Каже се кожух, а не кожук, нити кожув.
Савременом спонтаном српском језику својствени су само облици са в уместо изворног х у примерима: бува (али презиме Буха), мува, дувати, грувати, кувати, кувар, протува, дуван, мувар (али у стручној литератури и мухар, мухара и зоол. мухарица), ђинђува и сл.
Знатно је реалнија равноправност облика уво и ухо, глув и глух, сув и сух (али је обичније сухомеснати него сувомеснати производи), пастух и пастув, вајат и хајат.
У српски језички стандард спада само рухо, њух, дух, задуха, кожух, трбух, крух; дакле, облици са в неправилни су.
Глас џ је доследно замењен гласом ј у речима аждаја, проја, промаја, јендек. Аждаха је, рецимо, карактеристична за муслиманске средине.
У облицима снаха и кухиња треба давати предност у односу на фамилијарно снаја и разговорно кујна.