубитеља књига заигра. Матија Стрлић са University College из Лондона описао га је као „комбинацију хербалне ноте са оштрим мирисом киселине и наговештајем ваниле преко основног мириса буђи, непогрешив мирис који је исто толико део књиге колико и њен садржај”.

Тајна овог мириса је у стотинама испарљивих органских једињења која се налазе у папирним странама, мастилу и лепку. Током времена, та испарљива органска једињења се распадају, отпуштајући хемикалије у ваздух, које допиру до наших носева. Нове књиге такође имају карактеристичну арому, али није толико развијена као код њихових старијих колега. Такође, различити материјали који се користе у изради књига ће дати и различит идентитет испарљивим органским једињењима.

miris-starih-knjiga

Compound Chemistry извештава да се дашак бадема може створити и од бензалдехида, док ванилин емитује арому ваниле. Слаткаст мирис потиче од толуена и етилбензена, а 2-етилхексанол ствара лаган флорални мирис. Поред тога, књига исто тако може и покупити мирисе којима је била изложена током свог века, као што су дим, оштећења од воде или пресовани цветови чувани међу страницама.

Знати зашто папир мирише тако како мирише је више од занимљиве чињенице; то сазнање може помоћи библиотекама да „нањуше” које су књиге и папири у опасности од пропадања.

Ако сте се пребацили на електронске књиге, али вам недостаје мирис старих књига док читате, постоји много опција у виду свећа, парфема и освеживача ваздуха, који ће помоћи да вам соба замирише на удобну, стару библиотеку (овде можете видети листу од 30 свећа и парфема са мирисом старих књига).

Извор: www.glif.rs

Више од 1000 људи, међу којима су и познате личности, данас је у Москви почело да се смењује у јавном читању романа „Рат и мир” Лава Толстоја, на интернету, радију и телевизији, током 60 сати.

javno-citanje-tolstoj

Око 1.300 глумаца, политичара и спортиста, грађана почело је у 10 сати по руском времену читање четири тома ремек-дела руске књижевности. Читање ће уживо моћи да се прати на неколико руских телевизија и радио-станица, као и на сајту voinaimir.com.

Јавно читање дела организовано је у оквиру „Године књижености” у Русији и одвија се у руским позориштима, музејима, биоскопским салама и другим местима које је Толстој споменуо у свом роману.

„Толстој држи нашу земљу на окупу”, рекла је праунука књижевника, Фекла Толстоја, која је инцирала јавно читање „Рата и мира”.

Дело ће се читати у Моксви, Санкт Петербургу, Казану, Јекатеринбургу, Омску, Грозном, и другим местима, јавила је агенција Риа новости и додала да ће читање бити организовано и у Паризу, Бечу, Пекингу и Вашингтону.

У свом чувеном делу Толстој је описао руско друштво током Наполеонове ере. „Рат и мир” је једно од два најважнија ремек-дела руског књижевника и сматра се једним од најбољих романа у светској књижевности.

Извор: Политика

Насловна фотографија: wikimedia.org