Старе књиге имају посебан мирис од којег срце сваког љубитеља књига заигра. Матија Стрлић са University College из Лондона описао га је као „комбинацију хербалне ноте са оштрим мирисом киселине и наговештајем ваниле преко основног мириса буђи, непогрешив мирис који је исто толико део књиге колико и њен садржај”.
Тајна овог мириса је у стотинама испарљивих органских једињења која се налазе у папирним странама, мастилу и лепку. Током времена, та испарљива органска једињења се распадају, отпуштајући хемикалије у ваздух, које допиру до наших носева. Нове књиге такође имају карактеристичну арому, али није толико развијена као код њихових старијих колега. Такође, различити материјали који се користе у изради књига ће дати и различит идентитет испарљивим органским једињењима.
Compound Chemistry извештава да се дашак бадема може створити и од бензалдехида, док ванилин емитује арому ваниле. Слаткаст мирис потиче од толуена и етилбензена, а 2-етилхексанол ствара лаган флорални мирис. Поред тога, књига исто тако може и покупити мирисе којима је била изложена током свог века, као што су дим, оштећења од воде или пресовани цветови чувани међу страницама.
Знати зашто папир мирише тако како мирише је више од занимљиве чињенице; то сазнање може помоћи библиотекама да „нањуше” које су књиге и папири у опасности од пропадања.
Ако сте се пребацили на електронске књиге, али вам недостаје мирис старих књига док читате, постоји много опција у виду свећа, парфема и освеживача ваздуха, који ће помоћи да вам соба замирише на удобну, стару библиотеку (овде можете видети листу од 30 свећа и парфема са мирисом старих књига).
Извор: www.glif.rs