„Све су одрасле особе некад биле деца. (Али се мало њих тога сећа.)”
„Одрасле особе никад ништа не разумеју саме, а децу замара да им све увек из почетка објашњавају.”
„Дуго сам живео међу одраслима. То није битно поправило моје мишљење о њима.”
„Одрасли воле бројеве. Кад им причате о неком свом новом пријатељу, никад вас не питају о оном што је битно. Никад вам не кажу: Какав је звук његовог гласа? Које игре највише воли? Скупља ли лептире? Питају вас: Колико има година? Колико има браће? Колико је тежак? Колико му отац зарађује? И тек тада верују да су га упознали. Ако одраслима кажете: Видео сам лепу кућу од ружичасте цигле с мушкатлама у прозорима и голубовима на крову…, они неће моћи да замисле ту кућу. Њима ваља рећи: Видео сам кућу од сто хиљада франака. Тада ће узвикнути: Како је лепа! (…) Такви су они. Не ваља се зато на њих љутити. Деца морају много тога да праштају одраслима. Но ми који разумемо живот, ми, наравно, не маримо за бројеве!”
„Много је теже судити самом себи него другима. Ако успеш себи добро да судиш, значи да си прави мудрац.”
„На идућој планети живео је неки пијанац. Та посета беше врло кратка, али је дубоко растужила Малог Принца. Шта ти ту радиш?, упита он пијанца, кога нађе како ћутке седи пред гомилом празних и гомилом пуних боца. Пијем, одговори пијанац туробно. Зашто пијеш?, упита га Мали Принц. Да заборавим, одговори му пијанац. Шта да заборавиш?, распитивао се Мали Принц, који га је већ жалио. Да заборавим да се стидим, признаде му пијанац, обарајући главу. Чега се стидиш?, распитивао се Мали Принц, који је желео да му помогне. Стидим се што пијем!, заврши пијанац и заувек утону у ћутање. И Мали Принц побеже збуњен. Одрасли су заиста веома, веома чудни, рече он у себи док је путовао.”
„Где су људи?, настави, напокон, Мали Принц. Човек је усамљен у пустињи…. Човек је усамљен и међу љидима, добаци змија.”
„Људи немају маште. Понављају оно што им се каже.”
„Шта то значи припитомити? То је нешто већ одавно заборављено, објасни лисица. То значи успоставити везе. Успоставити везе? Наравно, потврди лисица. Ти си за мене још увек само дечак сличан стотинама хиљада других дечака. И ниси ми потребан. А ни ја теби нисам потребна. Ја сам за тебе тек лисица налик на стотине хиљаде лисица. Али уколико ме припитомиш, бићемо стварно потребни једно другом. Ти ћеш за мене бити једини на свету. Ја ћу за тебе бити једина на свету.”
„Људи више немају времена да било шта упознају. Они купују већ готове ствари код трговаца. Али како не постоје трговци пријатељима, људи више намају пријатеља.”
„Ево моје тајне. Врло је једноставна: човек само срцем добро види. Битно је очима невидљиво.”
„Али очи су слепе. Треба тражити срцем.”
„Оно што је важно не види се.”
„За вас, који исто тако волите Малог Принца, као и за мене, све на свету се мења ако је негде, богзна где, нека овца коју не познајемо појела једну ружу или није… Погледајте небо. Запитајте се: Да ли је овца појела ружу или није? И видећете како се све мења… А ниједна одрасла особа неће никада разумети да је то толико важно.”