Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Да ли се каже шаренети или шаренити?

Правилно је и једно и друго, у зависности од тога шта желите рећи.

Шаренети значи постајати шарен, шаренити – чинити нешто шареним.

Прочитајте која је најиритантнија правописна грешка.

Одрична речца не се пише одвојено од глагола у личном облику, осим у: немам, нећу, немој и нисам.

Дакле, правилно је не треба, а не нетреба.

Када се глагол у инфинитиву завршава на -ти, помоћни глагол хтети се пише састављено са главним глаголом (мислићемо, учићемо, писаћемо, јавићемо итд.).

Међутим, када се глагол у инфинитиву завршава на -ћи, у футуру се увек пише спојено са глаголом хтети (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће).

Дакле, правилно је јавићу (или – ја ћу јавити), а не растављено – јави ћу.

Је л’ и јер нису синоними.

Јер је узрочни везник који значи зато/зато што.

– Осећам се лепо јер сам недавно положио испит – исто је што и – Осећам се лепо зато што сам недавно положио испит.

Је л’ је 3. лице једнине презента помоћног глагола јесам и скраћени облик речце ли.

Је л’ си добро/Јеси ли добро?/Да ли си добро?

Речца ли пише се увек одвојено, и у скраћеном облику писаћемо је одвојено и с апострофом уместо изостављеног слова и.

 

 

Овај прилог треба писати састављено – понекад или понекада, а не по некад и по некада.

Понекад(а) значи с времена на време, повремено, каткад.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 вазна  ваза
 вакум  вакуум
 вариоц  варилац
 вебсајт  веб-сајт
 вагета  вегета
 вегетеријанац  вегетаријанац
 вештицин  вештичин
 виртоуз  виртуоз
 височији, вишљи  виши
 владаоцу (вокатив)  владаоче (вокатив)
 власницин  власничин
 возење  вожење
 водка  вотка
 воћство  вођство
 вредити  вредети
 Ваљевчанин, Ваљевчанка  Ваљевац, Ваљевка
 вамбрачни  ванбрачни
 ванаставни  ваннаставни
 варалицин  вараличин
 варијациа  варијација
 Вашинктон, Вашигтон  Вашингтон
 вежбанки (дат. јд.)  вежбанци (дат. јд.)
 Велика госпојина  Велика Госпојина
 Велика морава  Велика Морава
 Велика Сеоба народа  Велика сеоба народа
 Версаће  Версаче
 веце  ве-це
 веш машина  веш-машина
 видео касета  видео-касета

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Уколико видимо миша (животињу), рећи ћемо – Видео/видела сам миша.

Међутим, како гласи акузатив именице миш, у значењу – периферни рачунарски уређај? Да ли ову именицу треба деклинирати као живо или као неживо биће?

Именице мушког рода које означавају нешто живо имају у једнини акузатив једнак генитиву (Гледао је човека у очи). Именице које означавају нешто неживо имају акузатив једнак номинативу (Гледао је филм, не филма).

На основу овога, исправно је рећи – Помери миш, јер овај уређај није живо биће.

Међутим, овоме би требало додати да се често и именице које означавају појмове који на неки начин подсећају на човека (по својој способности да се крећу, мисле или реагују као човек) мењају као нешто живо, дакле – као што мењамо именицу човек. Тако ћемо рећи – Видим робота, без обзира на то што робот није живо биће, али он, по свом изгледу, подсећа на човека, по узору на ког је и настао.

С обзиром на то да уређај миш по свом облику подсећа на животињу по којој је добио назив (а када означава животињу, именицу миш мењамо по падежима као живо биће), сасвим је оправдано рећи – Помери миша.

Глагол протестовати изведен је од именице протест и суфикса -овати. Међутим, аналогијом према глаголима изведеним од именица на -ство, на пример присуствовати, редовно се јавља в и у глаголима изведеним од именица у којима нема овог сугласника. Зато веома често чујемо – протествовати. Међутим, овај облик норма не прихвата, па је исправно само протестовати.

Онај који протестује је протестант. Реч је о особи која јавно изражава свој протест, своје неслагање са нечим, углавном на јавним окупљањима. Ова реч је латинског порекла, а у српски је дошла из немачког. Означавала је припадника протестантске вере. Данас, има много шире значење.

Именица протестантизам и придев протестантски употребљавају се само у религиозном значењу, које се односи на верски протестантизам.

Откад, откада и од када су прилози у значењу – од ког времена, колико дуго.

Спојеви предлога од и до с предлозима кад(а), сад(а), тад(а) и онда могу се писати на следеће начине:

докад, до када и докада; досад, до сада и досада; дотад, до тада и дотада; до онда и доонда; откад, од када и откада; одсад, од сада и одсада; отад, од тада и отада; од онда и одонда.

Дакле, у наведеном случају, правилно је писати откад (поред од када и откада), а не одкад.

При том или притом?

 

 

Писање нуле испред једноцифрених бројева у датуму није препоручљиво, осим у пословној кореспонденцији.

Писању нула обично се прибегава приликом попуњавања меница, чекова, плаћања рачуна, како неко не би дописао други број испред и тиме увећао износ.

Сва три броја – дан, месец и година – могу се означити арапским цифрама, с тачком, или се месец означава римским бројем, без тачке. Дакле, 1. 7. 2015. или 1. VII 2015.

Такође, правилно је и 1. јул (јули) 2015.

Сва три броја треба одвојити белином (размаком). Није исправно 1.7.2015.

Иза последњег броја није неопходно додавати реч године или год.