– Ко је уопште Дара која је претерала меру?
– Мало д у дара.
– Зашто, па имена људи пишемо великм словом?
– Дара није особа.
– Аха…
Да ли сте некада размишљали о етимологији израза претерала/превршила дара меру, скупља дара него мера, скупља дара него масло и сл.?
Дара је турски израз за тежину омота, амбалаже (хартије, сандука, посуде и сл.) која се одбија приликом мерења робе.
Најтачније се премери буре ако се измери празно буре, па се затим измери буре пуно воде дара одбије (Ранк. Б. 1, 53).
Дара је, такође, утврђени проценат који се одузима од бруто тежине (због амбалаже).
Фигуративно, дара је нешто што се може одбацити, занемарити, не узети у обзир.
Из наведеног видимо да ни у једном случају не постоји Дара, него само дара.
Hvala puno na zanimljivom postu! Oduvek sam se pitala odakle takav izraz.
Хвала Вама што читате Писменицу. Поздрав. 🙂
Možda je i neka Dara nekad preterala, ali da budemo malo precizniji…
Kaže se “tara”, a ne “dara” i označava težinu pakovanja.
Matematika kaže, a gotovo ceo svet i govori i računa: Tara = Brutto – Netto
Etimološka definicija: allowable difference between gross and net weight, deduction made from gross weight of goods to account for approximate weight of packaging or container holding them,” late 15c., from Middle French tare “wastage in goods, deficiency, imperfection” (15c.), from Italian tara, Medieval Latin tara, from Arabic tarah, literally “thing deducted or rejected, that which is thrown away,” from taraha “to reject.
Turci su na mnogo mesta arapsko “th” u izgovoru menjali u “d”. Ako im se tako sviđalo nek im i ostane.
Samo nek je nama Dara živa i zdrava, a “tara” reč prava.
😉
Поштовани Горане, прочитајте текст до краја. 🙂