Ако сматрате да је апостроф био један од Исусових следбеника, никада нећете радити за мене. Уколико мислите да је тачка са запетом део пушке, нећу вас запослити. Уколико се разбацујете запетама као да вам је то последње, можда имате неке шансе да доспете до фоајеа пре него што вас љубазно испратимо из зграде.
Неки ће можда сматрати да је мој приступ граматици помало екстреман, али више волим да употребим фразу Lynne Truss – ја сам само језички пуриста. Не гајим ни трунку толеранције према граматичким грешкама које чине да људи делују глупаво.
Међутим, нас двоје се не слажемо у ставу према томе шта значи немати ни трунку толеранције. Она сматра да би људе који погрешно или уопште не употребљавају апострофе требало да удари гром, да умру на месту и да буду сахрањени у необележеној гробници. Ја само мислим да не заслужују запослење, иако су довољно квалификовани за позицију за коју конкуришу.
Свако ко конкурише за позицију у обе моје компаније полаже граматичке тестове. Ако они који се надају запослењу нису у стању да разликују је л’ и јер, њихове пријаве ће завршити у канти за отпатке.
Тачно је да се језик стално мења, али то не значи да граматика није битна, напротив. Правилна употреба граматике пружа кредибилитет, посебно на интернету. У постовима на блогу, на Фејсбуку, у имејлу, на веб-сајтовима компанија речи су оно чиме представљамо себе и своје пројекте. Људи нас осуђују ако не умемо да разликујемо извинути и извинити, је л’ и јер, алузија и илузија итд.
Већини запослених у мојим фирмама писање није у званичном опису посла, али граматичке тестове раде сви наши запослени, укључујући и људе у продаји, особље са пријема, програмере итд.
То што немам толеранције према граматичким грешкама можда делује мало непоштено. Међутим, познавање граматике и способност да је научимо има везе са интелигенцијом, зар не?
Ако некоме треба више од двадесет година да научи када да употребљава је л’, а када јер, то ми само говори да тај неко нема задовољавајуће потенцијале када је реч о учењу.
Употреба граматике не односи се само на присећање граматичких правила које смо научили у школи. Уверио сам се у то да људи који мање греше на овим тестовима мање греше при обављању послова који уопште нису у вези са писањем. На пример, програмери који обраћају пажњу на изражавање у писаној форми такође имају тенденцију да обраћају већу пажњу на то како кодирају. У својој суштини, кодирање је проза. Добар програмер је много више од преписивача кодова; програмери су есејисти који раде са традиционалним естетским и књижевним нормама. Поента је у томе да би програмере требало лако да разумеју и људска бића, не само компјутери.
Све је у детаљима. Запошљавам људе који воде рачуна о тим детаљима. Кандидати који не сматрају писање важним вероватно ће занемаривати и друге битне ставке. Ако сте аљкави на пољу граматике, аљкави сте, вероватно, и на другим пољима.
Из тих разлога кандидатима за посао дајем граматичке тестове. Сви кандидати у биографији наводе да воде рачуна о детаљима; ја им пружам могућност да то и докажу.
Kyle Wiens
Извор: hbr.org