На данашњи дан, 13. децембра 1797, у Диселдорфу је рођен велики немачки песник – Хајнрих Хајне.
ЛОРЕЛАЈ
Ја не знам шта треба да значи
Та тако тугујем,
О некој старинској причи
Једнако умујем.
Ту мирно протиче Рајна,
Хладно је, хвата се мрак!
На врху брега игра
Последњи сунчев зрак.
А на том брегу се види
лепоте девојке стас;
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.
Са златним чешља је чешљем,
И пева још уз то,
А глас од песме звучи
Силно и чудесно.
Лађара у малом чуну
Њен дивљи заносни тон;
На стене не гледа доле,
Већ горе гледа он.
И сад лађару и чамцу
Ја мислим да је крај:
А све то са својом песмом
Учини Лорелај.
У ОБЛИКУ НЕЈЕДНАКОМ…
У облику неједнаком
Близу тебе увек стојим
Увек тужим и ти увек
Бол задајеш груд’ма мојим.
Кад кроз баште мирисаве
Лети ходиш ходом милим,
па лептира згазиш малог,
зар не чујеш како цвилим?
Кад узбереш ружу коју
Па, с весељем детињијем
рашципаш је, зар не чујеш
Како јецам болом свијем?
И кад руже рашчупане
Усуди се трње које,
Па ми меки прст убоде,
Зар не чујеш боли моје?
Зар не чујеш у мом гласу
Моје муке што ме гуше?
Ноћу јецам и уздишем
Из дубине твоје душе.
ИМАШ БИСЕР
Имаш бисер, дијаманте
И све за чим свет уздише;
Ти најлепше очи имаш –
Моја мила, шта ћеш више?
Твоје миле, дивне очи
Из срца ми измамише
Безбројне и вечне песме –
Моја мила, шта ћеш више?
Твоје миле, дивне очи
Многим болом мене бише;
Ти ме њима упропасти –
Моја мила, шта ћеш више?