Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Lingvista Rada Stijović smatra da uvođenje imenica ženskog roda za označavanje profesije, kao što su psihološkinja, pedagoškinja ili ginekološkinja uopšte nije potrebno jer se jednostavno ne uklapa u srpski jezik. Na ovaj način nikako se ne postiže navodna ravnopravnost polova, već sasvim suprotno – izdvajaju se različitosti.

– To je bio razlog zbog koga su se žene u Srbiji pre više od sto godina pobunile protiv svojih ženskih prezimena, na primer Markovićka ili Markovićeva, i tražile da nose muška prezimena – Marković. Upravo zato da se ne bi izdvajale, da se ne bi potencirala njihova različitost. Dakle, kada je ime profesije u pitanju, ne bih menjala ništa. Rečenica: Ja sam profesor, a moja sestra advokat ni najmanje ne diskvalifikuje ženu, niti nam oduzima bilo kakva prava – kaže Stijović.

O pravilima promene ženskih prezimena pročitajte OVDE.

– Politički korektan rečnik je iskonstruisan i isforsiran. Ne treba nikog vređati, nazivati pogrdnim imenima, omalovažavati, a u rečima koje se danas nazivaju nekorektnim toga nema – kaže Rada Stijović.

U poslednje vreme među dokonim srpskim braniocima časti ocvalih devojaka često se govori o ukidanju imenica gospođa ili gospođica, da se ne bi osećale uvređenim one pripadnice nežnijeg pola koje nisu htele ili nisu mogle da nađu muža.

– Onda bismo morali da ukinemo i imenice devojka i žena, kad prva označava neudatu, a druga udatu osobu. Kud bi nas to odvelo i zašto? Ako smo slobodne ličnosti i izborimo se za prave vrednosti, za to na primer da nijedna od ovih reči nije pogrdna, zašto bi nam smetalo da nas imenuju jednom od njih? – smatra Stijović.

Slično je i sa imenicama Ciganin, Šiptar ili crnac.

– Šiptari i Cigani sami sebe zovu tako. Ako kažemo da je to pogrdno, onda mi grešimo, mi dajemo boju tim rečima koju one očito nemaju jer se ti narodi ne bi sami tako zvali. Imenica crnac takođe nije pogrdna. Naprotiv, kod nas se kaže radim kao crnac, što znači da radim mnogo, vrdeno, naporno…

– I zašto onda ukidati tu imenicu? Možda ona u Americi ima drugačije značenje, zbog njihovog nekadašnjeg odnosa prema crncima, ali to nas ne obavezuje da mi nešto menjamo u našem svom jeziku. Ako to neko traži od nas, treba mu objasniti, a ne raditi po onoj narodnoj videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu – kaže Stijović.

Kako se po mnogo čemu ugledamo na Ameriku i velike evropske zemlje, ne bi bilo čudno da prihvatimo inicijativu o zabrani socijalno neprihvatljivih izraza. Njima je obuhvaćeno dvadeset tri pojma koje treba izbaciti ne samo iz javnog govora već iz dnevne upotrebe. Tako izrazi kao što su samohran ili nezaposlen postaju diskriminatorski, a siromašan se može nazvati samo socijalno ugroženim.

– Socijalno ugrožen je daleko gora reč nego siromašan, rekla bih čak s izvesnom dozom pogrdnosti. Možda neko hoće njom da kaže da je tog siromašnog neko drugi ugrozio i da on sam nije kriv zato što je siromašan, ali to mi se nekako čini demagoškim. Što se tiče izraza samohran, za mene je to lepa reč koja u sebi čuva i staru reč hraniti, u smislu čuvati, brinuti. Šta u njoj ima loše? Ne treba je primenjivati onda kada su roditelji rastavljeni, ali oboje brinu o detetu ili deci. Tada ne bih rekla samohrana majka ili samohrani otac. Ali, u slučaju kad zaista samo jedno brine, to treba i reći. Ako nećete da se zna da sami brinete o detetu, nemojte reći ništa, ni tu niti neku drugu reč, osim otac ili majka – ističe dr Stijović.

kinje

Izvor: vesti-online.com

Kada udajom žena svom prezimenu doda muževljevo, prvo se piše devojačko pa onda ono koje je udajom dobila. Između ova dva prezimena se ne piše crtica.

Bez obzira na to da li je reč o muškom ili o ženskom prezimenu, u srpskom jeziku se, izuzev u spiskovima, u kojima je zbog azbučnog reda naglašeno drugačije, prvo piše ime pa onda prezime.

Za razliku od muških prezimena, ženska prezimena koja se završavaju na -ić ili na -o ne menjaju se po padežima. Reći ćemo – Pozovite gospodina Jovanovića, ali – Pozovite gospođu/gospođicu Jovanović.

 Muško prezime može dobiti „ženski” oblik ako mu dodamo nastavak -ka ili -eva/-ova: Jovanovićka, Jovanovićeva. U tom slučaju se ženska prezimena menjaju po padežima: Jovanovićke/Jovanovićeve, Jovanovićki/Jovanovićevoj, Jovanovićku/Jovanovićevu, Jovanovićkom/Jovanovićevom, Jovanovićki/Jovanovićevoj.

Nekada je žensko prezime sa nastavkom -eva/-ova – Jovanovićeva, Pažinova – označavalo ćerku nekog Jovanovića, odnosno Pažina, a prezime sa nastavkom -ka – Jovanovićka, Pažinka – suprugu Jovanovića, odnosno Pažina. Danas se ovo pravilo ne poštuje, jer se žena ne posmatra kao osoba koja nekome pripada.

Međutim, u savremenom srpskom standardnom jeziku od dve moguće forme (na -eva/-ova, odnosno na -ka) uobičajeniji su oblici na -eva/-ova. Oblici prezimena s nastavkom -ka mahom se održavaju u kolokvijalno-familijarnom govoru, i to uglavnom kod dvosložnih imenica, onih u kojima je drugi slog segment -ić, poput Katićka, Ivićka i sl., mada i u ovim slučajevima prednost imaju oblici Katićeva, Ivićeva i sl. U nekim prilikama ili sredinama prezimena na -ka se doživljavaju kao oblici s negativnom konotacijom.

Ukoliko se žensko prezime završava na -a, ono će se menjati po padežima kao imenice ženskog roda na -a: Bjelice, Bjelici, Bjelicu, Bjelicom, Bjelici.

Često kažemo, na primer: Izjavila je Petrović, Popović nije potpisala itd., odnosno prezime koje označava osobu ženskog pola upotrebljavamo samostalno. Međutim, to nije jezički pravilno jer su ove imenice (Petrović, Popović i sl.) muškog roda. Takođe, ni rečenice gde pol nije naglašen, na primer: Stiže Popović, nisu preporučljive, iako su jezički ispravne, jer ne donose informaciju o polu osobe o kojoj govorimo. Zato uz prezime treba upotrebljavati reč koja će naznačiti da govorimo o osobi ženskog pola; to može biti titula, zanimanje, ime itd: Gospođa Popović stiže.