Prvom palatalizacijom se naziva alternacija zadnjonepčanih suglasnika k, g, h i prepalatala č, ž, š.
Do toga u savremenom srpskom književnom jeziku dolazi u sledećim slučajevima:
– u vokativu jednine imenica muškog roda na –k, –g ili –h, ispred nastavka –e: junak – junače, Bog – Bože, duh – duše;
– u množini imenice oko i uho: oči (očiju, očima) i uši(ušiju, ušima);
– u oblicima prezenta nekih glagola čiji je infinitiv danas na –ći, ili čija se korenska morfema (u celini sačuvana u svim oblicima perfekta) završava na –k, –g: pečem, strižem; (Takva alternacija karakteristična je i za glagol vrći, sa osnovom na –h: vršem, vršeš itd.)
– u mnogim izvedenicama od imenica sa završetkom osnove na –k, –g, –h: vuk – vučica, ruka – ručerda, mrak – mračan, devojka – devojčica, dug – dužan, knjiga – knjižica, dah – dašak, muha – mušica, prah – prašina i dr.
U tvorbi reči palatalizacija nije sprovedena dosledno. U prisvojnim pridevima na –in nalazimo je, pre svega, u majčin, devojčin i vladičin, dok kod ostalih prideva ostaje nepromenjen zadnjonepčani suglasnik: sekin, bakin, snahin, slugin, Olgin, Žikin itd.
U umanjenicima (deminutivima) na –ica palatalizacija izostaje ako se ispred zadnjonepčanog suglasnika nalazi još jedan suglasnik, npr. kockica, markica, mačkica i sl. Palatalizacija se ne vrši ni u izvedenicama koje imaju hipokoristično značenje: bakica, nogica, rukica, čikica itd; takođe i u drugim rečima koje bi se palatalizacijom suviše udaljile od osnova od kojih su izvedene: kikica, kukica, pegica, strehica itd.
Oblici rukica i nogica su oblici od milošte, uglavnom za dečju ruku, odnosno nogu. Isto značenje mogu imati i oblici s palatalizacijom, ali ručica češće znači dršku ili polugu, a nožica malu nogu nekog dela nameštaja.
Palatalizacije nema ni u imeničkim izvedenicama od imena: Vukica, Jelkica, Đokica, Olgica, Dragica (ipak, od Anka postoji Ankica i Ančica).
Pod palatalizacijom se obično svrstavaju i alternacije c u č i z u ž, kao u sledećim primerima:
– stric, vokativ striče, lovac, vok. lovče, zec, množina zečevi; Danica, prisvojni pridev Daničin, starica, prisvojni pridev staričin; ptica, deminutiv ptičica; mesec – mesečina itd;
– vitez, vokativ viteže; knez – kneževski, kneževina; rogoz – rogožina (pored rogozina) itd.
Neki dan slušam koleginicu kako objašnjava da je po najnovijem Pravopisu ispravno reći Milicina knjiga…I nisam se mogla čudom načuditi…I ona je dobila diplomu profesora jezika….