Реч је најмањи облик на који може бити сведена нека реченица, нпр. Гори! Ватра! Овамо! Браво!, односно реч је најмања језичка јединица која може функционисати као самосталан исказ. Ово се, пре свега, односи на основне врсте речи и узвике, а углавном је нетипично за помоћне речи као што су предлози и везници (понекад и речце).
Речи су састављене од гласова (у писању – слова), који су у саставу речи удружени у слогове и морфеме. Реч може бити сведена на само једну морфему (нпр. а као везник); међутим, речи су углавном састављене од две или више морфема.
Слог је изговорна јединица коју конституише један самогласник, сам или са сугласником, односно са сугласницима испред и/или иза њега.
Више о слогу и о подели речи на слогове прочитајте ОВДЕ.
Морфема је најмања језичка јединица која има значење. Морфеме су састављене од фонема, а могу бити удружене у сложеније делове речи (нпр. неке сложене основе садрже више морфема) или могу бити удружене у целе, оформљене речи, односно граматичке облике.
Иста морфема може бити употребљена у мање или више различитим појавним облицима (аломорфима), нпр. у речима Срб-ин и срп-ски имамо исту коренску морфему, која се у првом примеру изговара и пише са завршним б, а у другом примеру се изговара и пише са завршним п, због једначења сугласника по звучности.
Који су звучни а који безвучни сугласници у српском језику прочитајте ОВДЕ.