Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

У школи нас уче да после тачке и запете следи размак у писању (белина). Међутим, пракса показује да велики број људи не користи белине при куцању текста на интернету или у СМС порукама.

На пример: „Не чудити се ничему,то је,кажу,знак великог ума,а ја сматрам да би то исто тако могао бити знак и велике глупости…”

Нечитко, зар не?

Читљивији је следећи пример, али је такође неисправан: „Не чудити се ничему , то је , кажу , знак великог ума , а ја сматрам да би то исто тако могао бити знак и велике глупости…”

Белинама овде није место.

Можда онај ко куца текст не жели да губи време на употребу размака (Да ли би ово неко заиста навео као разлог?), али време је драгоцено и за онога ко је добио нечитку поруку.

Размаци се често погрешно употребљавају и при употреби црте. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Размаке не треба користити унутар заграде: ( Марљивост све савлађује. ). Исправно је: (Марљивост све савлађује.)

Користите белине и при писању датума: Данас је 20. 3. 2020, а не 20.3.2020. Још нешто о правилном писању датума прочитајте ОВДЕ.

 

 

Крејон (фр. crayon) је врста оловке у боји која се употребљава у сликарству, као и оловка, боја за шминкање очију.

Често чујемо да је нека особа нашминкала очи креоном, али ово је, наравно, неправилно. Глас ј је део основе ове речи и изговарамо га у свим облицима једнине и множине.

Шаренети или шаренити?

Да ли се каже шаренети или шаренити?

Правилно је и једно и друго, у зависности од тога шта желите рећи.

Шаренети значи постајати шарен, шаренити – чинити нешто шареним.

Прочитајте која је најиритантнија правописна грешка.

Одрична речца не се пише одвојено од глагола у личном облику, осим у: немам, нећу, немој и нисам.

Дакле, правилно је не треба, а не нетреба.

Када се глагол у инфинитиву завршава на -ти, помоћни глагол хтети се пише састављено са главним глаголом (мислићемо, учићемо, писаћемо, јавићемо итд.).

Међутим, када се глагол у инфинитиву завршава на -ћи, у футуру се увек пише спојено са глаголом хтети (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће).

Дакле, правилно је јавићу (или – ја ћу јавити), а не растављено – јави ћу.

Је л’ и јер нису синоними.

Јер је узрочни везник који значи зато/зато што.

– Осећам се лепо јер сам недавно положио испит – исто је што и – Осећам се лепо зато што сам недавно положио испит.

Је л’ је 3. лице једнине презента помоћног глагола јесам и скраћени облик речце ли.

Је л’ си добро/Јеси ли добро?/Да ли си добро?

Речца ли пише се увек одвојено, и у скраћеном облику писаћемо је одвојено и с апострофом уместо изостављеног слова и.

 

 

Овај прилог треба писати састављено – понекад или понекада, а не по некад и по некада.

Понекад(а) значи с времена на време, повремено, каткад.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 вазна  ваза
 вакум  вакуум
 вариоц  варилац
 вебсајт  веб-сајт
 вагета  вегета
 вегетеријанац  вегетаријанац
 вештицин  вештичин
 виртоуз  виртуоз
 височији, вишљи  виши
 владаоцу (вокатив)  владаоче (вокатив)
 власницин  власничин
 возење  вожење
 водка  вотка
 воћство  вођство
 вредити  вредети
 Ваљевчанин, Ваљевчанка  Ваљевац, Ваљевка
 вамбрачни  ванбрачни
 ванаставни  ваннаставни
 варалицин  вараличин
 варијациа  варијација
 Вашинктон, Вашигтон  Вашингтон
 вежбанки (дат. јд.)  вежбанци (дат. јд.)
 Велика госпојина  Велика Госпојина
 Велика морава  Велика Морава
 Велика Сеоба народа  Велика сеоба народа
 Версаће  Версаче
 веце  ве-це
 веш машина  веш-машина
 видео касета  видео-касета

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Уколико видимо миша (животињу), рећи ћемо – Видео/видела сам миша.

Међутим, како гласи акузатив именице миш, у значењу – периферни рачунарски уређај? Да ли ову именицу треба деклинирати као живо или као неживо биће?

Именице мушког рода које означавају нешто живо имају у једнини акузатив једнак генитиву (Гледао је човека у очи). Именице које означавају нешто неживо имају акузатив једнак номинативу (Гледао је филм, не филма).

На основу овога, исправно је рећи – Помери миш, јер овај уређај није живо биће.

Међутим, овоме би требало додати да се често и именице које означавају појмове који на неки начин подсећају на човека (по својој способности да се крећу, мисле или реагују као човек) мењају као нешто живо, дакле – као што мењамо именицу човек. Тако ћемо рећи – Видим робота, без обзира на то што робот није живо биће, али он, по свом изгледу, подсећа на човека, по узору на ког је и настао.

С обзиром на то да уређај миш по свом облику подсећа на животињу по којој је добио назив (а када означава животињу, именицу миш мењамо по падежима као живо биће), сасвим је оправдано рећи – Помери миша.