Првом палатализацијом се назива алтернација задњонепчаних сугласника к, г, х и препалатала ч, ж, ш.
До тога у савременом српском књижевном језику долази у следећим случајевима:
– у вокативу једнине именица мушког рода на –к, –г или –х, испред наставка –е: јунак – јуначе, Бог – Боже, дух – душе;
– у множини именице око и ухо: очи (очију, очима) и уши (ушију, ушима);
– у облицима презента неких глагола чији је инфинитив данас на –ћи, или чија се коренска морфема (у целини сачувана у свим облицима перфекта) завршава на –к, –г: печем, стрижем; (Таква алтернација карактеристична је и за глагол врћи, са основом на –х: вршем, вршеш итд.)
– у многим изведеницама од именица са завршетком основе на –к, –г, –х: вук – вучица, рука – ручерда, мрак – мрачан, девојка – девојчица, дуг – дужан, књига – књижица, дах – дашак, муха – мушица, прах – прашина и др.
У творби речи палатализација није спроведена доследно. У присвојним придевима на –ин налазимо је, пре свега, у мајчин, девојчин и владичин, док код осталих придева остаје непромењен задњонепчани сугласник: секин, бакин, снахин, слугин, Олгин, Жикин итд.
У умањеницима (деминутивима) на –ица палатализација изостаје ако се испред задњонепчаног сугласника налази још један сугласник, нпр. коцкица, маркица, мачкица и сл. Палатализација се не врши ни у изведеницама које имају хипокористично значење: бакица, ногица, рукица, чикица итд; такође и у другим речима које би се палатализацијом сувише удаљиле од основа од којих су изведене: кикица, кукица, пегица, стрехица итд.
Облици рукица и ногица су облици од милоште, углавном за дечју руку, односно ногу. Исто значење могу имати и облици с палатализацијом, али ручица чешће значи дршку или полугу, а ножица малу ногу неког дела намештаја.
Палатализације нема ни у именичким изведеницама од имена: Вукица, Јелкица, Ђокица, Олгица, Драгица (ипак, од Анка постоји Анкица и Анчица).
Под палатализацијом се обично сврставају и алтернације ц у ч и з у ж, као у следећим примерима:
– стриц, вокатив стриче, ловац, вок. ловче, зец, множина зечеви; Даница, присвојни придев Даничин, старица, присвојни придев старичин; птица, деминутив птичица; месец – месечина итд;
– витез, вокатив витеже; кнез – кнежевски, кнежевина; рогоз – рогожина (поред рогозина) итд.
Неки дан слушам колегиницу како објашњава да је по најновијем Правопису исправно рећи Милицина књига…И нисам се могла чудом начудити…И она је добила диплому професора језика….