Одређени и неодређени вид придева је категорија коју има већина описних придева.
Одређени вид придева, који се исказује облицима адјективне промене, значи да је оно на шта се односи именица уз коју тај придев стоји нешто одређено или већ поменуто, нпр. Стари морнар им добаци уже.
Овакво значење нема неодређени придевски вид, што се изражава облицима мешовите промене, било атрибутски, нпр. Стар човек се брзо умори, било именски део предиката, нпр. Тај човек је стар.
Иако постоје посебни падежни наставци за ова два придевска вида, у данашњем српском језику разлика међу њима сачувала се практично само у номинативу једнине мушког рода (стар, стари).
Одређени придевски вид користи се обавезно:
– у синтагми са показним заменицама, нпр. овај нови капут (а не овај нов капут);
– у саставу двочланог или вишечланог имена или назива, нпр. Свети Сименон Мироточиви, Нови Сад, Мали Мокри Луг и сл.;
– у саставу двочланих или вишечланих израза са описним придевом који представљају устаљени назив или званичну титулу, нпр. редовни професор, бели слез, одређени вид и сл.
Неки придеви увек имају облик одређеног вида:
– они придеви који се завршавају на –ски, –чки, –шки, –ји, –њи, –шњи и –ћи, нпр. градски, словачки, биолошки, вучји, крајњи, данашњи, горући (горући и горећи);
– сви компаративи и суперлативи придева, нпр. лепши, најбољи;
– придеви мали и немали с тенденцијом да им се прикључе велики и невелики.
Не препоручује се употреба придева на –ћи у облику неодређеног вида, нпр. Ефекат је застрашујућ, Уследио је изненађујућ пораст температуре, Тон његовог гласа је био узнемирујућ. У таквим случајевима треба употребити облик одређеног вида: Ефекат је застрашујући, Уследио је изненађујући пораст температуре, Тон његовог гласа је био узнемирујући.
Неодређени придевски вид користи се обавезно:
– у именском делу предиката с помоћним глаголом, нпр. Снег је бео, Задатак је лак, Јован је јак;
– у именском делу предиката с неким полупомоћним глаголом (постајати, изгледати, правити се и сл.) нпр. Он постаје досадан, Он изгледа уморан, Он се прави храбар;
– у предикативном атрибуту, нпр. Дунав тече мутан;
– у апозитиву, нпр. Душан је, упоран и вредан, све то издржао.
Разлика у падежним наставцима
Облици промене неодређеног вида, каква се може наћи у текстовима старијих писаца или у ијекавским говорима, разликују се од промене одређеног вида, пре свега, у генитиву, дативу и локативу једнине мушког и средњег рода. Генитив има наставак –а, а датив и локатив –у, као и именице истог рода (добри човек, доброг човека, добром човеку; добар човек, добра човека, добру човеку).
У осталим падежима разлика постоји у дужини самогласника у наставку (у одређеној промени сви наставци имају дуг самогласник у наставку, у неодређеној промени само неки), а донекле и у акценту основе.
Da li bi mogli i da postavite nwki zadatak u vidu odredjenog i neodredjenog prideva? ☺
Ali u svakom slucaju imate odlicna objasnjena !!! ??
Trebali ste da date neki primer. Npr. zelen-zeleni. I da na tom pridevu objasnite ko je odredjeni,a ko neodredjeni pridev.