Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Превладати значи надјачати, надвладати, савладати, бити већи бројем. Иста значења има и глагол преовладати. Дакле, правилно је и једно и друго.

Реч је о свршеним глаголима. Наспрам превладати стоје несвршени превладавати и превлађивати, а наспрам преовладати – преовладавати и преовлађивати.

Глаголски прилог садашњи глагола преовладавати гласи преовладавајући, а глагола преовлађивати – преовлађујући.

Шаренети или шаренити?

 

Средње, као први део сложенице, казује средњи степен или средњу меру онога што значи основна реч, нпр. средњеразвијен.

Средњо, као први део именских и придевских сложеница, значи средњи: средњовековни, средњоевропски, средњошколац.

Онај који се односи на средњи век (књижевност, државу…) је средњовекован, средњовековни.

Дакле, правилно је средњовековни, не средњевековни.

На молебану или на молебну?

Правилно је написати такозвани, а не тако звани.

Скраћено – тзв.

Реч је о сажетој скраћеници, са првим словом и карактеристичним словима, која се пише са тачком на крају.

Камоли или камо ли?

Пантофне, патофне или пантофле?

Мека и удобна обућа која се носи у кући назива се пантофле, а не пантофне нити патофне, како врло често чујемо.

Реч потиче из немачког језика – Pantoffel.

Штрамплице или штранплице?

Пижама или пиџама?

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 лијепши (комп.)  љепши (комп.)
 љепак  лијепак
 љепотицин  љепотичин
 Љермонтова улица  Љермонтовљева улица, Улица Љермонтова
 љешњик  љешник
 љубезан  љубазан
 љубкији (комп.)  љупкији (комп.)
 љубкост  љупкост
 љуцки  људски
 љуцкост  људскост
 љуски (дат.)  љусци (дат.)
 Љубицин  Љубичин

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ж)>>

Најчешће правописне грешке (на слово З)>>

Најчешће правописне грешке (на слово И)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ј)>>

Најчешће правописне грешке (на слово К)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Л)>>

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 лабараторија  лабораторија, лабораториј, лабораторијум
 лавицин  лавичин
 лаворика  ловорика
 ламборџини  ламборгини
 ларпурлатизам  ларпурлартизам
 лезбејка  лезбијка
 летити (ијек.)  летјети (ијек.)
 лизи (дат. од лига)  лиги (дат. од лига)
 лимонтус  лимунтус (и лимунтос)
 литералан  литераран
 лицимер  лицемер
 Лото, ЛОТО  лото

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ж)>>

Најчешће правописне грешке (на слово З)>>

Најчешће правописне грешке (на слово И)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ј)>>

Најчешће правописне грешке (на слово К)>>

Врста танког у тигању прженог теста од брашна, млека и јаја, у које се увија надев (пекмез, сир и др.) називамо палачинка или палачинак.

Премда је много заступљенији у говору и писању женски род – палачинка, исправно је и палачинка и палачинак.

Ова реч је код нас дошла из мађарског језика – palacsinta (рум. placinta).

Датив једнине именице палачинка гласи палачинки и палачинци. Генитив множине – палачинки и палачинака.

Следеће логично питање је: мршавити или мршавети?

Иако много чешће чујемо ово друго, исправно је једино делинквент.

Потиче од латинске речи delinquens, према delinquere – скривати, што значи преступник, прекршитељ, криминалац.

Делинквенција потиче од латинског delinquentia и значи – кршење закона, криминал, преступништво.

У женском роду – делинквенткиња, а не деликвенткиња.

О најчешћим правописним грешакама на слово Д прочитајте ОВДЕ.

Назив овог града треба мењати по падежима као именицу средњег рода, у једнини.

Назив Ужице се у најстаријим записима јавља и мења у једнини и настао је од речи Ужице средњег рода, што је деминутив речи уже у значењу „(кад река чини) пâс/појас” јер на месту Старог града у Ужицу река Ђетиња чини једну петљицу. Упоредити поље > пољице „мало поље”, што је и име једнога поља у Горјанима крај Ужица.

(Извор: Ж. Вељковић, Откуд ж у Ужице, „Ужичка недеља” 704, Ужице, 2009.)

Ужице, Ужица, Ужицу, Ужице, Ужицем, Ужицу.

Правопис, међутим, допушта оба облика, дајући предност средњем роду: Ужице-Ужица-Ужицу, боље него Ужице ж. мн., Ужица-Ужицама; донедавно Титово Ужице и Титове Ужице.

У Беранама или у Беранима

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 кабал, кабли  кабел (ген. кабела), кабл (ген. кабла)
 краљицин  краљичин
 кајиш  каиш
 како год (било како)  какогод (било како)
 контактирати некога  контактирати са неким
 каладонт  калодонт
 концензус  консензус
 камо ли (везн.)  камоли (везн.)
 коњугација  конјугација
 конфор, конфоран  комфор, комфоран
 капућино  капучино
 кариес  каријес
 карики (дат. од карика)  карици (дат. од карика)
 карти (ген. мн. од карта)  карата (ген. мн. од карта)
 катарзичан  катаргичан
 катастер  катастар
 катетар  катетер
 Катицин (Катица)  Катичин (Катица)
 католкиња  католикиња
 кашики (дат. од кашика)  кашици (дат. од кашика)
 кетриџ, кертриџ  картриџ
 кинотеки (дат. од кинотека)  кинотеци (дат. од кинотека)
 кијоск  киоск
 кипити  кипети
 Кир-Јања  Кир Јања
 Кишем (инстр. од Киш)  Кишом (инстр. од Киш)
 кљешта  клешта
 књегиња  кнегиња
 Кнез Михајлова улица  Кнез Михаилова улица
 крајни  крајњи
 коресподенција  кореспонденција
 Кристофер Колумбо  Кристифор Колумбо

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ж)>>

Најчешће правописне грешке (на слово З)>>

Најчешће правописне грешке (на слово И)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ј)>>