Слог је изговорна јединица коју конституише један самогласник, сам или са сугласником, односно са сугласницима испред и/или иза њега.
У српском језику гласовна структура је таква да унутар слога постоји тежња ка растућој звучности (сонарности). Зато се унутар речи граница слога најчешће налази иза самогласника. Ако унутар речи постоји група која почиње сонантом за којим следи сугласник или други сонант, граница слога се налази иза тог сонанта (нпр. Жељ-ко, мар-ка, мал-тер, пер-ла, хим-на, ам-не-зија).
Сонанти су српском језику су>>>
Први слог у речи може бити самогласник или може почињати самогласником (нпр. а-ко, ам-бар). Последњи слог речи може се завршавати сугласником, што се зове затворени слог (нпр. ку-пац, за-кон, че-кић).
Слог може бити идентичан са морфемом (нпр. на, ту, у, на-пад, у-пис) или може бити неподударан са било којом морфемом (нпр. вра-на, пе-рон, ту-нел), као што и структура морфеме није увек подударна са структуром слога, нпр. морфеме к, с, пст нису слогови.
Слог је изговорна јединица коју конституише један САМОГЛАСНИК или (један) СОНАНТ, сâм или са сугласником, односно са сугласницима испред и/или иза њега.
ОБЈАШЊЕЊЕ. Постоје и речи од једног слога, управо тзв. ЈЕДНОСЛОЖНЕ: грб, прст, мрс, брз, крв, смрт, крст, црв, црн …
Поздрав, етнолог
Поздрав и Вама. 🙂
Хвала на одпоздраву („оТпоздраву“) него, да ли је умесна ДОПУНА? Етнолог Радомир
У ком контексту?