Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Најлепше је имати децу, јер деца су будућност, она су нада у боље сутра, вера да ће оно што следи заштитити старост.

Кад човек има децу, онда је све боље, јер када вас сви напусте, опет вам остају ваша деца. Све то пак повећава вашу одговорност јер, ако желите бољу будућност, онда морате свим силама настојати да томе и сами придонесете. Научити децу да се смеју, да мисле лепо, упозорите их да њихова хтења не буду већа од небеског свода, да њихове руке не прљају ничија детињства, и ничије жеље; морате их једноставно научити да воле. Јер ко волети зна, тога воле. Воле његова настојања, топлину његове добре руке, његове погледе.

Они други, они чије су мисли црње од најцрње ноћи, они чији се образи не жаре љубећи и чија се реч кида на паучинасте нити када крену у неухват, они други могу истезати своје вратове изнад површине животног тока, могу се вешати о рамена храбрих пливача, али их струја ипак вуче даље од обале, и дубље у мрак. Ти којима ноћ не служи за загрљаје, ти којима месечина не затвара ноћи и који трују лепоту својом назочношћу, тону и пре него што запливају. Ако имате децу, погледајте понекад у плави сатенски свод, па ако спазите макар једну звезду којој бисте желели бити ближе, сетите се деце, јер чак ако ви у томе и не успете, уместо вас све ће то учинити ваша деца.

Одговорите на сва њихова питања, нађите времена за њих па макар после морали читати и старе новине, пољубите њихове добре детиње снове, учините да њихове чудесно блиставе очи виде само добра свитања, ведре дане и велике звезде. Не допустите да њихову машту сатре зло. Не дајте да ваше дете одрасте ако је његова радост већа у узимању неголи у давању. Зауставите свет, зауставите време ако не стигнете дати деци све што им треба да одрасту у чистој лепоти, јер за оно што се сада догађа, нису крива деца.

Кад човек боље размисли, деца су још једино добро које је човечанству остало. Све друго уништено је у настојању да ситни људски створ буде већи од мисли, од речи – од Бога.

Синиша Главашевић

prica-za-roditelje-2

Извор: www.ucenici.com

Прочитајте савете за родитеље школараца које даје познати амерички психолог и аутор више од 40 књига – др Кевин Леман. Он је међународно познати психолог, радијска и телевизијска личност и говорник, члан Удружења америчких психолога. Аутор је преко 30 Тајмсових бестселера и награђених књига, и учествовао је у свим најгледанијим америчким радио и телевизијским програмима.

Прочитајте неколико његових најпознатијих савета за родитеље школске деце.

✔ 1. Никада не питајте дете да ли има домаћи задатак. Створите такву атмосферу у породици да дете зна да очекујете да има добар успех у школи и даје све од себе, али да је само одговорно за своје обавезе, као што су домаћи задаци. Наравно, уколико дете не испуњава своје школске обавезе и то се одражава на успех, ускратићете му разне привилегије као што су изласци, дружења, рођендани, играње на рачунару или одлазак у биоскоп.

✔ 2. Престаните да будите децу и свакодневно их пожурујете да како не би закаснила у школу. Ви нисте будилник у људском облику. Деца треба да добију свој будилник, и ту престаје свако ваше ангажовање око устајања. Наравно, у почетку ће вероватно каснити, али ви ни случајно не треба да их будите нити штитите од последица. Напишите учитељици поруку и објасните у њој да дете нема никакво оправдање за своје кашњење, и тражите да поступи онако како се поступа са децом која касне на часове. Наравно, уколико школски успех детета трпи због његових кашњења, опет ступа на сцену ускраћивање привилегија.

✔ 3. Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут: „Ооо, то је баш добро за тебе!”. Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

✔ 4. Никад не питајте дете: „Како је било у школи?” Добро знате да ништа нећете сазнати запиткивањем, а ипак упорно понављате ову реченицу сваког дана. Уместо тога, ћутите и чекајте да дете само почне да прича. Када се то деси, немојте ни тада постављати додатна питања, већ користите чаробну реченицу: „Причај ми више о томе”. За почетак, у питању је заповест, а не питање, и то заповест која не звучи нимало ауторитарно, па ће је дете без отпора прихватити, а ви ћете коначно почети да добијате праве информације.

✔ 5. Не дозволите да дете буде претрпано ваншколским активностима. Деца нису хрчци, скините их са точка! Она треба да проводе више времена у породици, јер тамо граде карактер и усвајају вредности. Свакодневно јурцање са тренинга на час глуме па на курс страног језика упропастиће ваш породични живот а вас претворити у зомбија. Стриктно се држите правила – само једна ваннаставна активност по детету. А када већ почне да тренира фудбал или учи енглески, не дозволите му да брзо одустане, већ га натерајте да истраје неко време, јер ништа није лако кад први пут пробате. Упозорите га да ће ове активности морати да се држи шест месеци пре него што може да се пребаци на неку другу.

Извор: сајт Детињарије

Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна цркваизрачунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.

srpski-rodoslov
Родитељи су отац и мајка детета:
Мајка – женски родитељ детета (биолошка мајка);
Отац – мушки родитељ детета (биолошки отац);
Очух – муж мајке за њену децу из претходног брака или ванбрачне везе;
Маћеха – очева жена његовој деци из претходног брака или ванбрачне везе.

Браћа и сестре родитеља и њихови супружници:
Стриц или чича, чика, ћић – очев брат;
Стрина – супруга очевог брата (није у крвном сродству);
Ујак– мајчин брат;
Ујна – ујакова жена (није у крвном сродству);
Тетка – очева или мајчина сестра;
Тетак или теча – теткин муж (није у крвном сродству).

Сродници по правој нисходној линији (потомци):
Син – мушко дете родитеља;
Кћер или ћерка – женско дете родитеља;
Пасторак – син очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
Пасторка – кћерка очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
Унук – синовљев или кћерин син;
Унука – синовљева или кћерина кћерка;
Праунук – унуков или унукин син;
Праунука – унукова или унукина кћерка;
Чукунунук – праунуков или праунукин син;
Чукунунука – праунукова или праунукина кћерка;
Беле пчеле – деца чукунунука.

Потомци заједничких родитеља или само једног заједничког родитеља:
Брат – син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
Сестра – кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци;
Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци.

Сродници по правој усходној линији (преци):

0 Син, ћерка
1 Отац, мајка
2 Деда, баба
3 Прадеда, прабаба
4 Чукундеда, чукунбаба
5 Наврдеда, наврбаба
6 Курђел, курђела
7 Аскурђел, аскурђела
8 Курђуп, курђупа
9 Курлебало, курлебала
10 Сукурдов, сукурдова
11 Сурдепач, сурдепача
12 Парђупан, парђупана
13 Ожмикур, ожмикура
14 Курајбер, курајбера
15 Сајкатав, сајкатавка
16 Бели орао, бела пчела

Двородно сродство (тазбина и пријатељство):
Свекар — мужевљев отац;
Свекрва — мужевљева мајка;
Таст или пунац — женин отац;
Ташта или пуница — женина мајка;
Зет — ћеркин или сестрин муж;
Снаха или снаја — синовљева, унукова или братова жена;
Девер — мужевљев брат;
Јетрва — жена мужевљевог брата;
Заова — мужевљева сестра;
Својак или свак — мужевљеве сестре муж;
Шурак или шуријак — женин брат;
Шурњаја — жена жениног брата;
Свастика — женина сестра;
Пашеног, пашанац или свак, баџа/o, шогор — муж женине сестре;
Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
Пријатељ — отац кћеркиног мужа или синове супруге;
Прија — мајка кћеркиног мужа или синове супруге.

Извори:
Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)
Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве