✎ Када удајом жена свом презимену дода мужевљево, прво се пише девојачко па онда оно које је удајом добила. Између ова два презимена се не пише цртица.
✎ Без обзира на то да ли је реч о мушком или о женском презимену, у српском језику се, изузев у списковима, у којима је због азбучног реда наглашено другачије, прво пише име па онда презиме.
✎ За разлику од мушких презимена, женска презимена која се завршавају на -ић или на -о не мењају се по падежима. Рећи ћемо – Позовите господина Јовановића, али – Позовите госпођу/госпођицу Јовановић.
✎ Мушко презиме може добити „женски” облик ако му додамо наставак -ка или -ева/-ова: Јовановићка, Јовановићева. У том случају се женска презимена мењају по падежима: Јовановићке/Јовановићеве, Јовановићки/Јовановићевој, Јовановићку/Јовановићеву, Јовановићком/Јовановићевом, Јовановићки/Јовановићевој.
Некада је женско презиме са наставком -ева/-ова – Јовановићева, Пажинова – означавало ћерку неког Јовановића, односно Пажина, а презиме са наставком -ка – Јовановићка, Пажинка – супругу Јовановића, односно Пажина. Данас се ово правило не поштује, јер се жена не посматра као особа која некоме припада.
Међутим, у савременом српском стандардном језику од две могуће форме (на -ева/-ова, односно на -ка) уобичајенији су облици на -ева/-ова. Облици презимена с наставком -ка махом се одржавају у колоквијално-фамилијарном говору, и то углавном код двосложних именица, оних у којима је други слог сегмент -ић, попут Катићка, Ивићка и сл., мада и у овим случајевима предност имају облици Катићева, Ивићева и сл. У неким приликама или срединама презимена на -ка се доживљавају као облици с негативном конотацијом.
✎ Уколико се женско презиме завршава на -а, оно ће се мењати по падежима као именице женског рода на -а: Бјелице, Бјелици, Бјелицу, Бјелицом, Бјелици.
✎ Често кажемо, на пример: Изјавила је Петровић, Поповић није потписала итд., односно презиме које означава особу женског пола употребљавамо самостално. Међутим, то није језички правилно јер су ове именице (Петровић, Поповић и сл.) мушког рода. Такође, ни реченице где пол није наглашен, на пример: Стиже Поповић, нису препоручљиве, иако су језички исправне, јер не доносе информацију о полу особе о којој говоримо. Зато уз презиме треба употребљавати реч која ће назначити да говоримо о особи женског пола; то може бити титула, занимање, име итд: Госпођа Поповић стиже.
“Када удајом жена свом презимену дода мужевљево, прво се пише девојачко па онда оно које је удајом добила. Између ова два презимена се не пише цртица.” Надам се да то не важи ретроалтивно, за ранија двострука презимена, са цртицом? ,
Поштовани Радомире, мислите – да ли би нешто требало мењати у документацији?
Мислим да је овде неизоставно морало да буде додато и објашњење (допунски став ако је ово члан неких Правила) да се та одредба НЕ ОДНОСИ НА РАНИЈА двострука презимена писана са цртицом. Њоме се, наиме, директно, против-законито мења ознака личног идентита. Посебно што буквално примењивање тог начина уноси грдне збрке у личну, административну, судску и друге докуметације!!! Моја супуга има такво презиме (са цртицом, наравно) па је имала доста неприлика …
Овај текст се односи на правописна правила, не на закон. Раније је, по Правопису, било дозвољено писање двојних презимена са цртицом. Отуда презимена са цртицом и без ње. Данас су присутне обе варијанте. Да ли ће неко због тренутно важећих правила, која ће се можда променити поново, мењати документа – то је ствар избора.
Како се ословљавају жене које користе два презимена, са или без додатка -ева, може ли са оба – г-ђа Јовановићева Петровићка? Можда би баш ово задње било најбоље.
Из тог разлога ми се чини да би требало инсистирати на враћању старог облика са -ева за ћерхе и са -ка за удате жене. То није ништа дерогативно ни ниподаштавајуће, указује да ли се ради о девојци или удатој особи, а и може се мењати по падежима што је правилно и згодно јер уклања нејасноће.
Што се тиче презимена страног порекла мислим да она не би требало да се уопште деклинирају, са или без цртице, госпођица Џонс, госпођа Рајхл-Кир. Овде нисам баш сигуран па бих замолио поштовану Раду Стијовић да појасни промену страних имена и презимена.