Када се у речи нађу у додиру два сугласника различите звучности, први у изговорном низу се прилагођава другоме. Други сугласник од два у непосредном додиру својом артикулацијом утиче на први, па се ово једначење у фонетици назива регресивна асимилација сугласника по звучности.
Прави сугласници, по артикулационо-акустичном елементу звучност / безвучност подељени су у парове чији се чланови артикулационо-акустички разликују само по звучности.
Звучни сугласници: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ
Безвучни сугласници: П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц
Сугласници Ф, Х, Ц немају своје звучне парњаке.
Подела сугласника у српском језику>>
У ситуацији када се звучни нађу пред безвучним сугласницима – претварају се у своје безвучне опоненте, и обрнуто, када се безвучни нађу пред звучним сугласницима – претварају се у своје звучне опоненте.
врабац – врапца; топ – тобџија
бег – бекство; бурек – бурегџија
назадак – назатка; сват – свадба
жеђ – жећца
држати – дршка
наручити – наруџбина; папуча – папуџија
Безвучни сугласници Ф, Х, Ц испред звучних сугласника остају незамењени јер немају својих звучних парњака: Врхбосна, Салихбеговић. Наравно, пред њима ће звучни сугласници бити замењени својим безвучним алтернантима: потхранити, расформирати, исцурети.
Испред сонаната (гласника), који су звучни, али – са особинама вокала, безвучни сугласници се неће замењивати својим звучним алтернантима: сјединити, смрвити, слика, својство, творба, тврдити, трести, причати. Са своје стране, ни сонанти такође не мењају своју звучност када се нађу пред безвучним сугласницима: крст, рт, Јанко, шампањ, цинк, странка, сламка, пољски.
Наш правопис предвиђа и неке изузетке.
У писању, звучно Д остаје неизмењено безвучним алтернантом Т испред безвучних С и Ш, и то у свим положајима у речи: одсуство, а не отсуство; председник, а не претседник нити прецедник; средство, а не сретство; предшколски, а не претшколски; одшетати, а не отшетати; подшишати, а не потшишати итд.
У писању, звучно Ђ остаје неизмењено безвучним алтернантом Ћ у положају испред наставка -ство: вођство, а не воћство.
Неизмењени остају и звучни сугласници пред безвучним, и обрнуто, када се налазе на крају префикса, или речи у сложеницама у којима би доследна замена одговарајућим алтернантима утицала на значење речи: предтурски, а не преттурски нити претурски; подтекст, а не поттекст нити потекст; постдипломски, јурисдикција, адхерентан и сл.
До одступања долази и у писању неких страних имена и придева од њих изведених: Вашингтон, а не Вашинктон, вашингтонски; Питсбург итд.
Читајте о најчешћим језичким недоумицама у српском језику ОВДЕ.
Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Живојин Станојчић, Љубомир Поповић