У српском језику имамо придев бриљантан. Брилијантан не постоји, само брилијантски (који се односи на брилијант: брилијантски прстен, брилијантска огрлица, игла итд.).
Бриљантан значи блистав, сјајан; у фигуративном значењу – онај који се нарочито истиче, изванредан, сјајан, изврстан: бриљантан успех, бриљантан студент итд.
Бриљантност (не брилијантност) је особина онога који је бриљантан, онога што је бриљантно.
Бриљирати значи нарочито се истицати, имати великог успеха у нечему – на испиту, у школи итд.
Брилијант (бриљант) је дијамант брушен на посебан начин, који се одликује лепим сјајем. По њему је настао придев брилијантски.