Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Одредбени реченични чланови су:

→ атрибут,

→ атрибутив,

→ апозиција,

→ апозитив,

→ адвербијал.

Одредбени реченични чланови су секундарни реченични чланови који зависе непосредно или посредно од реченичног члана који одређују и најчешће нису обавезни делови реченице, него могу бити изостављени без последица по граматичку прихватљивост реченице.

Одредбе у именичкој синтагми разликују се, пре свега, по месту у односу на главни члан синтагме и по јачини значењске везе с њим.

Нормативна граматика српског језика, друго, измењено и допуњено издање, Матица српска, Нови Сад, 2014.

Мушколични бројеви су именички бројеви за групе у којима су искључиво лица мушког пола, нпр. двојица људичетворица браћевас петорицабило их је десеторица.

Уз именичке бројеве на -ица употребљава се именица у облику генитива множине (тројица студенатаписмо четворици студената), односно генитива збирне именице (шесторица браће).

Мушколични бројеви се граматички слажу са плуралским облицима предикта у садашњем или будућем времену, нпр. Двојица одустајуДвојица ће одустати. Ако је мушколични број субјекат или у саставу субјекта, а предикат у прошлом времену, онда предикат може имати или облик множине на , нпр. Двојица су одустала, Петорица су остала, или облик множине на , нпр. Двојица су одусталиПеторица су остали.

Нормативна граматика српског језика, друго, измењено и допуњено издање, Матица српска, Нови Сад, 2014.

Наградне игре на телевизији, радију, у новинама, на разним сајтовима охрабрују позивом „Освоји!” или „Освојите!”.

Да ли ови облици императива некоме звуче чудно? Вероватно не с обзиром на то да их чујемо веома често. Међутим…

Друго лице једнине императива глагола освојити гласи ОСВОЈ, а не освоји. У множини је ОСВОЈТЕ, а не освојите.

Исто важи и за неправилне облике: споји, обоји, изброји и сл.; правилно је: спој, обој, изброј.

Читам скрипту или читам скрипта?

Новине или новина?

Новине, у значењу часописа, имају само облик множине; новине, новина, новинама итд.

Новина, у једнини, значи: нови моменат, проналазак, нова појава, промена итд.

Прочитали сте вест у вези нечега или у вези са нечим?

Свој језик учимо недопустиво мало, поготово у средњој школи, па чак и у гимназији, где се углавном предаје само књижевност. (Као да се ученици школују за књижевнике!) Истина, основи граматике и правописа уче се у основној школи, која је – као што знамо – неселективна и обавезна (обавезно је школовање, али није – знање).

И то мало знања заборави се у току средње школе, тако да нам се на факултете уписују полуписмени матуранти, који – како рече један компетентни критичар наше школе немуштог језика – Вука Караџића знају само по – брковима! Такви ће, не научивши више ништа из језика (част изузецима који свој језик уче самоиницијативно), некако завршити факултете и радити оно што не знају: учити друге, прпремати законе, писати за новине, говорити на радију и телевизији… Зато полуписменост царује на јавној сцени.

Књижевни и научни текстови врве грешкама. Новинари пишу и говоре лоше – онако како их је школа научила. Уредници више брину шта ће се рећи него како ће се рећи. (Да није тако, радио и ТВ би – као моћни и утицајни медији – могли да допринесу развоју језичке културе више него школа, скрајнута и уништена непромишљеним и промашеним професорима.)

Политичари говоре са завичајним, нестандардним акцентима, употребљавају погрешне облике речи и с погрешним значењима. Уз то, они уместо домаћих, или одавно уобичајених страних речи, непотребно и некритички, из снобизма и помодарства, употребљавају нове речи из, све агресивнијег, енглеског језика. Неке од њих су у политичком речнику постали прави „хитови”, као на пример транспарентност (као да никада нисмо јавно радили), кооперативност (као да никада нисмо сарађивали), куће су нам само девастиране (као да никада нисмо уништавали и рушили), људи се искључиво деложирају (као да никада нису исељавани).

Уместо образовања и стручног усавршавања данас имамо едукацију, уместо диплома сертификате, уместо да се пријављујемо на конкурсе ми аплицирамо, уместо на разговор кандидати се позивају на интервју. О разним мониторинзимарејтинзима, кастинзима, тајминзима и сл. да се и не говори. Имамо чак и холдинге у пропалој привреди. Све нам је ин и кул, осим нас.

Свој прилог нагрђивању језика дају и приучени преводиоци, који нити знају језик са кога преводе, нити онај на који преводе! Некад су нам језик кварили странци, а данас то радимо ми сами.

Наше просветне власти имају национални задатак и одговорност да језик врате у школе, где ће бити уважаван и изучаван према значају који има за појединца и народ у целини. На свима нама је да свој језик учимо, чувамо и негујемо, као што то чине сви озбиљни народи, који држе до свог (овде морам употребити интернационализме) идентитета и интегритета.

Уозбиљимо се зато и ми!

У језику је духовност народа>>

Милорад Телебак, Како се каже – хиљаду језичких савета, едиција Језички саветници

 

Глаголски прилог садашњи гради тако што се на облик трећег лица множине у презенту дода наставак -ћи. С обзиром на то да се не каже они предавају, већ они предају, јасно је да предају + ћи даје предајући, а не предавајући.

Дакле, наставник је ширио знање предајући о глаголимаа не предавајући о њима.

Да ли наставник мења колегу или замењује колегу?

 

 

Према некадашњем облику генитива заменице она који је гласио њеје, односно сажето ње, у XVI веку се почео употребљавати облик је као енклитички облик генитива и акузатива. Облик је потискивао је све више облик  ју у акузативу. И данас је употреба овог ју веома ограничена.

Ова енклитика се употребљава само непосредно испред облика помоћног глагола је како би се избегле ове по облику удвојене речи: Поздравио је је. – Поздравио ју је.

Иначе се у сваком другом случају у књижевном језику употребљава енклитички облик је: Опколио је зграду, али је није одмах напао, већ ју је најпре позвао да се преда. – Тек када је није могао наговорити, он ју је обасуо загрљајима. – Брат ју је неограничено волео када је била млада, а и данас је исто тако воли. – Видите ли ову књигу? Мој најбољи друг ми ју је поклонио, и зато је чувам и чуваћу је заувек.

У неким граматикама се наводи да се често употребљава ју уместо је и тамо где непосредно испред енклитике је долази глагол који се завршава на -је: Купује ју од мене. – Даје ју теби. Међутим, ово је несумњиво дијалекатска особина.

Оженити је, оженити се са њом или оженити се њоме?

У оваквим реченицама придеви се граматички увек слажу са именицом у предикату. Будући да је именица тата мушког рода, и придев (исти) ће бити у мушког роду, без обзира на то што је субјекат (она) заменица у женском роду. Дакле, правилно је „Она је исти тата”.

Уколико је субјекат (именица или заменица) у мушком роду, а предикат именица женског рода, и придев мора бити женског рода: „Он је иста мама”.

Двојица су дошла или двојица су дошли?

Често чујемо наставнике како говоре да мењају колегу/колегиницу –  Данас мењам колегиницу – Следеће недеље ће ме мењати колега и сл.

Да ли је глаголу мењати овде место?

Мењати значи: чинити другачијим по садржини, изгледу, облику; постајати другачији, добијати другачији изглед, облик; одступати од ранијег, напуштати замењујући нечим другим, другачијим, претварајући нешто у друго; добијати нов изглед, облик, вид; стављати, употребљавати једно уместо другог, замењивати (батерије, гуме, сијалице); облачити једно уместо другог, пресвлачити; смењивати (власт, некога ко је на високом положају); давати, уступати у замену за нешто друго, размењивати, трампити; узајамно упућивати, слати, измењивати (поруке, обавештења); добијати новог управљача, власника, руководиоца; премештати се са једног места на друго; наводити облике, парадигму променљивих речи, деклинирати, односно конјугирати; долазити један за другим, једно за другим, смењивати се, наизменично се ређати итд.

Када колеге „преузму” наше часове или ми њихове, ништа од наведеног се не дешава.

Заменити значи: извршити замену; преузети место, улогу, дужност некога другог (на послу); преузети задатак, посао неког другог, одменити; наћи себи замену за неке своје послове.

Дакле, можете заменити колегу или колегиницу; ове недеље замењујете колегу/колегиницу (или ће они заменити вас), али их нећете мењати (нити ће они вас) јер им не мењате лични опис, не претварате их у неког другог, нити ћете трампити једног колегу за другог.

Број хиљада се у конструкцијама са конгруентним атрибутом у морфолошком погледу понаша као именица: једна хиљада, од једне хиљаде…, та хиљада, те хиљаде

У конструкцијама с називима мерних јединица употребљава се непроменљиви облик хиљаду: хиљаду динара, који се употребљава и у саставу двочланих и вишечланих бројева: хиљаду двеста динара, хиљаду деветсто деведесет итд.  

Деветсто или девесто?